Nedelja, Jun 03, 2007 - 02:58 PM NT -   2651 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Tri sata apokalipse

AMERIČKO-ruski odnosi, uprkos tome što Džordž Buš i Vladimir Putin zasad uspevaju da sačuvaju bar privid «ličnog prijateljstva», došli su do tačke sa koje se i nekim veoma ozbiljnim ljudima već mesecima priviđaju nova trka u naoružanju i novi «hladni rat».

Piše Đuro Bilbija

Kako i da bude drukčije kad su stvari došle dotle da američki državni sekretar, Kondoliza Rajs, u Potsdamu izjavi da su «naprosto smešne tvrdnje da deset (američkih) antiraketa u Poljskoj i jedna radarska stanica u Češkoj mogu devalvirati ruski strateški potencijal» i da «i sami Rusi znaju da je to smešno», a da joj Putinov šef diplomatije, Sergej Lavrov, odmah kontrira tonom kakvog između Kremlja i Bele kuće nije bilo tokom bar dve protekle decenije.

Zaista, kako da bude, kad ruski ministar pri tom, doslovno, izgovori i ovo: «Svi profesionalci predobro znaju da u tom problemu nema ničeg smešnog, da se svet suočava sa veoma ozbiljnom pretnjom obnavljanja trke u naoružanju zato što globalna protivraketna odbrana, na kojoj SAD rade od 2001. godine, podriva stratešku stabilnost. I još se segmenti te globalne PRO, slučajno ili ne, razmeštaju baš duž granica Rusije. Za Rusiju takvo stanje stvari nije nimalo «smešno». Mi bismo voleli da na procene i zaziranja svojih profesionalaca dobijemo jednako profesionalne i konkretne odgovore, a nama i dalje govore: «Ne, ne, ne bojte se, naša PRO nije uperena protiv vas». A naše analize pokazuju: da je upravo to, blago rečeno, smešno».

NIMALO SMEŠNO

Hoće li nove ruske balističke rakete RS-24 i «iskanderi» oterati američke antirakete iz Poljske – pre nego što su u nju i stigle – pokazaće meseci koji slede. Nezavisno od toga, činjenica je da u Moskvi, poput zlog kvasca, narastaju podozrenja: da su američki antiraketni štit u Poljskoj i radari u Češkoj u funkciji tajnih priprema SAD da jednim iznenadnim udarom – bez posledica po sebe – zauvek unište ruske strateške arsenale.

Rusi na američku PRO u blizini svojih granica gledaju očima svog velikog pisca Antona Čehova: puška koja visi na zidu u prvom činu, tu je da bi pucala u trećem. A kako se iz Moskve vidi mogući košmarni «treći čin» - za koji se još uvek tvrdo veruje da nikom normalnom ne pada na pamet jer bi značio planetarnu apokalipsu - upravo je obznanio vojni ekspert Mihail Volženski.

Ponavljajući čuvene reči velikog nemačkog državnika Ota Bizmarka – da se u vojno-strateškim procenama «ne uzimaju u obzir namere nego potencijali» - on je upozorio da su se SAD, sa modernizovanim (superbrzim, gotovo neuništivim) krstarećim raketama «tomahavk» čiji je domet 2004. povećan do 3.500 kilometara, prvi put našle u poziciji da istovremenim moćnim plotunom svih svojih atomskih podmornica i raketno-torpednih razarača iz Severnog ledenog i Tihog okeana pokušaju da unište sve ruske balističke rakete, sve vitalne objekte i samu rusku državnost.

Štaviše, da su Beloj kući i Pentagonu - za takav mogući blic-krig kakav nije viđen u svetskoj istoriji - upravo i potrebne antirakete u Poljskoj i Japanu i radari u Češkoj i na Tajvanu.

AMERIČKI BLIC-KRIG

Prema tvrdnji Volženskog, Amerikanci procenjuju da prvim udarom ipak ne bi mogli uništiti baš sve ruske i da bi «preživele» bile u stanju da na najveće gradove SAD sruče bar 200 nuklearnih bombi. Radi uništavanja i tih poslednjih 200 raketa – podozreva on – Vašingtonu i jeste potreban tzv. treći ešelon PRO.

Kako Volženski i neki drugi vojni stručnjaci zamišljaju pominjani «prvi udar» i mogući američko-ruski nuklearni rat, pri pominjanju kojeg i sami odmah izgovaraju: «Ne dao Bog»?

