Nedelja, Decembar 31, 2006 - 06:00 PM NT -   1559 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Diktator kojeg je kreirala pa uništila Amerika

Robert Fisk

Sadama na vešala. Bila je to jednostavna računica. Ko je više zaslužio taj poslednji hod ka gubilištu - to lomljenje vrata na kraju konopca - od Zveri Bagdada, Hitlera Tigra, čoveka koji je ubio neizrecive stotine hiljada nevinih Iračana dok je prskao hemijsko oružje po svojim neprijateljima? Naši gospodari će nam reći za nekoliko sati da je to "veliki dan" za Iračane i da se nadaju da će muslimanski svet zaboraviti da je njegova smrtna presuda potpisana - od strane iračke "vlade", ali u interesu Amerikanaca - u samo predvečerje Eid al-Adhe, žrtvene gozbe, trenutka najvećeg opraštanja u arapskom svetu.

Ali istorija će zabeležiti da će Arapi i drugi muslimani i, naravno, mnogi milioni na Zapadu, postaviti pitanje ovog vikenda, pitanje koje se neće pojaviti u drugim Zapadnim novinama zato što to nije narativ koji su nam prepisali naši predsednici i premijeri - šta je sa ostalim ljudima koji su krivi?

Ne, Toni Bler nije Sadam. Mi ne bacamo gas na naše neprijatelje. Džordž V. Buš nije Sadam. On nije napao Iran ili Kuvajt. On je napao samo Irak. Ali stotine hiljada iračkih civila je mrtvo - i hiljade vojnika iz Zapadnih trupa su mrtve - zato što su gospoda Buš i Bler i španki premijer i italijanski premijer i australijanski premijer krenuli u rat 2003. na zakuvanoj čorbi laži i prevara i, s obzirom na oružje koje smo upotrebili, sa velikom brutalnošću.

Nakon međunarodnih zločina protiv čovečnosti koji su počinjeni 2001. mi smo mučili, mi smo ubijali, mi smo brutalizovali i ubijali nevine - mi smo čak na Sadamovu sramotu zbog Abu Graiba dodali svoju sramotu za Abu Graib - pa ipak bismo navodno trebali da zaboravimo ove strahovite zločine dok aplaudiramo njišućem lešu diktatora kojeg smo sami stvorili.

Ko je podsticao Sadama da napadne Iran 1980, što je bio najveći ratni zločin koji je počinio jer je to dovelo do smrti milion i po duša? I ko mu je prodao komponente za hemijsko oružje sa kojim je natopio Iran i Kurde? Mi smo. Nije čudo što su Amerikanci, koji su kontrolisali čudno Sadamovo suđenje, zabranili bilo kakvo pominjanje ovoga, njegovog najodvratnijeg zločina, u optužbama protiv njega. Nije li mogao biti predat Irancima da ga oni kazne zbog ovog ogromnog ratnog zločina? Naravno ne. Zato što bi to takođe razotkrilo našu krivicu.

I masovna ubistva koja smo počinili 2003. sa našom municijom sa osiromašenim uranijumom i našim "bunker baster" bombama i našim fosfornim, ubilačkim post-invazionim opsadama Faludže i Nadžafa, paklene katastrofe haosa koji smo pustili na Iračku populaciju nakon naše "pobede" - naše "ispunjene misije" - ko će biti kriv zbog ovoga? Takvo zadovoljstvo kao što možemo očekivati će doći, nema sumnje, u samoživim memoarima Blera i Buša, napisanim u udobnoj i bogatoj penziji.

Satima pre Sadamove smrtne kazne, njegova porodica - njegova prva žena, Sadžida, i Sadamova kćerka i njihovi drugi rođaci - izgubili su nadu.

