Sreda, Septembar 20, 2006 - 06:57 PM NT -   2213 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Ženski rod za žene

Niko se ne buni protiv upotrebe reči spremačica, kuvarica. Lingvisti prave probleme za titule i zanimanja koja su visoko na lestvici moći

Pitanje upotrebe titula i zanimanja žena nije pitanje sufiksa, nego podele moći u društvu preko sufiksa. Kada govorimo o tom segmentu feminističke lingvistike onda ne govorimo o načinu na koji se „na imenicu muškog roda nakalemi neki ženski agentivni sufiks (-ka, -ica, -kinja)“ (moj voćaru!). Govorimo o moći koju patrijarhalni lingvisti u Srbiji žele da zadrže u nauci afirmisanjem sopstvenog, inače preživelog uverenja, tačnije sada već neznanja o onome što je znanje drugih. Naravno da borkinja iz feminističke lingvistike njima ne odgovara, i treba je proglasiti nekompetentnom, što je samo jedan od mnogih načina diskvalifikacije žene u struci, nauci posebno. Kritičko promišljanje moći lingvista u jeziku predmet je istraživanja feminističke lingvistike podjednako koliko i strukture samog jezika.

A kad smo već kod strukture srpskog jezika, onda je pravilo za upotrebu titula i zanimanja žena da se koristi forma ženskog roda uvek kada se odnosi na žene. Ovo pravilo se temelji na pravilu o formiranju rečenice srpskog jezika prema kojem se subjekat i predikat moraju slagati u rodu i broju. Svi znaju da je nepravilan oblik rečenice: On je rekla, kao što je i Predsednik je rekla. Upotrebom formi muškog roda za zanimanja i titule žena u srpskom jeziku razara se rečenična struktura.

Drugo, srpski jezik, kao i neki drugi slovenski jezici, ima dosledno utkanu rodnu perspektivu, tj. svaka imenica ima rod (mada postoje i dvorodne imenice tipa sudija i sl.). Upravo dato pravilo upotrebe ženskog roda za zanimanja žene je u duhu srpskog jezika. I tu nema problema dok je zanimanje na nižim nivoima društvene lestvice (niko se ne buni protiv upotrebe reči spremačica, kuvarica). Lingvisti prave probleme za titule i zanimanja koja su visoko na lestvici moći u društvu gde žene ne smeju biti vidljive u jezičkoj formi! Zalažem se za to da se u jeziku vidi ženska osoba koja već obavlja političku, naučnu i drugu funkciju i ima status u društvu. Njihov broj nije zanemarljiv. Mnogo je filozofkinja, psihološkinja, borkinja za razna prava, a pre svega ljudska – pa i za pravo na drugačije mišljenje.

O ovoj temi nije ni dosta ni dobro pisano, kako netačno u „Politici“ (4. septembra) tvrdi Bogdan Terzić. „Rečnik titula i zanimanja žena u srpskom jeziku” (koji je u štampi) pokazuje bogatstvo formi, već upotrebljavanih u medijima, spontanom razgovoru ili u naučnim radovima. To je materijal na osnovu kojeg možemo voditi naučne rasprave u pravcu kodifikacije. Jer, danas se i u nauci o jeziku moramo navići na to da nije samo jedna jezička teorija ispravna. To je kao kad bi fudbaleri podučavali balerine igri, jer, eto, sjedinjuje ih igra!

Postoji mnogo poluistina o jeziku danas kojih se i predstavnici strukturalne lingvistike kod nas danas drže u raspravama o jeziku. Na primer, insistiranje na tome da je jezik konzervativan, da se promena prvo događa u društvu, a onda u jeziku (prvo treba da bude mnogo rektorki univerziteta da bi se upotrebljavao ovaj termin...). Zanimljivo je da to važi samo za titule i zanimanja žena, a ne za gomilu reči i izraza koji su već u upotrebi (lingvisti ne komentarišu pojavu zanimanja menjač u bankama, iako je ista reč rezervisana za deo automobila). Dakle, jezik može brzo da se menja kad moćnicima nad jezikom to odgovara.

Strukturalni lingvisti insistiraju na tome da se jezik sam od sebe menja i da ima svoja pravila, pa proglašavaju za nasilje nad jezikom svako predlaganje promene koje je u duhu rodne ravnopravnosti i jezika samog. A korišćenje formi muškog roda za zanimanja žene smatraju prirodom srpskog jezika! A to je u stvari nasilje!

Šta znači rodno osetljiv jezik? To je onaj domen u srpskom jeziku u kojem se afirmišu ljudska prava, pre svega ženska ljudska prava. Seksizam u jeziku je termin za nesprovođenje ovih načela. Seksizam je kad novinar uglednog dnevnog lista opisuje članice ženske vlade kao lepe, doterane i namirisane. Da li je iko u novinama komentarisao ovu našu mušku vladu kao namirisane lepotane? Novinari su takođe jedan od stubova održavanja patrijarhata i mačo jezičke kulture u srpskom jeziku danas.

Šta nam je činiti u ovom trenutku? Podučavati – i novinare, i političare, i prosvetne radnike i lingviste da je feministički pristup legitiman u istraživanju upotrebe jezika. Zato bismo mogli kroz duge i dobronamerne rasprave doći do kodeksa upotrebe neseksističkog jezika i govora, pre svega u javnoj sferi, a prestati s postojećom praksom isključivanja drugog mišljenja kao neispravnog (na primer, nastojanja nekih pojedinki, borkinja za ženska prava).

Ukratko, na primeru afirmacije titula i zanimanja žena u ženskom rodu mi zapravo vodimo raspravu o tome ko proglašava da je nešto dobro ili loše, odnosno da jeste ili nije priroda jezika. Osporava se to pravo borkinjama za ženska prava, i pored svih titula koje su kroz nauku stekle i u svetu potvrdile. Ali, borkinje za ljudska i ženska prava hoće da afirmišu drugi način razmišljanja, iz uverenja da jezičkom upotrebom u srpskom jeziku oblikujemo svest humaniju nego što je ova danas. Naravno da nam to pravo neće niko dati, ali će ga borkinje steći, za sebe i za druge.

Redovna profesorka psiholingvistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu

Svenka Savić
[objavljeno: 09.09.2006.]

Izvor: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=6147


 



 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]