Sreda, Novembar 28, 2007 - 04:15 PM NT -   1056 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Zdravo društvo bolesnih ljudi

Farmaceutska industrija šalje agresivnu i jasnu poruku – sa svetom je sve u redu, sa vama i vašom biohemijom nije, a mi imamo lek. Decembra 1987. godine, tačno pre 20 godina, u SAD je odobrena upotreba „prozaka”, revolucionarnog antidepresiva čija pojava obeležava početak nove epohe u farmaceutskoj industriji. „Prozak” je najpoznatiji iz serije „magičnih” lekova koji obećavaju da će „izlečiti” depresiju, a da pri tome neće dovesti do zavisnosti. Pojava ovog leka se poklapa sa trijumfom neoliberalne misli i označava početak diskretnog savezništva neoliberalne ideologije, s jedne, i farmakologije, s druge strane.

Nekih godinu i po dana posle pojave „prozaka”, američki politički teoretičar Fransis Fukujama objavio je svoj poznati esej „Kraj istorije?”. Neoliberalna misao time je proglasila kraj ideoloških borbi, pobedu kapitalizma i trijumf neoliberalne države.

Kako se radi o idealnom obliku ljudskog organizovanja (tako misli Fukujama), kako se više nema šta popravljati, istorija je završena. Svet je ušao u zonu savršenstva, bar kada je o sistemu i državi reč. Otuda, svi psihički problemi i nezadovoljstva kroz koja čovek može prolaziti – depresija, tuga, strahovi – samo su bolesti (ili korektnije, poremećaji) i biohemijskog su porekla.

Moćne farmaceutske kompanije, deo medicinskog establišmenta i deo medija, indirektno sugerišu da na psihičke probleme ne utiče loša stvarnost, obesmišljeni život, raspad porodice, ili egzistencijalna nesigurnost koju sistem kreira. Sve je mnogo jednostavnije – problemi su u vezi sa hemijom mozga i poremećajem u funkcionisanju supstance (moždanog prenosnika) koja se zove serotonin. Farmaceutska industrija tako šalje agresivnu i jasnu poruku – sa svetom je sve u redu, sa vama i vašom biohemijom nije, a mi imamo lek.

Ova poruka se sjajno uklopila u proces „proizvodnje” novih dijagnoza u psihijatriji, sa kulminacijom u periodu između 1980. i 1994. godine, kada je došlo do višestrukog povećanja novootkrivenih poremećaja. Farmaceutska industrija nije propustila da ovakve trendove pretvori u profit.

Naravno, farmakologija nije izmislila bolesti. Psihičkih oboljenja i poremećaja zaista ima mnogo, i oni svakako zahtevaju i lečenje i lekove. Problem nastaje primenom olake dijagnostike i brzih rešenja. Veliki broj graničnih slučajeva se odmah podvodi pod bolest i sve veći broj ljudi se usmerava ka lekovima. Pri tome, stvara se i lažna slika o magičnoj moći lekova koji nude efikasno lečenje i trajno izlečenje, a farmaceutske kuće ulažu ogroman napor kako bi sakrile njihove brojne i opasne neželjene efekte.

Dete, do juče karakterisano kao „nemirno” ili „živo”, danas se može podvesti pod poremećaj ozbiljnog naziva – hiperaktivnost i deficit pažnje. Naravno, i za to postoji lek – „ritalin”. U SAD je tokom devedesetih broj korisnika ovog leka povećan za 700 procenata i premašio je cifru od četiri miliona. Kako se ne radi o infektivnoj bolesti, ovaj porast se ne može racionalno objasniti. Farmaceutska industrija tako dobija odane potrošače, a roditelji i škola drogiranu decu koja ih neće gnjaviti, zahtevati pažnju i stvarati probleme. Roditelji se mogu posvetiti najvažnijem od svih poslova – radu i zarađivanju. U novom konceptu roditeljstva, detetu kao da nisu potrebni ljubav, pažnja i vaspitanje, već lekovi i novac.

Pod uticajem istraživanja koja farmaceutska industrija finansira i populariše, sve više ljudi sebe podvodi pod neki od poremećaja, da bi zatim u lekovima tražili spas. Ako se pažljivije pogledate, nećete umaći nekoj od mnogobrojnih dijagnoza, koje zahtevaju makar lek, ako baš ne i lečenje.

Da bi se ovakve ili slične poruke odaslale, najveće farmaceutske kompanije troše na marketinšku promociju iznose koji su gotovo jednaki vrednosti srpskog BDP-a. Sve ovo ne bi bilo moguće bez aktivnog učešća i podrške dela medicinske struke. Farmaceutska industrija je dovoljno vešta da takvu pomoć obezbedi. Kroz naručena i dobro plaćena istraživanja, kroz finansiranje stručnih putovanja, kroz sponzorstva za konferencije i kongrese itd. lako se pridobijaju poslušni eksperti. Korupcija je globalni fenomen, mada su stepeni suptilnosti različiti.

Sve ovo bi mogla biti samo ilustracija korporativne gramzivosti i neodgovornosti na koju danas, u duhu novog vremena, svako ima pravo. Nažalost, socijalne implikacije fenomena o kojima je ovde reč preozbiljne su i dalekosežne.

Veliki broj autentičnih ljudskih emocija sve češće se tretira kao bolest. Socijalno nezadovoljstvo se potiskuje, proglašava za poremećaj i neprilagođenost, a potom suzbija lekovima. Farmakologija preti da postane, svesno ili nesvesno, efikasan instrument društvene kontrole, i neka vrsta biohemijskog gulaga. Današnja situacija pomalo podseća na vreme totalitarnih režima, koji su svoje protivnike proglašavali bolesnima i trpali u azile za umobolne. Na kraju istorije, ove metode postaju sve rafiniranije i dakako, sve „naučnije”.

Ako sve ovo deprimira, možda su najbolji lek knjige Dostojevskog ili muzika Betovena. Da je „prozak” izmišljen koji vek ranije, možda bi ovim velikanima bilo bolje, ali bi svet bio uskraćen za dela koja su oni u svojoj „neadaptiranosti” stvorili. Ponekad nije loše kada spas malo okasni.

Nebojša Katić

Izvor: Politika


 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]