Ponedeljak, Oktobar 04, 2004 - 04:15 PM NT -   1528 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

POVLAČENJE I KRITIKA

Pokret ne postoji, vec grupe i pojedinci koji pokusavaju da stvore situaciju za razvoj pokreta, tako da se povlacim iz toga. Od sada anarhizmom mogu da se bavim samo kao hobijem odnosno kao za mene najlepsom idejom u istoriji ljudske misli o nacinu drustvenog organizovanja. Eventualno citanje literature u slobodno vreme, kao hobi, i nista vise od toga. To povlaci za sobom i prestanak verbalne i svake druge borbe protiv politicke (i druge) elite i uklapanje u postojeci sistem jer zelim da izgradim normalan zivot, bas kao sto to rade i drugi. Trenutno sam vec dva dana bez hrane, a zbog satelita koji me prate vec vise godina ne mogu da dodjem do novca tj. normalnog ekonomskog zivota. Nadam se da cu ih se otarasiti time sto prestajem da se zanimam za javan zivot, za opste dobro tj. od sada gledam samo sebe. Osim toga, dojadilo mi je da gledam kako drugi grade svoje zivote u postojecem sistemu dok mnogi drugi ostanu ili upadnu u jos goru situaciju. Vreme je da i ja mislim na sebe. U kritici koja sledi ce se videti moje misljenje o sadasnjem stanju u vezi anarhista, tako da je jasno da nece skoro doci do ostvarenja anarhizma a ja do tada nemam nameru da crkavam od gladi. Dodao bih samo da je sramota kakvi idioti sebe nazivaju levicarima ili anarhistima, da u anarhizmu ne postoji 101 pravac vec da svaka dzudza sebe naziva anarhistom pa se stvara konfuzija (nije svaki anti-kapitalista ujedno anarhista)... Da ne duzim, najkrace: posto se povlacim zelim da objavim svoju kritiku, ujedno je to i moje vidjenje preseka danasnje situacije, a cilj objavljivanja je i pomeranje satelita tj. ostvarenje normalnog zivota. U skladu sa tim, ovo sto je do sada objavljeno je poslednje sto sam rekao o svemu tome (bezveze je da se postavlja pa pomera nesto sa sajtova, tako da necu traziti od admina da ukloni text, znaci zbog ozbiljnosti stvaranja sajta), tako da me vise nece biti ni u adminima beogradske indimedije niti na Kontrapunktu. Sto se mene tice, drzava je pobedila, konkretno jer nema uzajamne pomoci dok represija traje sto ima za posledicu da svako juri za sopstvenim prezivljavanjem. Adios.


ANARHISTI I ANARHIZAM

Posto anarhizam kao pokret postoji vec vek i po, i posto ga smatram predivnom idejom koja je u interesu drustva/svih a ne samo pojedinaca, zelim da napravim neki presek, ne razvoja ideje vec razvoja pokreta koji umnogome zavisi od ponasanja/delovanja i nacina razmisljanja ljudi a ne od vrednosti same ideje. Moje licno misljenje je da je danas anarhisticki pokret slabiji nego ikada odnosno da je u proslosti imao mnogo vise uspeha kod ljudi. Uglavnom se smatra da je drzavna represija uzrok marginalizacije, desetkovanja pomenutog pokreta ali moje misljenje je da su takvom stanju dosta doprineli sami anarhisti i anarhistkinje. Ono na sta niko ne ukazuje ili mozda o cemu ne razmislja, usled poznavanja i izbegavanja kritike svojih prijatelja, jesu sami anarhisti, njihov nacin razmisljanja i delovanja. Kod vecine se sve svodi na uklapanje u pravila zajednice/grupe kojoj pripadaju pa makar ta pravila nemala veze sa anarhizmom odnosno pravednim drustvom. Zato zelim da ukazem na neke stvari, kako u Srbiji tako i u Nemackoj, unutar anarhistickog pokreta.

