Subota, Mart 24, 2007 - 03:28 PM NT -   1567 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Samo napred, mrzite ih, to je dobro za vas: Mrzeti bogate

"Bogati nisu poput tebe i mene." "Siromašni će uvek biti uz nas." Kažu nam da budemo realni i prihvatimo to. Dajte milostinju i pomozite siromašnima, oporezujte bogate. Ustanovite privatne fondacije, budite odgovorni puni poverenja poput dece i dajte. Sve ste to već čuli, i možda čak verujete u to duboko u svom srcu. Ali, to je otrovna misao. Imam predlog kako da razbistrimo našu svest: naučite da mrzite bogate. Mrzite, da. Možete preobući jezik i nazvati to besom. Ali, mržnja je potcenjeni koncept. Svako to radi, ali niko to ne želi da prizna, obično mrzeći pogrešnu osobu. Mržnja je suprotno od ljubavi. Da li volite bogate? Sviđaju li vam se bogati? Ako ne, onda možda možete da naučite da mrzite bogate. Ne mislim da treba da ih postidite da biste dobili novac na osnovu njihove krivice, što je dugo bila praksa na levici i u ne-profitnom sektoru. Mislim da NE uzimate pare od bogatih, da izolujete bogate, da ih naterate da izgrade visoke zidove oko svojih imanja i korporativnih sedišta kao što su ih ljudi u Latinskoj Americi na to naterali. Kako se usuđuju da imaju prozore od pločastog stakla! Sputavaju nas i unižavaju tvrdeći da je mržnja loša za nas, loša za sve. Možete mrzeti delo ali ne možete mrzeti osobu. Možete mrzeti bogatstvo ili kapitalizam ali ne i bogate. To je smešna logika koja nas navodi da mrzimo i krivimo sebe zato što nismo bogati i moćni. U svakom slučaju, to nije konzistentno, u redu je mrzeti ropstvo i robovlsnike, fašizam i Hitlera, itd. Zašto onda ne bi mrzeli bogate, pojedine bogataše, a ne neki apstraktan koncept? Ah, ali ko su bogataši? Moramo biti oprezni u vezi s tim, pošto živimo u zemlji koja ne priznaje klasne odnose, a klasa se slabo analizira čak i na levici. To nije pitanje prihoda per se. A u mržnji je suštinski važno da naciljate neprijatelja a ne nekakvu njegovu fasadu. Visoki prihod sigurno čini da osoba bude puna sebe, a većina građana SAD koji žive od visoko fiksiranih primanja ili primanjima po satu zahvaljujući okolnostima postojanja dobrog sindikata ili profesionalnog stepena obrazovanja nemaju pojma da oni nisu bogati. U anketama oni kažu da su među prvih pet na lestvici prihoda, a nisu. Većina građana SAD više ne želi da oporezuje bogate, zato što smatraju da će i sami biti bogati jednog dana. Neće. Bogati ne poseduju samo kuće pod hipotekama i kola, možda čamac i kućicu u šumi ili na plaži za početak, oni ustvari poseduju vas. Čak i novac i zabava natopljena luksuzom i sportske zvezde nisu bogati; oni sigurno zaslužuju prezir i gađenje, ali ne i mržnju. Nemojte tragati za žrtvenim jarčevima - poput Jevreja, Opre (Oprah), Marte Stjuart (Martha Stewart). Mržnja bi trebalo da bude rezervisana za one koji nas poseduju, to jest, one koji poseduju banke, naftne kompanije, ratnu industriju, zemlju (za korporativnu poljoprivredu), privatne univerzitete i privatne srednje škole, i one koji poseduju fondacije koje upravljaju vrednim projektima za siromašne, za javne institucije - njihovu operu, njihov balet, njihovu simfoniju, u koje vam je dopušteno da odete tek nakon premijere. Moj najstariji brat, koji je kao i ja odrastao u ekstremnom siromaštvu u ruralnoj Oklahomi, zemlji seljaka bezemljaša i radnika na farmama, pobija moje argumente govoreći da mu ni jedan siromašan čovek nikada nije dao posao. To vam svee govori. Bogati poseduju vas i mene.

U svim raspravama o zločinima Judeo-hrišćansko-muslimanskih religija, retko se ikada govori o njihovom najvećem zločinu - nivelisanju klasa, bogati i siromašni su isto u božijim očima. Kakva zgodna ideologija za bogate! Isto je i sa američkom demokratijom i njenim "jednakim mogućnostima" i "ravnim terenima", što su apsurdne tvrdnje pod kapitalizmom, ali veoma drage liberalima. Mrzeti bogate znači mrzeti državu, Sjedinjene Američke Države koje

Zašto smo toliko tihi u vezi s tim, gunđamo zbog povećanja dohodovnog jaza, pokušavajući da smislimo kako da ga suzimo? Šta to očekujemo, da će bogati osnažiti narod da bi ih on onda srušio kao što su to umalo učinili sa Ratom protiv siromaštva odgovarajući na radnički pokret 1930-ih ili Pokret za građanska prava? Neće oni ponovo napraviti takvu grešku. Ne kažem da ne bismo trebali da ukazujemo na to kao dokaze zločina bogatih, ali ne bismo trebali da se obmanjujemo da će bogati odustati od svojeg vlasništva nad nama. Pa, treba da prestanemo da čeznemo za povratkom Nju dila ili spasioca Ruzvelta. Strastvena, organizovana mržnja je element koji nedostaje u svemu onome što pokušavamo da bismo promenili svet. Sada je vreme da širimo mržnju, mržnju prema bogatima.

Roksen Danbar-Ortiz je dugogodišnja aktivistkinja, univerzitetska profesorka, i spisateljica. Pored brojnih akademskih knjiga i članaka ona je objavila dva istorijska memoara, "Red Dirt: Growing Up Okie" (Verso, 1997), i "Outlaw Woman: A Memoir of the War Years, 1960-­1975" (City Lights, 2002). Možete je kontaktirati na: rdunbaro@pacbell.net

http://www.counterpunch.org/dunbar03202007.html

Prevod: KONTRAPUNKT
Ovo je govor koji je održala Roksan Danbar-Ortiz 2007. na Bay Area anarhističkom sajmu knjiga, održanog prošlog vikenda u San Francisku, 17. i 18. marta.

 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]