Sreda, Februar 20, 2008 - 04:40 PM NT -   1092 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Elitizam provincije

Za života Vilijema Šekspira, njegove drame su igrane u pauzi između borbe petlova i borbi pasa sa vezanim bikom. Preko sveže krvi po daskama koje život znače posuto je nešto slame i piljevine, pa su na scenu izlazili Hamleti, Otela, Falstafi, Magbeti, Gonerile i Regane, Rozenkranci i Gildensterni. Ovo nije bio odviše kulturni događaj po kanonima ondašnje kulture. London je tada imao četiri takva pozorišta / borbene arene, i sva četiri su bila na južnoj obali Temze. Drugim rečima, tamo gde naročito pristojan svet ne ide. Državni pesnici opanjkavali su dramske pisce poput Šekspira kao stihoklepce koji podilaze "masi". Pozorište je bilo zabava i za najsiromašnije i najneukije društvene slojeve: stajaća karta koštala je jedan tadašnji peni (što je danas manje od pola evra). Crkveni oci i puritanci dizali su dreku na ova mesta bluda i nemorala, koja kvare mladež i one nešto starije. Naravno, svi društveni slojevi su tamo odlazili, i uživali u sapunicama poput "Mnogo vike ni oko čega" ili propagandnim komadima poput "Henrija V". Da li se zaista danas nešto promenilo, osim što je Šekspir u međuvremenu promovisan u visoku umetnost? Jer, novosadska i nešto šira čaršija nedavno se neobično uzrujala zbog činjenice da je pevačica Jelena Karleuša za pojedine elemente svog muzičkog spota iskoristila salu Karlovačke gimnazije. Ovo je najstarija gimnazija u Srbiji i nekima se učinilo da u dotičnoj nema mesta za popularnu kulturu. Kao da je Srbima i ostalima popularna kultura ikada bila strana. Ili, kao da treba da im bude strana. Zbog čega, zaista, tolika buka?

Ako je stvar u muzičkom žanru, da li bi bilo bolje da su tamo spotove snimili Partibrejkers, Darkwood Dub ili 357 - sve "ugledni" i "urbani" beogradski bendovi - koji u slobodno vreme snimaju pesme na tekstove antisemitskog i antimodernog vladike Nikolaja Velimirovića? Ko je zaista veći "narodnjak": Jelena Karleuša ili aktivisti narodnjačke koalicije Bora Đorđević i Slađana Milošević? Ideali bunta i dekadencije - seksa, droge i rokenrola - danas u većoj meri obitavaju u pojavi Jelene Karleuše nego kod crkvenodržavnih rok muzičara koji "podižu Stupove" i po partijskim konvencijama podržavaju predsedničke kandidate.

Da li je onda stvar u erotskom i fetiškom karakteru tog spota? Jer, dotični je ubrzo okarakterisan kao "skaredan", suprotno školi koja je "ugledna" (kao da je sterilnost spram erotizma stvar od ugleda). Erotizovani spotovi poput ovog odavno su ništa novo i ništa naročito šokantno - i sjajno je što je tako. Kada se Karleušin spot uporedi sa veoma popularnim video-radovima poput "Justify My Love" ili "Erotica" (Madonna, 1990 i 1992), "Smack My Bitch Up" (Prodigy, 1997), "(s)AINT" (Marilyn Manson, 2004) ili "Happiness in Slavery" (NIN, 1992) - dotični deluje kao porodična TV serija ili dečji program. A ako iz ove jezičke gimnazije (još?) nisu proterane Pjesma nad pjesmama, Dekameron, spomenuti Šekspir, te Bodler, Verlen i Rembo, biće da tu ima nečeg više od demonstracije puritanskog "morala".

Uzgred, Jelena Karleuša slovi za ikonu homoseksualaca, karakterišu je zavidno liberalni stavovi o seksualnosti, i jednako zavidno kritički stavovi prema klerikalizaciji i ulozi crkve u srbijanskom društvu. Ona u svojim intervjuima ne propušta da istakne kako su Arkan i Legija ratni zločinci i kako je pogrešno što se dotičnima pripisuju atributi heroja - što su verovatno progresivniji stavovi od onih kod većine gimnazijske populacije. Ali, nije uopšte reč o tome.

Situacija oko spota Jelene Karleuše postala je poligon za provincijalne elitiste koji visoko mišljenje o samima sebi grade kroz sukob s masovnom kulturom, bilo "narodnom muzikom" bilo "bludom i nemoralom". Kao i u vreme Šekspira, mnoštvo je onih koji napadaju masovnu kulturu sa sterilnih moralističkih pozicija. Koji negiraju popularno, demokratsko i telesno, zarad elitnog, nametnutog i duhovnog. Koji bi da uređuju ("uzdižu") ljude po sopstvenim merilima, umesto da imaju poverenja u njihov izbor čak i onda kada im se isti ne dopada.

Uz to, Sremski Karlovci su u mnogo čemu simbol pravoslavlja i srpskog nacionalizma u Vojvodini. Pojava Jelene Karleuše u čipkastom vešu i halterima u samom središtu takvog nacionalno-bogomoljačkog konteksta moguće je okarakterisati i kao jedan buntovni čin. Iako najverovatnije nenameravana, ova subverzija sasvim je u tradiciji protestnih pesama Boba Dilana ili "God Save the Queen" singla Seks Pistols tokom kraljičinog jubileja.

Demokratska i progresivna javnost uvek se stavljala na stranu muzikalnih buntovnika, dok su zgroženi moralisti zabrinuti nad omladinom delovali komično i žalosno odjednom. Danas kao da nije tako. Ostarilo se ili, kako bi rekao spomenuti Dilan "The Times They Are a-Changin’", šta već. Jednom prilikom, Jelena Karleuša je izjavila kako svom suprugu ručak priprema u erotskom donjem vešu. I da mu se ručak uvek svidi. Biće da mnogi imaju problem s tim što im nedostaju takvi ručkovi, a ne s Jelenom Karleušom u Karlovačkoj. A umesto moralističkog pridikovanja, jednostavno pažljivo odslušati reči čuvenog songa "So What?" (Anti-Nowhere League), sa "Live in Yugoslavia" (1983) albuma.

Autor: Aleksej Kišjuhas

Izvor: Danas


 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]