Sto se tice Srbije, nema mnogo pobornika i pobornica anarhizma, svi se medjusobno poznaju, i osim sto nemaju sredstva, odlikuju ih lokalni sukobi zasnovani na licnim netrpeljivostima odnosno konfliktima. Rezultat toga je, osim netrpeljivosti, da svako radi svoje zasebne projekte, bez udruzivanja sa drugima. Ima i raznih zalutalih koji sebi zakace pridev anarhista ali sa takvim drustvom nemaju veze.
Ogromna greska je to sto usled osecaja pripadnosti nekoj grupi mnogi pokusavaju samo da se uklope tj. svi razmisljaju na istovetan nacin ("imaju iste potrebe"). Izuzeci naravno uvek postoje ali pricam o vecini, kako ja vidim njihovo ponasanje. Znaci ono sto je po meni pogresno je da individue ne odredjuju svoj nacin borbe i ciljeve na osnovu ideje vec na osnovu prijateljstva sa nekim. Tako da umesto da potrebe individua usmeravaju rad grupe, rezultat je da pojedinac kreira potrebe i rad grupe. To je obicno pojedinac koji je najupuceniji u ideju ili je najaktivniji, sto nije opravdanje da ga drugi samo slusaju kao da nemaju svoju glavu. Posledica je da vecina ne razmislja o nekoj analizi vec su tu samo zbog druzenja. Zato i izgleda uvek da su pojedinci lideri jer drugi samo slusaju sta ovi kazu. Ove druge vidim kao privremene anarhiste/kinje i aktiviste/kinje, koji ce biti pobornici/ce takve ideje dok se druze sa takvim ljudima. Neko ostaje duze u nekoj grupaciji, neko krace, ali traje samo dok traje druzenje. Osim toga, dolazi do izvrtanja metoda i ciljeva drugih ljudi da bi se po njima pljuvalo, bez neke argumentovane analize, tako da borba izmedju pojedinaca dovodi do nesaradnje izmedju grupa. Pojedinci pokusavaju preko aktivizma na osnovu prijateljstva da stvore lojalne prijatelje odnosno da sprece kritiku a pogotovo javnu. Bez ulazenja u filozofiranje zasto je nekima potrebna uvek podrska a nikad kritika, ja smatram da tamo gde nema unutrasnje kritike vec samo kritike prema svetu, stvorice se autoritarni sistem odnosno liderstvo i zadovoljstvo/sreca pripadnoscu odredjenoj zajednici. Ono sto je takodje veoma bitno, jeste to da kad iskrsne neki problem apsolutno niko ga ne resava na anarhisticki nacin. Mozda je uzrok tome bas pomenuta netrpeljivost odnosno i nije moguce u ovakvim odnosima resavati probleme na a-nacin. Radije se ogovaranjem iza ledja uvek stvaraju jos veci problemi. Ja verujem da se na takav nacin ne moze ni siriti ideja a kamoli ostvariti anarhizam. Zato se i ne moze kriviti samo drzava za neuspeh. Pri tom treba imati odgovornost i priznati sebi da svako produzavanje postojeceg stanja i neostvarenje anarhizma produzava agoniju ljudi za koju ocigledno nije odgovorna samo razna elita. Ipak odgovornost nedostaje jer se uvek prebacuje na druge a o egoizmu koji takodje dovodi do takvog stanja moze naveliko da se pise. Zato bih citirao jednu recenicu: "Ja sam solidaran sa svima, da li to znaci da treba da pustim da stvari idu svojim tokom?" U prevodu, svako gleda samo sebe, eventualno se koristi losa situacija drugih za protest protiv vlasti, konkretne pomoci nema niti ima osecanja za ljudska bica. Ideja koja je lisena ljubavi prema ljudskim bicima (ne samo prema krvnom srodstvu i prema partnerima) ne moze biti anarhisticka. Zloupotrebe pojedinaca i ne bi bile bitne da drugi nisu povodljivi tj. da nisu bitnije prijateljske preporuke: nema proveravanja vec verovanje ili uklapanje u "sveta pravila" zajednice/grupe kojoj pojedinac/ka pripada. Bio bi dugacak niz nabrajanja primera egoizma i stvaranja boljeg sveta samo za sebe umesto za sve, kako obicno glase parole.

Egoizam je na nivou i na Istoku i na Zapadu, sto me podseca na jednu recenicu: Bices razocaran kad odes na Zapad i vidis da ipak svaka a-grupa ima vodju; rece mi odavno jedna marksistkinja.

