Ponedeljak, April 21, 2008 - 07:25 PM NT -   2226 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Šta nas čeka posle izbora

Verovatno ne mnogo novog, ali to nije ništa novo. I da vam pingvini ne bi pričali o tome kako su «sve vlasti iste» (jer su to od njih vrapci naučili odavno), voluharica će vam reći par stvari… nakon uvida u neka novija dokumenta Međunarodnog monetarnog fonda. Džejms Bond nas povremeno uputi na njihov sajt (http://www.imf.org), gde možemo da vidimo šta nas čeka. Voluharice su pročitale sedam dokumenata:Statement by the IMF Article IV Mission to Serbia (Press Release No. 07/248, od 7.11.2007.), zatim IMF Executive Board Concludes 2007 Article IV Consultation with the Republic of Serbia (Public Information Notice (PIN) No. 08/11, od 5.02.2008.), i Republic of Serbia: Selected Issues (IMF Country Report No. 08/55, februar 2008.).

Od svih dokumenata, poslednji je najzanimljiviji, jer predstavlja detaljnu ekonomsku analizu ‘uspona i padova’ tzv. reformi u Srbiji poslednjih godina, sa projekcijama očekivanja za neredni period(čak i do 2019., mada sa opadajućom izvesnošću). Međutim, kao i inače kada su u pitanju ekonomska predviđanja i analize, i ovaj dokument naglašava u uvodu da njihova politika objavljivanja izveštaja i drugih dokumenata MMF-a dopušta brisanje informacija koje bi mogle da utiču na kretanja na tržištu. Blago nama. Ko zna šta bi bilo kada bismo mogli da utičemo na ta kretanja!

Voluharice su mi priznale da nisu baš ekspertkinje za ekonomiju (inače bi radile za vladu… neke države), ali neke stvari stoje crno na belo u dokumentu, i tu nema greške:

- ekonomske mere vlade ipak zaostaju za promenama u ‘ranjivosti’ ekonomije, odnosno nisu u stanju da izađu na kraj sa urgentnim problemima (Republic of Serbia: Selected Issues, str. 6.),

- od 2003. spoljni državni, privatni i javni dug povećao se u nekim slučajevima duplo (grafikoni i propratni tekst na str. 6, 7 i 8.),

- izveštaj MMF-a primećuje da je pozitivan momenat u zaduženosti to što je najviše kod ne-privatnih institucija (poput Pariskog kluba), a manji kod privatnih organizacija, ali da ta pogodnost nije praćena odgovarajućim reformama, te i dalje predstavlja ogroman problem (str. 7-8.),

- predviđa se da će deficit u budžetu i dalje rasti usled rasta uvoza i dotoka stranog kapitala koji u 50% slučajeva stvara zaduženja (str. 8.),

- iako javni dug može da se smatra održivim, usled jednokratnih pomoći, privatni dug raste i predstavlja ozbiljnu opasnost zato što se radi o ne-bankarskom sektoru koji je u mnogo većoj meri podložan negativnim efektima tržišnih potresa (str. 8.),

- što se tiče izvoza, Srbija je na najnižim granama u regionu (domah ispred Albanije, koja je najlošije kotirana): izvoz je samo oko 27% bruto nacionalnog proizvoda, i uglavnom ga čini izvoz metala i prehrambenih proizvoda (čak 40% ukupnog izvoza), a ta neraznovrsnost ga čini podložnim jednokratnim šokovima na tržištu (str. 8-9.),

- u bankarskom sektoru strane banke zauzimaju čak 70% tržišta (str. 10.),

- kad smo već kod banaka, po pitanju kredita za građane izveštaj procenjuje da je čak 20% bankarskih kredita klasifikovano kao ‘rizično’ (str. 12.),

- kompanije u Srbiji zadužuju se u inostranstvu po uslovima nepovoljnijim u odnosu na one pre 2004.: dok su do tada pozajmice uzimane sa rokom isplate od mahom 5 godina, nakon 2004. taj rok se smanjuje na 1-3 godine, uz povećani rizik od promene kamatne stope (str. 16.), i