"Štagod da se moglo učiniti učinjeno je - sada samo možemo da čekamo da vreme ide svojim tokom", neko od njih je rekao sinoć. Ali Sadam je znao, i već je objavio svoje "mučeništvo": on je još uvek bio predsednik Iraka i on će umreti za Irak. Svi osuđenici se suočavaju sa odlukom: da umru na kolenima sa poslednjom molbom za pomilovanje ili da umru sa bilo kakvim dostojanstvom kojim se mogu zaogrnuti tokom poslednjih sati koje će provesti na zemlji. Njegovo poslednje pojavljivanje na sudu - taj bledi osmeh koji se razvukao preko lica masovnog ubice - pokazao nam je kojim putem je Sadam odlučio da krene do omče.

Popisao sam sve monstruozne zločine počinjene tokom godina. Razgovarao sam sa preživelim Kurdima iz Halabdže i šiitima koji su ustali protiv diktatora na osnovu našeg zahteva 1991. i koje smo izdali - i čiji drugovi, desetine hiljada njih, zajedno sa njihovim ženama, su podavljeni ko mačići od strane Sadamovih dželata.

Prošetao sam se po odaji za pogubljenje u Abu Graibu - samo nekoliko meseci, kasnije je se saznalo, nakon što smo koristili isti zatvor za neka od svojih mučenja i ubijanja - i gledao kako Iračani izvlače hiljade svojih mrtvih rođaka iz masovnih grobnica u Hili. Jedan od njih ima tek ubačeni veštački kuk i medicinski identifikacioni broj na svojoj ruci. On je odveden direktno iz bolnice na mesto svoje egzekucije. Poput Donalda Ramsfelda, čak sam stegao diktatorovu meku, vlažnu ruku. Pa ipak stari razni zločinac je svoje poslednje dane na vlasti proveo pišući romantične romane.

Moj je kolega, Tom Fridman - sadašnji mesijanski kolumnista Njujork Tajmsa - bio taj koji je perfektno uhvatio Sadamov karakter neposredno pred invaziju 2003.: Sadam je bio, napisao je, "delom Don Korleone, delom Patak Dača". I, ovom jedinstvenom definicijom, Fridman je razotkrio sav užas svih diktatora; njihov sadistički afinitet i grotesknu, neverovatnu prirodu njihovog varvarstva.

Ali arapski svet na njega ne gleda tako. Najpre, oni koji su propatili zbog Sadamove okrutnosti će sa dobrodošlicom dočekati njegovo pogubljenje. Stotine su želele da povuku polugu na vešalima. Mnogi drugi Kurdi i šiiti izvan Iraka će sa dobrodošlicom dočekati njegov kraj. Ali oni - i milioni drugih muslimana - sećaće se kako je upoznat sa svojom smrtnom kaznom u svitanje gozbe Eid al Adha, koja podseća na željeno žrtvovanje Avrama, njegovog sina, komemoraciju koju je čak i sablasni Sadam cinično iskoristio za proslave puštanjem na slobodu zatvorenika iz zatvora. "Predat iračkim vlastima", možda je bio pred svoju smrt. Ali njegova egzekucija će biti upamćena - ispravno - kao američka stvar i vreme će dodati svoj lažni ali trajni sjaj na sve ovo - da je Zapad uništio arapskog lidera koji više nije slušao naređenja iz Vašingtona, da je, zbog svih svojih zločina (i arapski istoričari će se taško izvući iz ovoga, tog kresanja njegovih zločina) Sadam umro kao "mučenik" po volji novih "Krstaša".

Kada je uhvaćen u novembru 2003, ustanak protiv američkih trupa je dobio na žestini. Nakon njegove smrti, on će se ponovo udvostručiti. Oslobođen i najmanje mogućnosti Sadamovog povratka zahvaljujući njegovom pogubljenju, neprijatleji Zapada u Iraku nemaju razloga da se boje povratka baatističkog režima. Osama bin Laden će se sigurno obradovati, zajedno sa Bušom i Blerom. I eto povoda za razmišljanje. Tako puno zločina je osvećeno.

Ali izvućićemo se mi s tim.

Izvor: http://news.independent.co.uk/...
Prevod: KONTRAPUNKT


 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]