Subota, Maj 26, 2007 - 01:58 PM NT -   2520 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Anarhizam - izvorna komunistička baština

Hteo bih, pre svega, da kažem da sam zadovoljan ovom knjigom, jer se – ono što je retko kod domaćih marksista - u njoj pominje i jedan večiti brat i pratilac marksizma, a to je anarhizam. I govorio bih nešto o tome u kojoj meri ono što se tumači kao staljinizam duguje zanemarivanju jedne izvorno komunističke tradicije kao što je anarhistička tradicija. Prvi put se u jednoj studiji o staljinizmu kod nas pominje i liberterski socijalizam i mislim da je Zagorka Golubović uspela da ode mnogo dalje nego mnogi domaći marksisti u usvajanju i recepciji anarhističkoga nasleđa u tumačenju niza pojava u radničkom pokretu.
Slažem se sa tim da je staljinizam nešto odvojeno od boljševizma, odnosno od Lenjina, ali je pitanje u kojoj meri, kolika je razlika između boljševizma i staljinizma. Zagorka Golubović tvrdi da postoji razlika između boljševičke politike dvadesetih godina i Staljinove politike, ali iako je Staljin kontrarevolucionaran ono pravo ostaje, po njoj, i dalje revolucija, ono što je, znači, prethodilo Staljinu u vreme boljševizma, bez obzira na odstupanja koja se već tada javljaju.

Dozvolite mi da kažem da zaokret ka staljinizmu, po mome uverenju, ipak vodi preko Lenjina i kroz Lenjina i nemoguće je ne prihvatiti neke argumente Lešeka Kolakovskog i drugih koji ukazuju na izvesnu autoritarnost Lenjina i boljševičkog pokreta, koja istrajava i u staljinizmu.

Pošto se neke stvari kod nas, ipak, nedovoljno znaju, želeo bih da podsetim, kada govorim o ruskom anarhizmu, na neke činjenice da vidite u kojoj meri jedna komunistička tradicija, kao što je anarhistička (znači ne samo boljševička) imala upliva na događaje i predstavljala svojevremeno jednu alternativu u istorijskoj situaciji kao što je Oktobarska revolucija. Krešić je već pomenuo revoluciju od 1905. godine, koja je iznedrila jedan izvorni oblik neposredne demokratije - a to su sovjeti, bez mešanja boljševika i drugih političkih stranaka. Podsetio bih samo da je jedan od vodećih anarhista toga vremena, Voljin, bio u onoj maloj grupi koja je u tesnoj vezi sa radnicima i na njihov predlog sprovela ideju o ovom prvom Sovjetu 1905. godine u Petrogradu. A Trocki je tek nekoliko meseci kasnije postao jedan od prvih predsednika Sovjeta. Iste fenomene možemo videti i kasnije: prisustvo anarhista 1906. godine u velikim gradovima, na Uralu, u Ukrajini itd.

O prvim Sovjetima Trocki kaže: “Aktivnost toga petrogradskog Sovjeta iz 1905. godine značila je organizovanje anarhije. Njegovo postojanje i njegov kasniji razvoj obeležavali su konsolidova­nje anarhije.” Ja sam ranije isticao da Lenjin ne voli mnogo 1905. godinu, i mi nemamo ozbiljnih radova o 1905. godini i uopšte o sovjetima koji su prethodili Oktobarskoj revoluciji.

U februarskoj revoluciji 1917. godine isto tako su prisutni anarhisti i poznato je da je Ustavotvornu skupštinu razjurio Anatolij Železnjakov sa svojim odredom, a boljševici su samo naknadno ratifikovali taj njegov, tako da kažem, gotov čin. Drugi način na koji su prisutni anarhisti jeste da oni još pre revolucije 1917. go­dine, naročito na jugu Rusije, formiraju niz lokalnih sovjeta i seljačkih lokalnih sovjeta. To je onaj čuveni fenomen mahnovštine o kome se u ovoj knjizi nedovoljno govori. Ako se već u knjizi govori o Kronštatu kao jednom revolucionarnom iskustvu, koje je vratilo autentičnost sovjetima, čini mi se da je trebalo reći nešto, istine istorijske radi, i o tom pokretu anarhista na jugu Rusije, u okviru tzv. Mahnovog pokreta.

