Utorak, Decembar 26, 2006 - 01:57 AM NT -   5685 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Blokada – jedno viđenje

Nešto nalik sveobuhvatnom osvrtu na dešavanja tokom i u vezi sa blokadom Filozofskog fakulteta od strane učesnika/ca protesta Dole školarine!

Šestodnevna blokada Filzofskog fakulteta koja je trajala od 22. (17h) do 28. (15h) novembra predstavlja višestruki presedan u istoriji Beogradskog univerziteta. Lišena bilo kojh veza sa političkim partijama, lobi grupama, bilo kojim centrima moći čiji interesi bi eventualno mogli makar delimično i trenutno da se poduare sa studentskim, šta više direktno i otvoreno ih odbivši od sebe, ona je inaugurisala jedan drugačiji model studentskog organizovanja blisko povezan sa drugačijim poimanjem politike studenata i studentkinja koji/e su bili njeni inicijatori/ke.

Međutim, iako je već tokom trajanja blokade Filozofskog fakulteta bilo trijumfalističkih referenci na '68. i činjenicu da je ova naša blokada potrajala duže, lakonskog konstatovanja pobede direktno demokratskog modela odlučivanja i spontanosti kao organizacionog načela (gde ovo dvoje, tek tako, sami od sebe čine efikasnu „strukturu“), u stvarnosti je ipak znalo da škripi na raznim mestima.

Kada to kažem, nipošto ne želim da bacim pod noge sve ono što se dešavalo tokom blokade. Naprotiv, želim da ukažem na (prećutane) nedostatke u njenoj, odnosno organizaciji i realizaciji samog protesta i na da taj način doprinesem većem stepenu refleksivnosti unutar organizacionog jezgra tekućeg studentskog protesta, kao i samog liberterskog pokreta u nas, tj. onog njegovog dela koji je uzeo aktivno učešće u studentskom protestu.

01

Kako je sve počelo

Nakon šestonedeljnih protesta 22. 11. novembra na platou ispred filozofskog fakulteta (u daljem tekstu FF) organizovano je protestno okupljanje. Na istom mestu su se srele dve struje: s jedne strane organizatori studentskog protesta „Dole školarine!“ – neformalna, samonikla studentska inicijativa – sa svojim pristalicama, i sa druge, registrovane studentske organizacije (Studenstka unija Srbije, Savez studenata Beograda, Udruženje studenata sa hendikepom) uz svesrdnu pomoć NVO „Biro“, sa svojim članstvom i simpatizerima/kama. Mimo uobičajenih razlika u zahtevima, tj. naglasku na pojedine protestne zahteve – gde je prvo pomenuta inicijativa ispred svega stavljala smanjenje visine školarina i svih taksi za 50%, tj. socijalni kontekst svoje borbe, dok je druga isticala izjednačavanje starih diploma sa novim master diplomama – dve struje studentskog protesta bile su obojene još jednom, po svemu sudeći, važnijom razlikom.

Naime, skup studentskih organizacija zajedno sa udruženjem građana „Biro“ – front grupom Liberalno demokratske partije – angažovao se na obeležavanju desetogodišnjice studentskog protesta koji je, između ostalog, inaugurisao dva Čedomira u javni politički život Srbije (pre deset godina zvali su ih Čeda seks i Čeda Anti-seks). Nesposobna u animiranju kolega, rukovodstva studentskih organizacija su se nadala da će veterani studentskih protesta iz '96. i prisećanja na njihova prvoboračka iskustva napumpati vetar u smlaćena jedra njihovih nelegitimnih i jalovih organizacija te biti podstrek daljim protestima. Sudeći na osnovu svega prikazanog, radilo se o oportunom spoju trenutnih potreba tekućeg „master" protesta sa predizbornom kampanjom (pre svega koalicije kojom rukovodi LDP) i nostalgičnih sećanja na dane građanske neposlušnosti Miloševićevom režimu iz druge polovine 90-ih.

No, sasvim izvesno – iako je manje-više izostala eksplicitna potvrda za to – ovo krilo studenstkog protesta, opšte uzev, na liniji je tzv. „demokratske Srbije“ čiji je politički horizont zasvođen zastavama EU, NATO pakta i neo-liberalih reformi te stoga suštinski jaše na istom talasu kao i vlada i čelnici BU. Sa druge strane je, takođe neizrečeno a ipak svakome iole zainteresovanom sasvim jasno, levičarsko utemeljenje onog dela protesta čiji je naslovni slogan Dole školarine!. I to ne samo u kvalitativnom smislu prirode protestnih zahteva i načina organizovanja, već i u direktnom političkom zaleđu jezgra njegovih organizatora/ki, sačinjenog od pripadnika/ca Socijalnog fronta, ideološki široke i brojčano uske koalicije levih radikala/ki.

Drugim rečima, iako je sam protest iz oba svoja središta slao poruku o čisto studentskom angažmanu, nedvosmisleno je bilo različito političko utemeljenje, politička kultura, njegovih nosilaca/teljki. Ujedno, upravo ta vrsta podele po prvi put nakon dugog niza godina stavlja u klinč liberalno-demokratski blok sa radikalno levim oponentom, hronično odsutnim sa političke scene Srbije. U tom smislu, sve ono što je usledilo, može se s pravom smatrati istorijskim događajem.

