Intervju
Maj 10, 2006 - 10:32 PM
pročitano:  8421  puta

Ponedeljak, 1. maj, 2006.

Današnji dan, 1. maj, poznat je kao Prvi maj međunarodni dan rada. Taj dan je zvanični državni praznik u mnogim zemljama sa masovnim demonstracijama, mitinzima i marševima koji se održavaju da bi se izrazila radnička solidarnost i proslavila radnička prava. Ovde u Sjedinjenim Državama, Prvi maj nije državni praznik, čak iako se proslavlja ono što se desilo ovde. Ipak ove godine grupe imigranata su odabrale ovaj dan za pokretanje štrajka i jednodnevnog ekonomskog bojkota da bi protestovali protiv anti-imigrantskih zakona koje razmatra Kongres. Očekuje se učešće stotina hiljada u bojkotu i razne druga dešavanja širom zemlje. Mi ćemo se pozabaviti poreklom Prvog maja, hajmarketškim neredima, koji su se desili u Čikagu 1886.



štampaj  Print the article: Poreklo Prvog maja: Priča o Čikagu, prvom radničkom pokretu i bombaškom napadu koji je podelio Ameriku Pozlaćenog doba   pošalji
Mar 23, 2006 - 02:55 PM
pročitano:  4212  puta

"Darvinizam potpuno opovrgava Intelligentni dizajn"


Inteligentni dizajn je još jednom među udarnim vestima u SAD. Ali u čemu se sastoji njegova privlačnost? Danijel Denet (Daniel Dennet) je razgovarao sa Špiglom (Spiegel) o privlačnosti kreacionizma, o tome kako sama religija priznaje superioronost darvinističih ideja, i socijalnoj neogdovornosti religijske desnice u Americi.

štampaj  Print the article: Špiglov intervju sa filozofom evolucije Danijelom Denetom   pošalji
Jan 13, 2006 - 12:14 AM
pročitano:  2691  puta
Intervju vodio Stiven Durel, Alternative Press Review

STEVEN DUREL: Profesore Čomski, već četrdeset godina ste vodeći glas političkog aktivizma i [borbe za] socijalnu pravdu. Nakon tog gotovo poluvekovnog učešća u liberterskom pokretu, koliko su se stvari promenile? Da li su nam slobode uvećane ili umanjene?

NOAM CHOMSKY: Promena nikada nije linearna. Ona napreduje u nekim aspektima, nazaduje u drugim. Uzevši samo pozitivnu stranu, došlo je do supstancijalnog rasta opšteg nivoa civilizacije društva, i to možemo videti u mnogim aspektima. Briga za ljudska prava je enormno narasla i ima mnogo komponenti. Ženska prava, na primer, su zaštićena daleko više nego što je to bio slučaj pre četrdeset godina. Prava manjina su daleko više zaštićena, mada treba uraditi još mnogo toga.

štampaj  Print the article: Društvo, ekonomija i sloboda: Intervju sa Noamom Čomskim   pošalji
Sep 21, 2005 - 12:21 PM
pročitano:  2539  puta
(Intervju sa Žil Delezom i Feliks Gatarijem)

Kada opisujete kapitalizam, kažete: ''Ne postoji ni najmanja operacija, ni najnevažniji industrijski ili finansijski mehanizam koji ne otkriva demenciju kapitalističke mašine i patološki karakter njene racionalnosti (nikako se u mašini ne nalazi lažna, već istinita racionalnost ove patologije, ovog ludila, budite sigurni u to). Ne postoji opasnost da ova mašina poludi, ona je luda od početka i otuda dolazi njena racionalnost. Da li ovo znači da nakon ovog ''abnormalnog'' društva, ili izvan njega, može da postoji ''normalno'' društvo?

štampaj  Print the article: Kapitalizam-posebna vrsta delirijuma   pošalji
Sep 01, 2005 - 12:42 PM
pročitano:  1888  puta
Intervju sa Šermanom Ostinom, osnivačem "Raise the Fist", i vebmasterom sajta Raisethefist.com

