Petak, Decembar 09, 2005 - 10:20 AM NT -   1443 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Pinter: Buša i Blera pred haški sud

Svetski mediji prekjuče su preneli, u najkraćem, akcente besede engleskog dramskog pisca Harolda Pintera, povodom dobijanja Nobelove nagrade za književnost. Harold Pinter, koji već godinama boluje od kancera i sve je slabiji pa je ovih dana i smešten u bolnicu, neće prisustvovati sutrašnjem uručenju Nobelove nagrade koju će, u njegovo ime, primiti njegov izdavač Stiven Pejdž. Pinter: Buša i Blera pred haški sud

Amerika je izazvala gotovo kliničku manipulaciju moći diljem sveta maskirajući se kao snaga univerzalnog dobra

   
Harold Pinter je, međutim, svoju besedu pročitao pred kamerom, sedeći u bolničkim kolicima i obavijen ćebetom, u čemu je Majkl Bilington, pozorišni kritičar „Gardijana”, koji se već juče oglasio analizom piščeve besede, pronašao čak i nešto „beketovsko”. Dok je čitao, Pinter se, bilo je vidljivo, na momente osećao slabo ali njegov promukli glas (zbog bolesti, Pinteru su oštećene glasne žice) ipak je uspeo da dočara svu strastvenost snažnog moralističkog stava kojim se usprotivio spoljnoj politici SAD.

Traganje za istinom

– Ne postoji jasna distinkcija između onoga što je stvarno i nestvarno, niti između onoga šta je istina, a šta je laž. Neka stvar nije nužno ili istinita ili lažna; ona može biti istovremeno i jedno i drugo – prve su reči kojima je Harold Pinter brilijantno započeo prvi deo svoje besede koji je u potpunosti posvećen njegovom kredu dramskog pisca. Ovaj uvod, pokazaće se, slavnom piscu biće neophodan da i u drugom delu otvoreno secira američku poziciju u svetu i njen, više nimalo prikriveni, cilj da tim svetom vlada.

– Istina u drami je zauvek neuhvatljiva, objašnjava Pinter i zaključuje da je prava istina ta da u dramskoj umetnosti ne postoji jedna jedina istina koja treba da se traži. „Istina postoji više i one su izazov jedna drugoj, one se stapaju, ogledaju jedna u drugoj, ignorišu jedna drugu, izazivaju jedna drugu ili su slepe jedna prema drugoj. Taman pomislite da istinu držite u rukama, a ona vam izmakne iz prstiju i izgubljena je… Ali, kao što sam rekao traganje za istinom nikad ne sme da stane. U njemu ne sme da se kasni, niti može biti odgođeno, sa njom se mora suočiti, baš tu, na licu mesta”, zaključuje Harold Pinter prvi deo svoje besede o dramskoj umetnosti, i o političkom pozorištu koje ne trpi pridike, a onda, „baš tu, na licu mesta”, direktno kreće u političke vode.

– Politički jezik koji koriste političari ne zalazi ni u jednu od ovih teritorija jer većina političara, prema podacima koji su nama dostupni, nije zainteresovana za istinu, već za moć i njeno održavanje. Da bi ta moć opstala od suštinske važnosti je da ljudi ostanu u neznanju, da žive u neznanju o istini, čak i o istini koja se tiče njihovih života. Obavijeni smo velom laži, generalna je ocena koju je Pinter dao o savremenom čoveku celog sveta. A potom je krenuo da ređa primere koji su direktno vezani za spoljnopolitičko delovanje SAD. Tako je podsetio na laži koje su poslužile za invaziju na Irak: Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje, Irak sarađuje sa Al kaidom i odgovoran je za teroristički napad na Njujork 11. septembra 2001. i Irak je pretnja sigurnosti sveta. „Ubeđivali su nas da je to istina, to nije bilo tačno. Istina je nešto potpuno drugačije. Istina ima veze sa tim kako SAD shvata svoju ulogu u svetu i kako bira da je nametne”, decidiran je Harold Pinter koji, potom, navodi, kako kaže, sve američke zločine, od Nikaragve pa nadalje.