02

Blokada

Taman tu negde kada su se u četvrtak 22. 11. oko 16h „masteri“ spremali da počnu sa svojom protestnom komemoracijom upregnutom u predizbornu kampanju LDP-a, družina koja je predvodila drugo krilo studentskog protesta se uskomešala. Kroz masu je prostrujala priča o blokadi fakulteta. Već neko vreme u opticaju, ta ideja je zbog različitih procena u pogledu njene izvodivosti i svhrovitosti  – ali i zbog poprilične apatičnosti među opštom studentskom populacijom – u više navrata napuštana. Sada, u novim okolnostima, u uzavreloj atmosferi latentnog sukoba sa predstavnicima/ama studentskih organizacija i „Biroa“, neko je smatrao da je došlo vreme da se ponovo aktuelizuje mogućnost blokade. Sa uverenjem da će se o tome raspravljati, oko polovine okupljenih studenata/kinja ušlo je u fakultetsku zgradu.

Međutim, ubrzo nakon ulaska i zaposedanja mesta u jednoj od učionica na prvom spratu FF-a (sala 101), okupljene je zatekla objava početka blokade. Očigleno poneti atmosferom i perfidnim ponašanjem „rivalskog“ dela protesta, istaknutiji pojedinci/ke su odlučili da je stupio trenutak za akciju. Za nas ostale čije su oči i uši bile pošteđene tih informacija, ovo je bilo prilično iznenađenje. Znajući kako je teško bilo animirati studente i studentkinje za bilo koju od dotadašnjih akcija, ovo me je, kao jednog od prisutnih, stavilo u nezgodnu situaciju. Najpre, odluka o pokretanju blokade nam je jednostavno „bačena u lice“ i isporučena na posve rezolutan način, što mi je momentalno namaklo kiseo izraz lica. Sem toga, iako su inicijatori/ke blokade delovali/e samouvereno, činilo mi se da su precenili sopstveni doživljaj trenutne situacije. Sa druge strane, to što su pojedinaci i pojedinkame odlučili da je krajnje vreme da se lupi šakom o sto i blokadom fakulteta radikalizuje protest, nije bilo dovoljno da glatko pokrene dalji lanac događaja – reakcija dobrog dela prisutnih sasvim jasno je govorila da stvari ni izbliza nisu tako očigledne i jednoznačne. A upravo je taj trenutak kada se lomila odluka bio suštinski važan za dalji tok događaja. Tada kada je tek objavljenoj blokadi trebalo udahnuti život a neverica među dobrim delom okupljenih potencijalno krunila legitimitet ne samo blokade već i samog protesta, činilo mi se kontraproduktivnim otvarati pitanje načina na koji je „presuđeno“ o pokretanju blokade. Drugim rečima, kada su organizatori već zabrkali čorbu, da se ne bi prosulo sve iz kazana i ugasila dugo potpirivana vatra, pristao sam da je kusam s jezikom za zubima. Isto ili makar slično važi i za ostale prisutne anarhiste, izuzev članova ASI-ja (ASI je angažovana u Socijalnom frontu). Gotovo nevoljno, neeksplicitno, pomalo gunđajući, saglasili smo se sa početkom blokade.

Ostali studenti/kinje, koje običino u ovakvim prilikama nazivamo „običnim“, svoju početnu nedoumicu postepeno su pretočili u bučne povike odobravanja, no ne bez podstreka i ubeđivanja od strane inicijatora/ki.

Zatečen u takvoj situaciji, razmišljao sam o tome kako studenti/kinje skloni marksističkoj levici čine ono što bi se moglo opisati na način kojim su istorijski gledano njihovi ideološki „očevi“ gotovo ritualno šibali anarhiste optužujući ih za ishitrenost, neorganizovanost, voluntarizam i avanturizam. Tjah... Anarhisti stoje suzdržani, skeptični očekujuči odgovorno ponašanje i veći stepen organizovanosti, dok marksisti „srljaju“ u direktnu akciju. Hm,... zanimljivo...

Ali, na stranu sada to. Imajte na umu da je ovo moje isticanje političkih opcija i poigravanje sa istorijskim stereotipima ima više veze sa mojom (pre)senzibilisanošću za ovakve stvari nego sa samim dešavanjem i opštom atmosferom u zbornici. Drugačije rečeno, iako ovo jesu sastavni elementi samog zbivanja – čak možda veoma važni – nipošto se sve ne iscrpljuje u njima. Ponajmanje je BILO KO od prisutnih BILO KADA i na BILO KOJI NAČIN u praksi opterećivan ovim razlikama radikalno levog političkog spektra. Hm, sa druge strane, baš u tom grmu leži osnova moje kritike: svi smo bili previše pošteđeni ovih pitanja.

Elem, nakon što je prošao kratak period neizvesnosti a ljudi postali svesni, saživeli se sa činjenicom da su učesnici blokade Filozofskog fakulteta, atmosfera je živnula i odjednom je sala 101 postala prava košnica prepuna protestne euforije. Pribojavao sam se zavodljivo dobre atmosfere. Jednostavno, ukoliko su inicijatori blokade bili pod uticajem dinamike svojih pritajenih sukoba sa „masterima“ i na taj način takoreći bili u „u balonu“ sopstvene perspektive koja ih je navela da na prečac donesu odluku o pokretanju blokade, pitao sam se nismo li sada svi u nešto većem mehuru od učionice za koju nije potreban preterano veliki broj ljudi pa da se u njoj napravi varljivo vrela atmosfera, mehuru koji bi se mogao rasprsti čim iz nje izađemo.


Page: 1/5

Next page (2/5) Next page


 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]