Nestor Mahno je bio osam godina u okovima u Butjirki u Moskvi i izabran je za prvog predsednika lokalnog sovjeta još pre avgusta 1917. u Guljaj polju na jugu Ukrajine, i počeo je da deli vele­posede bezemljašima i da nacionalizuje industrijska preduzeća. On je vrlo zaslužan za to što je (i to je jedna istorijska istina koja se često zaobilazi) prvi poveo rat protiv okupacionih trupa austrijskih i nemačkih kada su one umarširale u Uk­rajinu. Kasnje se borio protiv belogardejaca Denjikina i Vrangela, u povremenoj saradnji sa Crvenom armijom. Lenjin i crvenoarmejci, pogotovu Trocki, Buđoni i drugi, uporno su nastojali da potisnu taj veliki anarhistički uticaj i tu jednu nepo­srednu anarhističku praksu gde su seljački sovjeti bili prvi izvorni demokrat­ski oblik. bez čijeg gušenja je bila nemoguća i nezamisliva kasnija politika “pakovanja seljaka u tzv. marksističku državu”, kako kaže Vudkok.

Mahnova armija, koja je tada delovala, imala je preko pedeset hiljada ljudi, i to je bila vrlo ozbiljna snaga. U Kronštatu - o kome Zagorka govori prvi put kod nas nešto opširnije, iako je i ranije bilo pokušaja da “Književne novine”, objave neka dokumenta o Kronštatu, - istina još uvek nije dovoljno poznata, a kronštatski događaji zaslužuju punu pažnju analitičara. U Kronštatu radnici opet ističu sovjete kao oblik autentične revolucionarne organizacije i demokratske organizacije.

Kad govorim o revoluciji 1917. godine, koja je bila pre Kronštata, hteo bih da kažem da je u njoj isto tako anarhizam vrlo prisutan. U to vreme anarhisti u Ru­siji imaju niz publikacija, niz dnevnih lis­tova sa velikim tiražom, imaju svoje federacije, itd. - o čemu neću detaljnije da govorim - i održavaju svoje skupove. Ono što je osnovna ideja anarhističkog pokreta jeste sovjet nasuprot onom tipu državne organizacije koji su nudili boljše­vici.

Danijel Geren kaže da ruska revolucija, odnosno oktobarska revolucija, nije pripadala nikome osim narodu. I to je tačno. U oktobarskoj revoluciji imate spontan narodni ustanak i zasluge za tu revoluciju ne može sebi pripisivati niko, pa ni boljševici. Lenjin u to vreme govori o tome kako su radničke i seljačke mase bile sto puta levije od boljševika i profesionalnih revolucionara. Viktor Serž piše da boljševici idu na stvaranje akcionarskih društava (već u aprilu 1918. godine) u kojima bi pored sovjetske države sudelovao i strani kapital; a inicijativa oko eksproprijacije kapitalističkih preduzeća potekla je od masa a ne od vlasti. lako su boljševici u to vreme preuzeli iz taktičkih razloga parolu: »Sva vlast sovjetima« hteo bih da ukažem na dvosmisleno ponašanje Lenjina - o čemu i Zagorka govori - u ovim situacijama. Tako na III kongresu sovjeta, početkom 1918, on izjavljuje: »Anarhističke misli sada poprimaju žive oblike«, a na VII kongresu Partije iste godine, prihvatajuci tezu o podruštvljavanju proizvodnje pod upravom radničkih organizacija, tj. fabričkih sovjeta, on govori o ukidanju profesionalnih funkcija vlasti, ukidanju policije, vojske, o jednakim nadnicama, o sudelovanju svih članova sovjeta u upravijanju državom, o postupnom ukidanju države i sI. Na Kongresu sindikata u proleće 1918. on je fabričke sovjete opisao kao komune proizvođača i potrošača koje same sobom upravljaju. Anarhist-sindikalist Maksimov je tada rekao: » Boljševici ne samo da su napustili teoriju o postepenom odumiranju države već celokupnu marksističku ideologiju. Oni su postali neka vrsta anarhista, tj. uzeli su one parole koje su anarhisti celo vreme nudili.« Ali u junu iste godine na Kongresu fabričkih sovjeta Lenjin je rekao: »Vi morate postati osnovnom državnom ćelijom.« Znači, već se tada išlo na direktno podržavIjenje ili etatizaciju sovjeta, tako da je praktično vlast sovjeta – kao što ističe i autorka knjige - trajala svega nekoliko meseci, od 1917. do proleća 1918. godine.