4. avgusta 2003. sudija Stiven V. Vilson je osudio Šermana Ostina na godinu dana zatvora u federalnom zatvoru zbog toga što je na svom veb sajtu (Raisethefist.com) imao link ka drugoj stranici na kojoj su bile informacije o eksplozivnim materijalima a čiji autor on nije bio. Ostin je takođe osuđen na 3 godine striktne uslovne kazne tokom kojih neće smeti da pristupi kompjuteru ili da se svesno udružuje sa bilo kojim pojedincima(kama) ili oranizacijama koji(e) zagovaraju upotrebu nasilja za političke ili društvene promene. O [stvarnom značenju] ovoga naravno odlučuje vlada kada i gde god to ona odluči. Sem toga Ostin je i dalje suočen sa uznemiravanjem od strane lokalnih i federalnih policijskih agencija uključujući i FBI koji je tokom poslednjih 11 meseci odbio da vrati Ostinovu imovinu koja je zaplenjena iz njegove kuće na dan racije 24. januara 2002. koju su izvršili 25 dobro-naoružanih agenata FBI-a i Tajne službe u okviru zajedničke anti-terorističke interventne jedinice. Razgovaramo sa Ostinom o najnovijim dešavanjima u vezi sa njegovim slučajem...

štampaj  Print the article: Slučaj "Raise the Fist" još dugo neće biti okončan   pošalji
Maj 27, 2005 - 07:37 AM
pročitano:  2749  puta
[Sledeći intervju sa pritvorenim anarhistom totalnim prigovaračem Mehmetom Tarhanom je objavljen u dnevnim novinama Birgün (na turskom) prošle nedelje uz neke reakcije.]

"Gotovo svakom vojniku koji dođe da služi vojni rok daje se lek poznat kao "beton". Ovo je lek koji može da izazove ozbiljne grčeve u telu ubrzo nakom injekcije. Sestra koju sam upitao zašto svima daju "beton", rekla mi je da se lek koristi kao metod obeshrabrivanja. U stvari, pacijenti koji svojevoljno dođu u bolnicu zbog psihijatrijskog tretmana, mole da ih puste, nakon nekoliko injekcija."

štampaj  Print the article: Mehmet Tarhan   pošalji
Apr 26, 2005 - 03:46 AM
pročitano:  2234  puta
Ono što sledi je intervju koji je ‘mlada anarho-feministkinja’ vodila sa ‘starijom feministkinjom drugog talasa’. Intervju je vođen tokom nekoliko prijatnih popodneva, i predstavlja pokušaj da se razabere i razume značaj onog što se zvalo ‘Pokret za oslobođenje žena' tokom 70-ih i ranih 80-ih.

štampaj  Print the article: Oslobođenje žena   pošalji
Apr 03, 2005 - 05:56 AM
pročitano:  2116  puta
“Ja sam anarhist i ateist. ASK je prije svega sekularna organizacija radnika, ali naši članovi mogu biti religiozni. Mi imamo negativan stav prema Crkvi kao instituciji jer je smatramo glavnim kočničarom progresa”

“Treba napraviti razliku između komunizma boljševičkog tipa i slobodarskog komunizma. Cilj naše borbe je izgradnja komunističkog društva ako pod time podrazumijevamo besklasno i samoupravno uređenje. Za to je potrebno provesti društvenu transformaciju - ne putem preuzimanja državnog aparata, nego njegovim rušenjem"

štampaj  Print the article: Radnik je šefu rob!   pošalji
Mar 14, 2005 - 07:52 PM
pročitano:  1872  puta

Iako je Čomski u protekle tri decenije dosta pisao o anarhizmu, ljudi često traže od njega opipljiviju, određeniju viziju društvene promene. Njegova politička analiza uvek uspeva da ljude ispuni osećajem stida i besa zbog načina na koji svet funkcioniše, ali mnogi njegovi čitaoci ostaju u nedoumici kada je u pitanju ono što bi Čomski uradio da to i promeni. Možda zato što toliko poštuju njegov analitički rad, oni očekuju da će on definisati svoje ciljeve i strategiju sa sličnom preciznošću i jasnoćom, da bi se potom razočarali njegovim uopštenim iskazima o slobodarskim društvenim vrednostima. Ili se možda mnogi uzdaju u velikog intelektualca koji će im obezbedi 'izvanredan plan' koji će potom slediti korak po korak do svetle budućnosti.



štampaj  Print the article: Noam Čomski o anarhizmu   pošalji
Jan 19, 2005 - 02:22 AM
pročitano:  2689  puta

Zašto je lap-top tajno oružje subverzivnih pobunjenika protiv establišmenta


Dok je Bakunjin bacao bombe i mahao revolverima, njegovi daleki naslednici iz Srbije biju anarhističke bitke - lap-topovima.

Miloš Rančić je i te večeri bio umrežen preko svoje moćne mašine. Fotografiše "nokiom 3650" i prenosi sliku na lap-top. Za nekoliko sekundi, fotografija blista u njegovom "anarhističkom dosijeu". Kad li su anarhisti formirali "službu"?

štampaj  Print the article: Sajber anarhisti   pošalji

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]