Subota, Mart 31, 2007 - 02:38 AM NT -   1893 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Anarhija bez mapa ili prideva

Većina tendencija u anarhističkim krugovima ima skučenu koncepciju onoga što tačno čini anarhistu, šta je anarhistički projekt, i kako će izgledati transformacija u anarhistički svet. Bez obzira da li su Zeleni ili Crveni, komunisti ili individualisti, aktivisti ili kritički nastrojeni, anarhisti puno vremena troše na odbranu sopstvenih spekulativnih pozicija o ovim komplikovanim pitanjima prilikom upoznavanja sa onim šta drugi imaju da ponude - posebno drugi anarhisti. Kao rezultat toga mnogi nalaze poželjnijim da rade na sopstvenim projektima, političkim i socijalnim, mimo anarhističkih krugova. Ili ne smatraju da je njihov određeni projekat interesantan za anarhiste verujući u njegovu važnost i pored toga (kao u slučaju većeine progresivnog aktivizma) ili ne uživaju posebno u društvu anarhista i onoj vrsti napetosti koju iziskuje rad sa anarhistima. Oba razloga snose gotovo potpunu odgovornost za duboko nepoverenje koje anarhisti gaje prema programima drugih anarhista.

Nekada davno postojao je anarhistički poziv na "Anarhizam bez prideva", što se odnosilo na doktrinu koja je tolerisala koegzistenciju različitih škola anarhističke misli. Umesto kvalifikovanja anarhizma kao kolektivističkog, komunističkog, ili individualističkog, anarhizam bez prideva je odbio da unapred koncipira ekonomska rešenja za post-revolucionarno vreme. Umesto toga, anarhizam bez prideva je zastupao mišljenje da je ukidanje vlasti, a ne prepiranje oko budućnosti, od primarne važnosti.

Danas postoji jednako mnogo (ako ne i više) podela u vezi s tim kako bi trebalo da izgleda ukidanje vlasti, kao što je pre sto dvadeset godina bilo podela po pitanju ekonomskog programa Nakon Revolucije. Anarhistički/e aktivisti/kinje ("organizatori/ke") veruju da će moć-odozdo ukinuti vlast. Anarhisti koji veruju u klasnu borbu smatraju da će radnička klasa okončati vladavinu kapitalističkog društva. "Kolapsisti" veruju da će ekonomski uslovi i stanje životne sredine neizbežno dovesti do socijalne transformacie i okončanja vlasti.

Sa druge strane, mnogi anarhisti uopšte ne veruju u to da je ukidanje vlasti od primarne važnosti za anarhiste. Njihovi argumenti su da vlast ne može biti tek tako shvaćena (nju ćini i kapitalizam i država i nijedno od toga). Da anarhisti nemaju (političku, socijalnu, narodnu ili materijalnu) moć da ostvare ovo ukidanje, i da se vlast transformisala u nešto daleko difuznije od kraljeva i monopolista iz 19. veka. Ako se vlast ponajbolje može shvatiti kao spektakl, danas, onda je ona i difuzna i koncentrisana. Ova fleksibilnost na strani spektakularnog društva je dovela do nastojanja da se ukine vlast (i praksi mnogih anarhista), zarad sopstvenog dobra, sa ciljem da budu viđena kao utopijska i (spektakularno) smešna.

Anarhisti svih fela se slažu da su revolucionarni programi iz prošlosti debelo omanuli u nastojanju da ostvare totalno oslobođenje ugnjetenih. Levičari veruju da su programi verovatno bili dobri ali su tajming i uslovi bili loši. Mnogi drugi anarhisti veruju da je vreme za Programe isteklo. Ove perspektive su reprezentovane u istoriji anarhizma i izvor su beskrajnih svađa tokom osnivanja i na sastancima anrhističkih grupa.

Istoriju treba koristiti za obezbeđivanje konteksta tih različite perspektive ali se ona, umesto toga, shvata kao [sredstvo za] pribavljanje dokaza u korist jednih ili drugih. Umesto da pokušamo da jedni druge razumemo, mi izgleda koristimo priliku izostanka našeg uspeha da bismo učvrstili svoje pozicije i produžili sa beskorisnim raspravama.

Ako anarhija nema mapu onda mi (kao anarhisti) možemo slobodno da radimo zajedno. Naši projekti možda ne bi bili razmera generalnog štrajka, ili čak blokiranja uobičajenog poslovanja u glavnoj metropolitenskoj zoni, ali to bi bili anarhistički projekti. Anarhija bez mape ili prideva bi mogla biti ona u kojoj će kontekst odluka koje donosimo zajedno biti naša sopstvena kreacija umesto da nam isti bude nametan. To bi mogla biti anarhija sadašnjice pre nego nada u neki drugi dan. To bi postavilo teret uspostavljanja poverenja na pleća onih koji zapravo imaju zajednički politički cilj (ukidanje države i kapitalizma) umesto na pleća onih koji uopšte nemaju cilj ili čiji je cilj u suprotnosti sa anarhističkim.

Anarhija bez mape ili prideva ne ignoriše različitost već je umesto toga postavlja u kontekst u kojem pripada. Kada smo suočeni sa trenutkom ekstremne tenzije, kada se čini da će sve što znamo biti promenjeno, tada bismo mogli da probamo izbor skretanja na neku drugu stranu prilikom račvanja puta. Ako verujemo da se svet može promeniti i da bi se mogao promeniti u radikalnom smeru u odnosu na onaj kojim smo putovali tokom proteklih nekoliko hiljada godina onda bismo trebali da imamo izvesnog poverenja u druge koji žele iste stvari.

Izvor: http://www.anarchymag.org/...
Prevod: KONTRAPUNKT

piše: Aragorn!
uvodna reč za 63. broj magazina "Anarchy"

 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]