Nedelja, Decembar 02, 2007 - 07:11 PM NT -   1259 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Isprani mozgovi

Svakodnevno i svakonoćno izložen sam pranju svog mozga. Kako da izbjegnem čitanje novina i gledanje televizije, nisam valjda divlji čovjek koji nema potrebu za medijima? A tu, na malim ekranima, u novinskim izvještajima fino su moj mozak uzeli u svoje ruke, pa ga deterdžentom ispiraju. Ma koliko se tome odupirao, uhvatim sebe kako mi je mozak nacionalno čist, u njemu su zalijepljene samo nacionalističke etikete. Pa kad ja, koji se odupirem nacionalnom naboju, prihvatam da zbilju oko sebe samo bojim nacionalnim bojama, kako će tek onaj čovjek, kojemu je lijepo nacionalnim deterdžentom isprano mišljenje, išta drugo imati na umu osim svoje pripadnosti svom nacionalnom toru?

Skoro svaku veče na našim vrlim televizijskim programima organizuju se debatni kružoci, u kojima učestvuju vladini i nevladini ljudi, koji raspravljaju o našoj teškoj i zapetljanoj političkoj situaciji. I onda se samo vrte oko tog kamena smutnje, oko nacionalnog problema, kao da u čovjekovom životu nema ništa drugo. Kao da nema hrane koju treba jesti, kao da nema ljubavi koja nas je održala i donijela na svijet, kao da nema naših profesija kojima smo predani, kao da nema bolesti koji nas očekuju, kao da nema zraka koji udišemo. Ima samo nacionalno pitanje.

Ne zamjeram urednicima i voditeljima tih televizijskih emisija, ali kako im nije zamorno iz dana u dan prežvakavati jesu li Hrvati ugroženi, zašto su Srbi nezadovoljni, kako da Bošnjaci dođu do svojih prava? Zar nema nijedne druge teme oko koje valja porazgovarati? Očigledno nema, jer je onaj deterdžent o kojem sam govorio sve oprao, ostalo je da se javnost samo zabavlja nacionalnim pravdama i nepravdama. Tako je uspostavljen sistem, u koji svako sa svoje strane ugrađuje po jednu ciglu. A temelje su zabetonirale nacionalne stranke, pa duškaju na vrhu piramide, zadovoljne što imaju krasan vidik, sa kojeg se mjesta vidi čovjek.

O šestorici koji drže vlast ne treba mnogo govoriti. Ta šestorica, samo onda kada uvide da su svojim tvrdim nacionalnim stavom došli do duvara, spremni su da se nešto dogovore, eda bi zadržali svoje pozicije. No onda dolaze naši mediji, koji prate politička dešavanja, pa vjerno svom publikumu predočavaju sve te nacionalne bajke i basne. Ne govorim ovdje o novinskim navijačima, kojih ima dosta, nego o atmosferi koju stvaraju mediji. Tako dolazimo do toga zašto se običan puk ne buni zbog nedavnih poskupljenja, samo nešto rondaju sebi u bradu, nego zahvaljuje bogu što se njegov nacinalni korpus drži dobro. Poslije političara, i mediji su svojim načinom, svojim deterdžentom oprali mozgove svojih konzumenata. Tako da nema više slobodnog čovjeka, svi smo mi u zarobljenom umu.

Možda na prvom mjestu u dugogodišnjem našem razvoju dolazi obrazovanje. Od malih nogu, od vrtića, uče se ta mala stvorenja da pripadaju jednom jatu, jednom stadu, jednom krdu, a da izvan te granice nema ništa dobro. A kad je taj obrazovni deterdžent temeljan, nema sumnje da će generacije koje stasavaju i koje će dolaziti mnogo duže od naših života, biti uniformno opredijeljene, znati samo kako je njegova nacija uvijek u pravu, najbolja i najpravednija. Drugi su deset kopalja ispod nas. Pa kad se tako nauče, kad im se tako ispere mozak, kako će se ponašati u dodiru s drugima i drugačijima? Ne smijem pretpostaviti za šta se odgajaju naše mlade generacije.

Nedavno je organizovano istraživanje na temu "Čemu učimo našu djecu", a tim povodom je održana i rasprava. Grupa eksperata je donijela katastrofalan zaključak: naša djeca se usmjeravaju ka fašizaciji. Analiziranjem udžbenika za osnovne i srednje škole ti analitičari su pronašli bukadar zaključaka i konstatacija koja idu u prilog mržnji prema drugome. Mada se već duže vrijeme bije bitka da se udžbenici očiste od nesuvislih nacionalističkih stavova i mišljenja, djeca u svojim torbama i dalje nose knjige koje ih upućuju da su svi drugi izvan njihove nacije žitelji drugog reda.

Ako su naša tri naroda u velikom broju prihvatila nacionalizam i početkom rata počela makljanje za svoj narod, šta li će biti s ovima što danas uče o veličini Bošnjaka Srba ili Hrvata? A priča kako smo svi za ulazak u evropske integracije je šuplja obmana, jer u Evropi sa stavom da je moj narod najstariji, najpametniji i uglavnom najbolji nigdje nećemo stići. Gledaće nas zabezeknuto šta to buncamo.

Sead Fetahagić

Izvor: Nezavisne novine


U oskudici temeljnijih i radikalnijih analiza društvene situacije u BiH prenosimo ovaj tekst iz Nezavisnih novina. Sam tekst nudi set zanimljivih i podsticajnih informacija koje sačinjavaju mozaik javnog diskursa u toj bivšoj jugoslovenskoj republici. Međutim, ovaj tekst, kao uostalom i najveći broj tekstova iz mainstream medija pati od hroničnog nedostatka kritike onoga čemu vecina autora tih tekstova na ovaj ili onaj način teži, a to je Evropska Unija. Ta, za njih, bajkovita zajednica evropskih naroda, slika i prilika idealnog, konformiranog potrošackog društva ostaje netaknuta u njihovim "dubokim" i "neutralnim" analitičkim poduhvatima.

Nuđenje ulaska u EU svih zemalja u regionu i nametanje te opcije kao jedinog rešenja za sve naše probleme je u najmanju ruku isključivo, zato se redakcija Kontrapunkta ograđuje od takvih stavova i vrednosnih sudova. U ovom tekstu je to naročito vidljivo u poslednjem pasusu.

 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]