Ponedeljak, Januar 21, 2008 - 08:30 AM NT -   924 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Smrt u odsustvu vlasti

Množe se liste bogatih i bahatih, sirotinja je samo državni statistički podatak, dok ne osvane vest da je Radislav Stojanov, star četrdeset godina, radnik koji je ostao bez posla u zrenjaninskom „Šinvozu”, umro u beogradskom Domu sindikata, u Kamenoj sali, protestujući protiv privatizacije koja je firmu oterala u stečaj i čekajući nekog iz vlasti da ih upozna s onim što je mislio da je nepravda. Lekari misle da je srčani udar bio izazvan stresom. Pre dve godine na istim stranicama pisao sam o Dragici Simić, staroj pedeset godina, radnici FAD-a iz Gornjeg Milanovca. Ona se obesila u ženskoj garderobi fabrike zato što je ostala bez posla i zato što danima niko iz rukovodstva fabrike nije hteo s njom da razgovara.

Dragica, metalostrugar, na čijim plećima i skromnoj plati je preživljavalo i školovalo se petočlano domaćinstvo, ostavila je za sobom oproštajno pismo na tri stranice formata A4 koje je tri dana pred smrt čitala po fabričkom krugu onima koji su hteli da je čuju. Najavila je sopstvenu smrt. Pretpostavljam da su ljudi bežali od nje. Dosta im je sopstvene nesreće. Pismo je položeno na vrh mrtvačkog sanduka i spušteno u raku u selu Jarmenovci, blizu Topole. Tako je, usudio bih se da kažem, sahranjen i značajan prilog istoriji intimnog života, često značajniji od državnih arhiva u kojima se, kako vidimo, umnožavaju materijali o onima koji su se obogatili pa ih, posle, policija uhvatila.

Radnici dospevaju u novine u ležećem stavu.

Smrt Stojanova otkriva nam i druge detalje. U zrenjaninskom „Šinvozu” tvrde da je ovo četvrti smrtni ishod njihovog tranzicionog hoda po mukama. Troje radnika izvršilo je samoubistvo.

„Večernje novosti” otkrivaju nam jedan dramatični detalj s komemoracije u fabričkom krugu, povodom smrti Stojanova. Na presi, pišu „Novosti”, oproštajno pismo radnika Dragana Perića. Ubio se od nemoći, od izgubljene nade, od stida pred decom. Kolege kažu: bio je najvredniji od svih. Gazdi je zarađivao svakog dana, vele, suvo zlato. Gazda mu je stalno obećavao: danas ću da te isplatim, sutra, ponedeljak... Sve ću odjednom da platim. Dragan je uzeo kredit da školuje sinove: starijeg, studenta, i mlađeg – srednjoškolca. Želeo je ovaj vredni otac da i njemu obezbedi fakultetsku diplomu.

– Verovao je gazdi – pričaju radnici. – Uzeo je 2.000 evra kredita. Plate niotkud. A iz banke stižu opomene. Kad se nakupilo sedam neplaćenih rata, Dragan se obesio.

Citat iz oproštajnog pisma: „Nisam od firme zaslužio da se tako ponaša. Oni koji su je vodili neka me nose na teretu. Deco moja, puno vas voli tata. Oprostite mi.”

Svako od nas može u svom neposrednom okruženju da pronađe primere ljudi s tragovima mutne, duboke depresije u očima i svako pošten priznaće samom sebi da teško, s mukom, sluša žalopojke žrtava kapitalne efikasnosti koja se svodi na prostu profitnu matematiku da se ista količina posla može obaviti s manje zaposlenih. Nekako su dosadni zato što veruju da je njihova muka veća od naše, njihov strah dublji od našeg, da su očajniji...Ljudi suočeni s takvim pričama reaguju kao da im preti neka zarazna bolest. Zatvaraju usta, odmiču se, traže izgovor da odu...Tranziciona društva su gluva i nema. Društveni uspeh i ugled ne obezbeđuje se solidarnošću nego takmičenjem.

Srbija je, prema istraživanju agencije „TNS Medijum Galup” zauzela drugo mesto na svetskoj listi onih zemalja u kojima je nesigurnost radnog mesta visoka. Čak 47 odsto zaposlenih smatra da postoje šanse da ostanu bez posla. Gore od nas plasiran je samo Kamerun.

Za koga bi u nedelju, 20. januara, glasao mašinista Radislav Stojanov, čija je kćerka napunila tek 15 godina u noći kada je umro, da ga u Domu sindikata nije izdalo srce?

Dragoljub Žarković

Izvor: Politika

Iako redakcija Kontrapunkta ne stoji iza najvećeg dela stavova Dragoljuba Žarkovića, ipak prenosimo ovaj njegov tekst na temu samoubistava radnika u Srbiji i uopšte o uticaju privatizacije na život ljudi. Tekst ima svojih vrednih momenata.

 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]