Utorak, Decembar 18, 2007 - 04:17 PM NT -   1166 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Demokratija za elitu

Tomas Džeferson je 1787. godine napisao da „mali ustanak ponekad može biti dobra stvar“. Ali, kada je postao predsednik, bio jedan od glavnih koji je osudio pobunu bivših robova na ostrvu Sveti Dominik (tadašnji naziv za Haiti) protiv Francuske. Njegove sankcije su direktno slomile ekonomiju nove, slobodne države i one su jedan od glavnih uzroka dugotrajnog siromaštva ove zemlje. To je jedan od boljih dokaza da pogled sa vlasti može da menja i najvećeg demokratu. Zato ne bi trebalo da se čudimo što Amerika i Evropska unija sve više gube poverenje u svoje sopstvene građane i sve više grade demokratiju na osnovu interesa svojih političkih i ekonomskih elita. Liberali su ovaj proces nazvali postdemokratijom. Postdemokratija podrazumeva da postoji demokratija, ali da se sve više sužava, pogotovo kad je reč o građanskim pravima, slobodama i pravima građana da odlučuju o svojoj i državnoj sudbini. Ovaj pojam se pogotovo vezuje za vladu Džordža Buša, kada su zbog napada na Ameriku 11. septembra 2001. osnovna prava i slobode američkih građana drastično smanjeni i u velikoj meri ugroženi, preko novog zakona o domovinskoj bezbednosti. A i zbog sve većih tendencija da se zakonopravne odluke donesu mimo američkog Ustava i Kongresa, u formi predsedničke uredbe. Kada se dodaju i druge činjenice u vezi sa sadašnjim stanjem američke demokratije, poput one da prosečni trošak jedne kampanje za izbor u Donjem domu američkog Kongresa košta preko milion dolara, a za Senat može da košta i više od tri miliona i da službenici Bele kuće sve više izbegavaju odgovornost pred sudovima i Kongresom, krijući se iza pravnog izgovora zvanog „egzekutivna privilegija“, onda se vidi zašto veliki broj ljudi u SAD strahuje za budućnost američke demokratije.

Situacija sa Evropskom unijom nije ništa bolja. Posle neuspeha ustavnog referenduma EU, novi sporazum o reformi koji je u oktobru dovršen u Lisabonu nije napravio istu „grešku“, jer je odlučeno da se potpuno zaobiđu građani. Tako je najvažniji dokument Evropske unije, koji će da služi umesto ustava, donesen kao obični sporazum između država, i predstavlja dogovor političkih elita, ali sve je urađeno u ime sopstvenih naroda. Nažalost, političke elite u Americi i Evropi se sve više plaše da overe svoju demokratiju kroz referendume i sve više prihvataju ocenu da oni najbolje znaju ne samo šta je potrebno njihovim državama nego i samim građanima. Kao vernici koji se pozivaju na Boga kada prave i najgore grehe, oni se kriju iza demokratije kada gaze po najvažnijim vrednostima te ideje.

Najekstremniji izraz postdemokratije sa Zapada se u stvari odvija na Balkanu, pogotovo u Bosni i Hercegovini. U ovoj „laboratoriji demokratije“ službenici Evropske unije, uz veliku podršku američkih kolega, u stvari su ostvarili „idealnu demokratiju“, gde se odluke donose u ime naroda i građana od strane jednog čoveka koji je „demokratski“ postavljen i koji ne odgovara nikome, osim možda Bogu, i gde se demokratija meri po tome da li se njegove uredbe poštuju u potpunosti ili ne. Jednostavno, Miroslav Lajčak predstavlja samo najradikalniju i najiskreniju pojavu postdemokratije.

Ova demokratija koja se svakodnevno izgrađuje na Zapadu uopšte ne liči na onu demokratiju o kojoj smo učili u školi i o kojoj mnogi sanjaju. Ona je zasnovana na nepoverenju u obične ljude i na jednoj aroganciji vladajućih elita, gde se njihove ambicije i lični interes sve više predstavljaju kao kolektivni državni interes. Nažalost, sve više ovo prestaje da liči na demokratiju i sve više podseća na jednu vrstu vladavine aristokratije. Da li je to ona demokratija koju priželjkujemo i kojoj se nadamo?

Obrad Kesić

Izvor: Politika

Redakcija Kontrapunkta se ograđuje od većine stavova Obrada Kesića, ali smatra da je problamatika kojom se autor bavi u ovom tekstu veoma važna i da je treba ozbiljno uzeti u razmatranje.

 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]