Napad bi bio izveden istovremenom paljbom tri do četiri grupe (u svakoj po pet) udarnih raketno-torpednih razarača klase «Mak Kempbel» iz Severnog ledenog okeana, sa 10-15 takvih razarača iz Beringovog i Japanskog mora i sa tri-četiri grupe udarnih podmornica tipa «Virdžinija» i «Ohajo» iz voda Karskog mora. Iz Barencovog i Balitičkog mora Rusija bi se našla na «nišanima» po jedne udarne grupe razarača. A pošto američka flota već raspolaže sa 6.000 lansirnih rampi za «tomahavke» i druge rakete – Volženski i njegovi istomišljenici procenjuju da vatrena moć te armade «omogućava SAD da odjednom gađaju sve strateške ciljeve na teritoriji Rusije».

PRVI UDAR

U te «sve strateške ciljeve» spadaju: sve tri armije ruskih Raketnih strateških jedinica, podmornice, strateška avijacija, sistem PVO, komandni punktovi, aerodromi i ratne luke...Drugi udar, za koji bi Amerikanci koristili svoju palubnu i stratešku avijaciju, bio bi usmeren protiv ruskih kopnenih snaga i vojnih fabrika i infrastrukture.

Ukoliko do ovakve ludosti ikada uopšte dođe, nezavisni vojni stručnjaci procenjuju da bi uspeh američkog prvog udara presudno zavisio od tajnosti priprema (iznenadnosti napada), od uspešnosti podmorničkog napada iz Karskog mora (jer bi odatle ispaljene rakete do ciljeva letele 2,5-3 sata) i od budućih radara u Češkoj i Japanu čiji jedini zadatak će biti da «gledaju» nekoliko prvih sekundi leta ruskih balističkih raketa. Zbog svega, kako bi Rusija uzvratila i da li bi stigla da to učini?

Po Putinovoj tajnoj naredbi, Rusija od 2001. – faktički od momenta kada su se SAD odlučile za globalnu PRO – pravi integrisani državni sistem «vojnog nadvodno-podvodnog monitoringa». Stoga su Volženski i ostali koji hipotetički dopuštaju američki «prvi udar» - među njima i profesor moskovske Akademije vojnih nauka Vadim Kozjuljin – ubeđeni da Amerikanci ne bi mogli da za njega obezbede ni tajnost «opkoljavanja» Rusije takvim brojem ratnih brodova i podmornica, ni iznenadnost «presudnog plotuna».

PRESUDNI PLOTUN

Ruska armija bi – kako prognoziraju – već tokom prvih 15-20 minuta od početka napada udarom desetak balističkih ili operativno-taktičkih raketa uništila svu američku PRO u Evropi. Uključujući i radare u Češkoj. Verovatno atomskim bombama, da bi uspeh bio garantovan. Istovremeno bi bili gađani elementi PRO na pominjanim raketno-torpednim razaračima u Baltičkom, Norveškom, Beringovom i Japanskom moru. Ne samo krstarećim raketama «granit» koje nose (svaka po 24) atomske podmornice klase «Antej». A ruske Kosmičke jedinice imale bi zadatak: da za najkraće moguće vreme unište sve američke vojne satelite.

Ukoliko bi se sve ovo dogodilo, «crtači» prvog nuklearnog rata u istoriji predviđaju da bi Kremlj – čim bi mu bilo raportovano da su prva tri zadatka izvršena – zatražio od Bele kuće i Pentagona da «tomahavcima» i ostalim svojim raketama daju komandu za samolikvidaciju. Sa ultimatumom: u suprotnom, započinjemo nuklearni napad na SAD.

U tim trenucima bi raketama ispaljenim iz Karskog mora bilo ostalo da do ciljeva u centralnom Sibiru lete još 1,5-2 sata. Šta bi se dalje događalo (posle ultimatuma) – ne usuđuju se, međutim, da zamisle ni «crtači» planetarne kataklizme.

KOSMIČKA POLITIKA

Dokumentom «Nacionalna kosmička politika»iz 2006. godine, SAD su svoje vojne satelite proglasile «glavnim nacionalnim prioritetom». Ageneral Džejms Armor, direktor Uprave za nacionalnu bezbednost u kosmosu, predočio je američkim kongresmenima: «Naši potencijalni protivnici moraju znati da SAD za sebe rezervišu pravo na samoodbranu i u kosmosu, kao i da će njih, bude li potrebno, lišiti mogućnosti dostupa kosmosu. Svaki pokušaj napada na svoj satelit smatraćemo – neprijateljskim aktom».

2. jun 2007.  Izvor: Večernje novosti



 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]