Sreda, Decembar 27, 2006 - 01:22 AM NT -   1248 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Tragovi (i paradoksi) vremena: Psi ili ljudi

U svetu sve drastičnijih razlika između bogatih i siromašnih, stara metafora o „pasjem životu” više nije adekvatna: psima se život uočljivo popravlja, sirotinji pogoršava

Ako bi se stanovništvo planete svelo, u matematičkim srazmerama, na deset ljudi, jedan od njih bi, u ovom času, imao 99 dolara, ostalih devet bi raspolagali samo jednim! Iako to odavno nije (velika) nepoznanica, najnoviji izveštaj specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija o siromaštvu i bogatstvu delovao je, i bolje upućenima, šokantno: polovina stanovništva na siromašnijoj strani sveta raspolaže samo jednim procentom ukupnog blaga u novcu i imovini, a polovina ukupnog bogatstva nalazi se u rukama svega dva procenta stanovništva!

Da ne pravimo više inflaciju sa uskličnicima i čuđenjem, iako bi svaka konstatacija iz nedavno obelodanjenog izveštaja to zahtevala. Kao, na primer, ona da su „superbogataši groteskno (tako bukvalno stoji) postali bogatiji nego što su bili pre pola veka.”

U (neravnopravnu) raspodelu bogatstva i siromaštva umešala se i geografija. Opet taj famozni i (pre)bogati sever i beskrajno ubogi jug. Severna Amerika, ili, preciznije, Sjedinjene Američke Države – više od polovine bogatih – Evropa i neke azijsko – pacifičke zemlje. I na onoj, sumornijoj strani sveta, afrička i latino-američka sirotinja.

Sledeći statističko uprosečavanje, Japanci trljaju ruke, sa 181.000 dolara „po glavi”, ispred, takođe, superbogatih Amerikanaca sa 144. 000 dolara po osobi.

Da se lakše razaberete u ovim vrtoglavim i nemilosrdnim ciframa: u svet bogatih, po merilima koja se zvanično koriste, ulazi se sa 2.200 dolara po svakom odraslom stanovniku.

Još malo statistike: uporedite, za tren, jednog Japanca sa onih 181.000 dolara i jednog Kongoanca (Demokratska Republika Kongo) ili jednog Etiopljanina, koji ovde „reprezentuju” puku sirotinju – sa svega 200 dolara imetka.

Iako je njihova koncentracija na siromašnom jugu, ubogih ima usred carstva bogatih: deset miliona ljudi, na primer, u (pre)bogatoj, i u evropskim razmerama najmnogoljudnijoj, Nemačkoj (ako se ne računa beskrajno prostrana evroazijska Rusija), živi na granici siromaštva ili ispod nje.

I sa tako (iznenađujuće) velikim brojem siromašnih, Nemačka, procentualno, bolje stoji od ogromne većine evropskih zemalja. Manje siromašnih, opet procentualno, od nje imaju samo četiri evropske zemlje: Danska, Finska, Luksemburg i Švedska.

I šta posle tako šokantnih podataka? Ništa. Kao kad čoveka spopadne mala jeza, pa brzo prođe. Sem, i tu upadljivo skromne, medijske rezonance, najnoviji raport Ujedinjenih nacija o enormno bogatim i tragično siromašnim, nije pomerio ništa u ogromnim naslagama ravnodušnosti političke elite koja bi, jedina, nešto mogla da učini. Neoliberalizam, ili turbo kapitalizam, nezadrživo jezdi i u državama dosad uzornim socijalnim sistemima.

Osim povremenih, dramatično sročenih, upozorenja da bi siromaštvo moglo da bude opasnija tempirna bomba od terorizma, ništa više. Patetično najavljivana rešenost bogatih o otpisu dugova najsiromašnijim zemljama, svela se na velikodušno i cinično, dizanje ruku od onoga što se ionako više naplatiti ne može.

Poslednji veliki pokušaj u međunarodnim razmerama da se nešto učini, ugasio se, praktično, sa davnim gašenjem čuvene Komisije sever – jug koju je, pod okriljem Ujedinjenih nacija, vodio (odavno počivši), još čuveniji Vili Brant.

Bio sam u prilici da, kao stalni dopisnik „Politike” iz Bona, slušam sa koliko je, na kraju, bespomoćnosti, gorčine i ličnog razočarenja veliki Nemac govorio o hladnoj odbojnosti na koju su predlozi njegove komisije nailazili kod industrijski moćnih i vlasnika krupnog kapitala.

Na kraju, kad ljudima, očigledno, nema pomoći, još koju reč o psima. Njihova huda sudbina se bar popravlja. Zaslugom, dobrim delom, sve angažovanijih (i agresivnijih), društava za zaštitu životinja, koja postaju neka vrsta sekte planetarnih razmera i moći, ali i sve izraženijoj potrebi superbogatih da javno demonstriraju bogatstva i luksuz, u čemu su i psi našli svoje mesto, kao jedan od znakova i simbola tog luksuza: u nemačkoj prestonici se u poslednje vreme gotovo vrtoglavo širi mreža specijalnih hotela za pse i salona za masaže, iako sa 371 milionerom Berlin nije prestonica bogatih: po broju milionera ispred njega su, iako znatno manji, Hamburg (607) i Minhen (571).

Za tričavih četrdeset evra u ovim salonima i specijalnom tretmanu koji traje dvadeset minuta, u ambijentu sjaja i raskoši, džukac sa pedigreom, Gučijevim okovratnikom od 900 evra i korpom za njušku od 1.500 evra, oslobađa se, pouzdano, svake napetosti i stresa.

Miroslav Stojanović
[objavljeno: 26.12.2006.]

Izvor: Politika



 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]