- najzanimljivije: usled svega toga, usled tog skraćivanja rokova za isplatu dugova, već juna 2007. godine polovina ogromnog spoljnog duga (koji čini 11% BNP te godine) mora da bude isplaćena pre 2010. (str. 16.). Takođe, izveštaj u jednoj fusnoti (str. 18.) napominje da je učešće inostranih dugova u BNP istočnoazijskih zemalja 1995. bilo između 11 i 50%, što je dovelo do oštre recesije. Konačno, slab izvoz i loši uslovi pozajmica, dok je dug u 85% slučajevima u evrima, čine Srbiju jednom od najranjivijih ekonomija u regionu (str. 17.).

Kao što je i moglo da se očekuje, izveštaj MMF-a zaključuje da je potrebno osigurati i ubrzati «snažne strukturne reforme» kako bi se «povećao kapacitet ekonomije da efikasno apsorbuje strana ulaganja kapitala na održiv način» (str. 13.). Zanimljivo je da postoje ‘održive’ i ‘neodržive’ apsorpcije stranih ulaganja – nije poenta doći do ulaganja, kako nam govore naši sveti političari, već shvatiti da već ‘primamo’ (čitaj: trpimo) ulaganja čiju polovinu, kao što je ranije rečeno, otplaćujemo. S obzirom da detalji o stranim ulaganjima nisu dostupni javnosti, moćemo samo da se uzdamo u pamet i dobre namere naših svetaca. A s tim imamo iskustva, nažalost.

Voluharice kažu da je jasno šta znači «snažne strukturne reforme», naročito ako i sam MMF smatra da dosadašnje i nisu tako ’snažne’. Dvema rečima: još šokova! Ako se žalimo na ogromnu nezaposlenost, nizak BNP i slab izvoz, biće da nam je potrebno da u kratkom vremenskom periodu još jače stegnemo kaiš i žrtvujemo sve što možemo, prodamo sve što još nije prodano, eventualno bankarsko tržište u potpunosti predamo stranom kapitalu, skrešemo javne izdateke poput materijalne pomoći i penzija (MMF-u naročito draga mera) itd. MMF kaže: «To je dobro! To su snažne reforme!» Voluharice, međutim, misle drugačije. Kažu: «I sam izveštaj kaže da su ekonometrijske analize razvoja ekonomskih faktora u Srbiji problematične zato što nema dovoljno podataka, zato što se i ti dostupni podaci odnose na suviše kratak period (od 2000.), te tako i sam izveštaj ukazuje na neophodan oprez u pristupu iznetim predviđanjima, naročito kada se radi o kreiranju ekonomske politike (str. 46.). Zato je zanimljivo da MMF ipak nudi jedan, po njihovim rečima, ‘jednostavan makroekonomski okvir’ (str. 52.) za predviđanje i kreiranje ekonomske politike. Po tom modelu, u 2008. i 2009. nas očekuje slabiji rast BNP-a i borba sa uvećanom inflacijom (str. 62, tabela 3). I vi nam još kažete da bi trebalo raširenih ruku da prihvatamo pogoršavanje uslova života?»

Pravo da vam kažem, slažem se sa voluharicama. Ako nam zaduživanje pomaže u razvoju ekonomije radi vraćanja dugova, a uz to tržište nudi na tacni stranom kapitalu i domaćim moćnicima (iako sve vreme teče parodija zvana ‘promovisanje malih i srednjih preduzeća’), biće da nam se baš i ne smeši svetla budućnost, koja god politička opcija da je na vlasti. Ušli smo u reforme u smeru koji nas vrti u krug: radimo da bismo otplatili dugove koje smo uzeli da bismo radili… Suludo.

Imate li izbora na izborima?

Izvor: Zluradi Paradi



 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]