Ubilačka ironija

Harold Pinter tvrdi: „Sjedinjene Države su po završetku Drugog svetskog rata podržavale i u mnogo slučajeva podsticale svaki desničarski vojni diktatorski režim. Pri tom mislim na Indoneziju, Urugvaj, Grčku, Brazil, Paragvaj, Haiti, Gvatemalu, Tursku, Filipine, El Salvador i, naravno, Čile. Užas koji su Sjedinjene Države učinile u Čileu 1973. ne može nikada biti izbrisan i ne može nikad biti zaboravljen.

U tim zemljama bilo je stotine hiljada smrti. Da li ih je bilo, i da li u svim slučajevima mogu da se pripišu američkoj spoljnoj politici? Odgovor je: Da. Bilo ih je i one se pripisuju američkoj spoljnoj politici ali vi za to nećete znati. To se nikad nije dogodilo, ništa se nikad nije dogodilo, čak i dok se događalo nije se događalo, nije bilo važno. Nije bilo od interesa. Zločini Sjedinjenih Država su sistematični, stalni, užasni, nemilosrdni, ali vrlo malo ljudi uistinu o njima govori… Amerika je izazvala gotovo kliničku manipulaciju moći diljem sveta maskirajući se kao snaga univerzalnog dobra. To je brilijantni, čak dovitljivi visokouspešni akt hipnoze.”

Pinter nije u svojoj besedi poštedeo ni engleskog premijera Tonija Blera koga je okarakterisao kao poslušnika Amerike i koji, zajedno sa Bušom, treba na sud zbog invazije na Irak.

Analizirajući sadržaj Pinterovog govora, Majkl Bilington u „Gardijanu” zaključuje da je to bila beseda čoveka koji odlično zna šta hoće da kaže, ali i shvata da je poruka efektnija ako je izrečena gotovo svešteničkom strašću i kombinovana sa smislom za dramsko i retoriku. Pinterove reči sadržavale su kontrolisani bes i ubilačku ironiju, dodaje Bilington.

A Harold Pinter je besedu završio sledećim rečima: „Kada se pogledamo u ogledalo, mi samo mislimo da je slika pred nama istinita. A na svaki milimetarski pomak ona se menja. Mi, u stvari, gledamo u beskrajni niz odraza. Ali, ponekad pisac mora da razbije ogledalo – jer iza njega istina nas netremice posmatra.” Još jednom podvlačeći da je krucijalna obaveza svakog od nas da definiše tu istinu naših života, i naših društava, Harold Pinter nam je u svojoj besedi poslednjom rečenicom poručio: „Ukoliko te odlučnosti nema u političkoj viziji svakog od nas, onda nema ni nade da ćemo ponovo uspostaviti ono što smo gotovo izgubili – ljudsko dostojanstvo.”

--------------------------------------

Napisao sam govor za Buša

„Znam da predsednik Buš ima mnoge, izuzetno sposobne, pisce govora ali ja bih se javio kao dobrovoljac za taj posao. Predlažem sledeći kratki govor kojim bi Buš mogao da se obrati naciji preko televizije:

Bog je dobar. Bog je veliki. Bog je dobar. Moj Bog je dobar. Bin Ladenov Bog je nevaljao. Njegov Bog je nevaljao. Sadamov Bog je bio nevaljao, osim što on nije ni imao Boga. On je bio varvarin. Mi nismo varvari. Mi ne sečemo ljudima glave. Mi verujemo u slobodu. To čini i Bog. Ja nisam varvarin. Ja sam demokratski izabran vođa demokratije koja voli slobodu. Mi smo saosećajno društvo. Mi dajemo saosećajne elektrošokove i saosećajne smrtonosne injekcije. Mi smo velika nacija. Ja nisam diktator. On je. Ja nisam varvarin. On je. I On je. Oni su svi. Ja imam moralni autoritet. Vidite ovu pesnicu? To je moj moralni autoritet. I ne zaboravite to”, rekao je u besedi Harold Pinter.

(Politika)


 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]