Šta o toj Lenjinovoj dvosmislenosti u ovo vreme može da se kaže? Ja mislim da je zbog tih dvosmislenosti kod Lenjina i jednog njegovog “real-političkog” ponašanja, bilo mnogo toga autoritarnog kod boljševika. Podsetio bih na Lenjinov tekst Država i revolucija koji je pisan uoči ustanka, gde je, bar delimično, bilo odato priznanje anarhistima i gde je bio upućen poziv na revoluciju odozdo, ali istovremeno se govorilo i o mogućnostima usmeravanja revolucije i vođenja revolucije odozgo. Međutim, tu je ostala ideja buržoaske države bez buržoazije. Govorim o bužoaskoj državi, naglasak je na buržoaskoj državi.

Lenjin u to vreme ima čudne - tako da kažem - zamisli o društvenom uređenju. On piše: kojeg li divnog, usavršenog mehanizma kada se celokupni privredni život organizuje kao pošta. Eto države, eto privredne osnove koja nam je potrebna“. Uređenje poštanske službe u austrougarskoj monarhiji u to vreme bilo je za Lenjina veliki ideal - ideal privredne organizacije zemlje.

Hoću da kažem da je duh vlastodrštva i socijalne organizacije dolazio kod Lenjina vrlo često iz nemačke socijal-demokratije, i u tom tekstu ogleda se ideal nemačkog državnog kapitalizma, Lenjinova opsesija ne:mačkim državnim kapitalizmom i Kriegwirtschaftom, ti. ratnom privredom, monopolima, tejlorizmom i svega onoga o čemu je i Zagorka Golubović govorila u knjizi. Kakav je Lenjinov recept u to vreme? On kaže da svi građani postaju nameštenici i radnici samo jednog univerzalnog trusta, a to je država. Celokupno društvo se pretvara u veliki ured, u veliku fabriku. A šta je bilo sa sovjetima? Sovjeti koji su u to vreme nikli, naravno, stavljaju se pod tutorstvo države, odnosno pod tutorstvo boljševičke stranke.

Sve ovo govorim zbog toga da bi se ukazalo na jedan problem. Naime, ako se već govori o tome - što je veliki napredak, tako da kažem - da je Lenjin ambivalentan i teorijski i u praktičnom ponašanju, onda se mora istaći i to da postoji pored boljševičke alternative u to vreme još jedna alternativa izrazito liberterska kojoj je primereni oblik društvene organizacije sovjet i koja je izvornije demokratskija nego sve ono što je u to vreme Lenjin mogao da ponudi kao rešenje. Mi možemo da govorimo o razlozima, spoljnjim i unutrašnjim, zašto je Lenjin oscilovao i kako se ponašao, ali je činjenica da se jedna vrsta dijaloga, koji je trajao još od kraja XIX veka, odražava i sažima u ovim nevoljama i socijalnom metežu koje traju 1917/18. godine. To je dijalog između autoritarnog i liberterskog, slobodarskog socijalizma. Između Marksove interpretacije neposredne demokratije i jedne anarhističke interpretacije demokratije. Velika je stvar što se u ovoj knjizi pokušava da Marks predstavi u jednome svetlu koje je bliže liberterskom socijalizmu, insistirajući na njegovim ranijim tekstovima, koji se odnose na oslobođenje čoveka, rada itd. Ali, ako uzmete jednu drugu stvar - a to je Marksovu analizu Pariske komune, mi ćemo videti da sve ono što je Marks radio u tome vremenu - analiza pariske komune - da je to jedna iznuđena analiza u situaciji kada se u I internacionali vode ogorčene borbe između marksista i bakunjinista i drugih antiautoritarnih socijalista. Adresa generalnom veću Internacionale - poznatija pod naslovom: Građanski rat u Francuskoj, koja je objavljena u Londonu 30. maja 1871. godine, a prvi put prevedena u Francuskoj tek 1900. godine, bila je, naravno, prava oda liberterskom Parizu, komunarskom i federalističkom Parizu. Ali je činjenica da se Marks u kasnijim interpretacijama Komune nije držao tih tekstova, a Lenjinova interpretacija Komune išla je više na to da se ukaže na činjenicu da je Komuna morala da se drži jednog jakobinskog principa, naime principa centralizacije, partijnosti - jedne naglašenije državne organizacije društva nego što je to bio slučaj.