Sto se tice Zapada (konkretno Nemacke), tacno je da sam razocaran onim sto sam video jer mi to ukazuje da necemo skoro doziveti slobodu za koju se borimo, cak sta vise, pojedini anarhisti/kinje ce nadrljati jer nece moci da cekaju kao sto to mogu oni koji imaju normalniji zivot. U Nemackoj veci osecaj za ljudska bica imaju oni koji nisu anarhisti (nazivaju sebe anti-dogmatski levicari) i koji saradjuju i sa reformistima ali cak i sa crkvama kada se mora pomoci ljudima (na primer pri sakrivanju ilegalaca). Anarhisti su totalno pali u teoriju ili u egoizam tako da ljudi mogu da crknu pred njihovim vratima, nece im smetati. Pri tom su anarhisti u Nemackoj veoma sujetni i za kritiku nema mesta. Doduse, pomoc medju ljudima postoji ali samo ako si "pripadnik familije" (njihov covek), kao i na bazi seksa, ako ga nemas sa njima, nije ih briga sta ce se desiti sa tobom. Iznenadjujuce, posto vecina ljudi na Istoku nema prilike da toliko upraznjavaju sex kao osobe sa Zapada, ali i pored toga, izgleda da se sve svodi na sex na Zapadu. To mi se desilo i pre 5 godina u Svajcarskoj, tada sa devojkama koje nisu anarhistkinje, ali sada vidim da je tako i u Nemackoj kad su u pitanju anarhistkinje (pa i druge zenske osobe). Zato je jos uvek uzaludno sto je Kropotkin pre toliko godina ukazivao da je medjusobna pomoc prirodan instinkt koji postoji i kod zivotinja, cak medju razlicitim vrstama, pa samim tim i kod coveka. Ipak, ljudi ne pokusavaju da realizuju ono sto procitaju, ako su uopste nesto od njega procitali, a treba dodati i cinjenicu da drzava utice na ljude i unistava osecaj za medjusobnu pomoc. Zivotinje mogu biti telesno zatvorene ali se ne mogu unistiti njihovi instinkti, dok se na coveka moze uticati ne samo telesno vec i povodom nacina njegovog razmisljanja. Vec nekoliko decenija na Zapadu preovladava trend trcanja za karijerom i novcem, uz usamljenicki zivot odnosno kontakt sa drugima imaju kad im zatreba seks, na jedno vece. Tako su ljudi razjedinjeni i mnogo se teze povezuju radi borbe protiv vlasti, radi organizovanja strajka, itd. Vlast im je dala dovoljno novca da sami uzivaju u materijalnim stvarima, skolovala ih da budu pacifisti, forsirana je kultura gde im je neko potreban samo na jedno vece, tako da je vlast uspela da ostvari svoje ciljeve. Sto se tice anarhista i anarhistkinja sve ovo vazi za njih. Potpali su pod ovakav uticaj. Zato preporucujem ljudima da na Zapad dodju sa papirima i novcem, jer ce ljudima na Zapadu biti lakse i lepse kad ne moraju nikom da pomazu. Sto se tice pomaganja, mogu da zakljucim da je i crkva bolja od anarhista jer ona pored toga sto exploatise ljude bar i pomaze dok anarhisti samo iskoriscavaju ljude za svoje politicke ciljeve (protest protiv vlasti) ali im ne pada na pamet da pomognu.


Sto se tice skvotova, oni u Nemackoj ne postoje. Opet sve u skladu sa trendom, niko i ne pomislja na skvotiranje jer odmah usledi recenica: "Nema sanse, doci ce policija". Ako zapitas 100 ljudi, dobices 100 istih odgovora (to je opet uklapanje odnosno trend). Iako imaju potrebe za svojim alternativnim centrima ali su, umesto kao prethodne generacije koje su izabrale sukobe sa policijom, resili da uzimaju ogromne kredite od banaka ne bi li kupili kuce/zgrade koje ce im posluziti u tu svrhu. Kuce su od 200 hiljada pa do 600 hiljada evra i otplacuju se na tridesetak godina. Postavio bih pitanje, za sta se daje toliki novac? Za alternativni centar koji ce sluziti grupi od 30 ljudi za zivot plus eventualno nekim organizacijama/grupama za sastanke. Posto je u Srbiji radio stanica sa profi studiom 30 hiljada evra, novcem samo za jednu skuplju kucu u Berlinu mogle bi se u Srbiji otvoriti 20 profi anarhisticke radio stanice, cime bi se pokrila cela Srbija (ne znam koliko kostaju TV stanice odnosno oprema a one bi imale jos veci efekat). Umesto stvaranja medija po Nemackoj, ide se na stvaranje istovetnih alternativnih centara, u koje "obicni" ljudi ne zalaze, a koji sluze grupama od po 30 ljudi za njihov "alternativni" zivot odnosno zajednicki zivot uz neke aktivnosti. Neminovna posledica je zamrzavanje ideje: Uvek ista desavanja za iste grupacije, bez pokusavanja sirenja ideje na druge ljude. Samozadovoljstvo svojim life-style aktivizmom. Pri tom je pitanje koliko uopste oni koji zive u takvim centrima imaju dodira sa anarhizmom. Zanima ih zajednicki zivot sa drugima koji su istovetnog izgleda i shvatanja, zezanje i pijancenje tj. druzenje, i to je to. Da bi neko dobio mesto za spavanje na takvim mestima (a ima mesta unutra) mora biti preporucen. Ja sam licno alergican na preporuke jer me podseca na kapitalizam u kome deca bogatih imaju preporuke tj. privilegije u odnosu na siromasne. Za kraj zelim da napomenem da do sada nisam sreo "anarhisticku" zajednicu koja ne pokusava da gura pojedince u situaciju da budu isti kao svi ostali u zajednici, ako ne po izgledu onda bar po nacinu razmisljanja. U prevodu: "Sloboda postoji samo deklarativno".

Tako da moram da donesem zakljucak da se mnogi deklarisu kao anarhisti i nose takve parole ali u njihovom ponasanju i razmisljanju nema ni traga od anarhizma. Zato se i ne moze reci da je samo represija uzrok stagnacije pokreta. Agonija pola planete ce se nastaviti i ne preostaje ljudima nista drugo nego ono sto narod kaze: "U se i u svoje kljuse"...

RebelMouse


 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]