Nedelja, Februar 12, 2006 - 11:07 PM NT -   1131 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Rat isforsiran

Otkriće jednog od vrhunskih obaveštajaca SAD

Državni vrh bio unapred rešen da napadne Irak uprkos protivljenju CIA da se ne kreće u vojni pohod – tvrdi doskorašnji antiteroristički specijalista Pol Pilar

(Od našeg stalnog dopisnika)
VAŠINGTON, 11. februara – Da je Bela kuća uvažila analize CIA, rata u Iraku verovatno ne bi ni bilo, a ako bi do njega došlo, izbio bi kasnije i sa boljom pripremom za posleratne lomove. – Ovo tvrdi Pol Pilar, jedan od vrhunskih američkih obaveštajaca, koji je posle penzionisanja prošlog oktobra u Centralnoj informativnoj agenciji, postao profesor bezbednosti na prestižnom vašingtonskom Univerzitetu „Džordžtaun”. Njegovo otkriće da političko rukovodstvo nije poštovalo savete špijunske mreže direktno protivreči zvaničnim verzijama državnog vrha da je odluku za rat donelo na osnovu izveštaja CIA da Irak poseduje oružje za masovno uništavanje, a koji su se kasnije ispostavili kao pogrešni. – Odluka da se krene u rat je isforsirana, doneta je unapred, nezavisno od netačnih informacija CIA, koje su državni vođi samo politizovano naduvavali kako bi poduprli svoj već skovani plan za invaziju – sugeriše Pilar, člankom u novom broju uticajnog časopisa „Forin afers”.

To je prvi put, primećuju hroničari, da jedan viši obaveštajni funkcioner i „insajder” optužuje administraciju Džordža Buša za manipulisanje podacima špijunske službe kao i nepoštovanje bitnih preporuka njenih analitičara. Pilar je, kako precizira „Vašington post”, 28 godina radio u CIA gde je bio „uticajan igrač iza scene, cenjen kao vodeći antiteroristički analitičar”. Pri kraju te nedavno okončane karijere on je, dodaje se, bio „zadužen za koordinaciju ocena koje je obaveštajnih 15 agencija (SAD) davalo o Iraku”.

Sadašnja otkrića tako kvalifikovanog eksperta mogla bi da usijaju već rasplamsalu raspravu, ovde i u inostranstvu, o smislu pokretanja najvećeg rata današnjice. Mnoge ankete pokazuju da većina Amerikanaca smatra da u taj vojni pohod nije trebalo kretati, pa dobrim delom zbog toga iskazuju nezadovoljstvo vladajućim kursom, koji se ogleda i u niskom rejtingu predsednika, pa i političara uopšte.

Buš i njegovi saradnici istrajno ističu da samo „politikanti” mogu da ih terete za manipulisanje obaveštajnim podacima u političke svrhe. „Odluku o ratu doneli smo na osnovu obaveštajnih podataka” kažu, „takvih kakvi su nam ponuđeni a odgovornost za to što oni nisu tačni snose oni koji su nam ih dali”. Šef Bele kuće je, doduše, nedavno rekao da i sam oseća deo odgovornosti za ratni pohod ali je nastavio da ga opravdava rezultatom da je „svrgavanjem Sadama Huseina svet postao bolji i sigurniji”.

Pilar predočava, međutim, da je Bušova administracija neprestano vršila pritisak na obaveštajce da „pronalaze materijal koji bi doprineo kretanju u rat, uključujući i informacije o vezi, čije su postojanje analitičari poricali, između Huseina i Al kaide”. Pa kaže da su obaveštajci morali da „utroše ogromno vreme i pažnju kako bi utolili nezajažljivi apetit”(vlasti) za dokazivanje veze Bagdada sa organizacijom Osame bin Ladena. Takvo „zastranjivanje”, smatraju pojedini komentatori, udaljavalo je obaveštajce od glavnog posla – da utvrde realno stanje u Iraku.

Pritisak za dobijanje „zadovoljavajućeg odgovora” administracija je izvodila i „ponavljanjem istih pitanja” a kad su obaveštajni analitičari pružali otpor, „pojedini saveznici administracije su ih optuživali da „pokušavaju da sabotiraju predsednikovu politiku”.

U nastaloj diferencijaciji, donosioci političkih odluka su „ignorisali analitičare koji su dovodili u pitanje kretanje u rat, i favorizovali one koji su podržavali takvo rešenje” tvrdi Pilar. Uz napomenu da je odozgo „vetar duvao stalno u jednom pravcu”.

Autor oštre kritike, precizira i da je vlast zanemarivala analize koje su upozoravale da predstoje velike teškoće, kakve i danas postoje, posle okončanja glavnih ratnih operacija. Oglušila se, takođe, i o zaključke obaveštajaca da je „rašireno mišljenje i u SAD i u inostranstvu” da je Sadam već prilično pritešnjen embargom UN pa da je „najbolji način za delovanje – agresivna inspekcija uz dodatne sankcije”.

Iz takvih postavki Pilar zaključuje da rata nije moralo da bude, a ako se on već želeo, onda se trebalo bolje pripremiti za vreme posle, u kome je došlo do pojačanog gerilskog dejstva, atentata, diverzija. A sad, šta je tu je, pa on ističe da je cilj njegovog sadašnjeg kritičkog nastupa, kako ga danas citira „Njujork tajms” da se „obnove pokidane veze između izveštaja špijuna i načina na koji to koriste lideri” pri čemu kao problem vidi „podilaženje” obaveštajnih šefova predsedniku.

Stoga, poziva Belu kuću i Kongres (parlament) da donesu deklaraciju kojom bi obaveštajna služba bila „jasno odvojena” od politizacije. Pa predlaže da se osnuje posebno nezavisno telo za kontrolu regularnosti tih aktivnosti i odnosa.

Polemika povodom njegovih kritika i predloga sledi. Mogla bi i da se ispostavi kao jedan od ključnih usmerivača volje birača za predstojeće delimične izbore.

Momčilo Pantelić

http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp-t=26756&r=10.htm

 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]