Podsetio bih samo na Kropotkinovu kritiku pariske komune, gde Kropotkin govori i napada, recimo, predstavnički sistem. Kropotkin, kao izraziti anarhista tog vremena, smatra da je za novo društvo potreban novi način političkog organizovanja koji neće biti zasnovan na predstav­ničkom načelu, na načelu reprezentativne demokratije, nego će biti samoupravni, bliži tome da sam čovek upravija sobom, tj. jedan oblik neposredne demokratije, samoupravijanja u privredi i u teritorijalnim jedinicama. Znači, uništenje tradicionalne vlasti preko jednog sistema saveta - sovjeta. Kada imate u vidu ovaj dijalog koji traje, kažem, tokom XIX veka i koji se sažima kod Lenjina, onda ćete shvatiti da je trebalo imati više sluha za njega i u interpretaciji sovjetskog iskustva. Mora se uzeti u obzir i ova anarhistička kritika boljševizma i toga iskustva jer bez toga mi ćemo uvek biti na istome. Tvrdićemo da je jedino moguće rešsenje bio Lenjin i ono što je Lenjin uradio, a ni ja nisam siguran da su sve činjenice od toga šta se u to vreme uradilo nama sasvim dostupne, pa to treba obaviti prethodni veliki informativni rad i objaviti niz dokumenata da bi mogli da korektno sudimo o svemu ovome.

Napomenuo bih samo da kada govorimo o kritici boljševizma od strane anarhista da su oni vrlo rano videli - još 1917/18, šta se radi, čak i pre onih kritika koje i Zaga uzima u obzir. Mene na izvestan način raduje što je u ovoj knjizi prvi put kod nas uzeta u obzir i ova vrsta socijalizma, liberetskog socijalizma, ali sam primetio odsustvo neke temeljnije literature kada je reč o anarhističkoj kritici boljsševičkog iskustva. Tu pre svega mislim na tekstove Luiđija Fabrija, Rudolfa Rokera, Aršinova, Berkmana, Eme Goldman, Anhela Pestanje, Maksimova, Artura Leninga i dr.

Sem entuzijazma postoje i druga sredstva

Samo jedna fusnota. U februaru 1921. godine umro je u Moskvi Kropotkin. Boljševici su dozvolili sahranu. Bilo je tu sto hiljada ljudi. Bilo je veličanstveno, kao u vreme kada je Duruti sahranjivan u Madridu 1936. godine. Jedna od parola na crnim zastavama bila je: “Gde ima vlasti, nema slobode”.

Činjenica je, ako usvojimo teoriju da se “vlast kotrlja po ulicama”, da onda nećemo daleko odmaći. To je veoma opasan redukcionizam. Nas interesuje slobodna organizacija društva, a ne hijerarhija vlasti.

Takođe bih dodao nešto o tim sposobnostima Trockog kao organizatora Crvene armije. Tu ima dosta mistifikacije. Trocki je čak ubijao tolstojevce – koji su jedna od varijanti ruskih anarhista i kojih je bilo i kod nas u Vojvodini pre prvog svetskog rata i posle – ljude koji su za nenasilje, koji su, kako bih rekao danas, gandijevci, koji su apsolutno bili benigni. Ali, pod istom tom parolom da su oni banditi, da su zločinci, da su razularena masa kojoj treba čvrsta ruka, regrutovani su u Crvenu armiju. Ako su odbijali – bili su ubijani.

Drugo, kad je reč o organizacionim sposobnostima, činjenica je da je Trocki ratovao sa Mahnoom uglavnom preko vozova. Tamo gde je bilo pruga i gde su mogli da se kreću oklopni vozovi tamo je bilo i crvenoarmejaca. Konjice nije bilo kao kod Mahnooa; bilo je kod Buđonija, ali o tome Piljnjak ima šta da kaže. Međutim, kad god je dolazilo do sukoba crvenoarmejci su se povlačili u oklopne vozove izbegavajući tako borbe.

Kako je unišen pokret Mahnoa? Uništen je na prevaru – u ime sporazuma o saradnji koji je bio dogovoren. Pozvani su komadiri Mahnovih jedinica na Krim na razgovor i onda su ih uhvatili i poubijali. Prošlo je šest meseci i pokret je uništen.

Hoću da kažem da se sve ne zasniva na entuzijazmu i uverenju, nego da onaj sistem koga interesuje vlast koja se kotrlja na ulici upotrebljava i druga sredstva. 

Trivo Inđić

(Iz razgovora koji su organizovali tribina Studentskog kulturnog centra i Filozofsko društvo Srbije na temu “Staljinizam i socijalizam”  povodom objavljivanja knjige sa istim naslovom autorke Zagorke Golubović).

Izvor: Vidici br. 234 (1984.)

Obrada: Zluradi Paradi


 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]