Hrana za glavu
Sep 20, 2011 - 06:30 PM
pročitano:  3361  puta

pornography

Piše: Uroš Smiljanić

Pornografija je, zbog svoje veze sa seksom, jednom od najosnovnijih ljudskih funkcija u biološkom ali i socijalnom smislu, izuzetno raširen fenomen. Praktično ne postoji ni jedan medij za prenošenje informacija koji se ne bavi distribucijom pornografskog sadržaja – od fotografije i štampe, preko telefona (fiksnih i moblilnih, sa svojim bogatstvom servisa) i televizije, digitalnih fizičkih medija do Interneta – a brojne su teze kako je upravo distribucija pornografije bila presudna u evoluciji ovih medija



štampaj  Print the article: Da li je pornografiji potrebna kritika?   pošalji
Apr 20, 2011 - 06:36 PM
pročitano:  1956  puta

Francisco Y Guaradia Ferrer

"Nameravam u vašem gradu osnovati emancipirajuću školu kojoj će biti cilj da oslobodi um od svega onoga što razdvaja ljude (religija, lažne teorije o vlasništvu, domovini, porodici itd.) i postigne slobodu."

Tako je pisao Francisco Y Guaradia Ferrer (1859-1909) u pismu upućenom španskom prijatelju iz Barselone tokom svog prisilnog egzila u Parizu, uzrokovanog represijom koju je španska monarhija sprovodila nad slobodarskim revolucionarima, protagonistima građanskih, političkih, antimilitarističkih i antiklerikalnih borbi.

I upravo se u Parizu, gde je upoznao brojne anarhiste kao što su Sebastian Faure, Jean Grave, Charles Malato, te osobe iz kulturnih krugova među kojima su bili Emile Zola i Anatole France, krajem XIX veka formira i usavršava njegova slobodarska i pedagoška teorija. U tim godinama rada, studija i putovanja druži se veoma učestalo sa Paulom Robinom, Luigijem Fabrijem i Eliseom Reclusom, sa kojima ima mogućnost da produbi i razvije svoju edukacionu koncepciju.



štampaj  Print the article: Moderna škola - Francisco Ferrer (anarhistički pedagog)   pošalji
Feb 28, 2010 - 06:22 AM
pročitano:  2410  puta
ward colin

 

 

 

 


Kolin Vord (Colin Ward), vodeći anarhistički mislilac i pisac posleratne Britanije, umro je 11. februara.



štampaj  Print the article: Kolin Vord, pionir mutualizma   pošalji
Feb 07, 2010 - 01:48 PM
pročitano:  1759  puta

zinn strike

Piše: Hauard Zin

U ovom groznom svetu gde trud brižnih ljudi često bledi u poređenju sa onim što rade oni koji imaju moć, kako uspevam da ostanem aktivan i naizgled srećan?

Sasvim sam uveren ne u to da će svet biti bolji, nego da ne bi trebalo da odustanemo od igre pre nego što budu bačene sve karte. Metafora je namerna; život je kocka. Ne igrati znači unapred odbaciti svaku šansu za pobedu. Igrati, delati, znači stvoriti barem mogućnost za promenu sveta. 



štampaj  Print the article: Optimizam neizvesnosti   pošalji
Jan 13, 2010 - 10:32 AM
pročitano:  3679  puta
bookchin_m



Piše: Nikša Dubreta

Sažetak

Teoretske referencije koje karakteriziraju promišljanja uzroka ekološke krize u suvremenom anarhizmu upućuju na koncept socijalne ekologije u djelu Murraya Bookchina. Ukazuje se na važnost Bookchinove konastatacije da problemi dominacije i hijerarhije među ljudima prethode dominaciji čovječanstva nad prirodom te da ih se ne može definirati kao oznake imanentne prirodi samoj, već ih treba promatrati kao specifično socijalne probleme. U tom smislu, Bookchinova socijalna ekologija predstvlja sveobuhvatnu socijalnu kritiku usmjerenu ponajviše na kritiku razvijenog kapitalizma za kojeg smatra da predstavlja sustav u kojem hijerarhija i dominacija dosežu najrazvijeniji oblik sa sposobnošću prevladavanja u svim sferama pojedinačnog i socijalnog iskustva. Ističe se Bookchinovo nastojanje da, na tragu anarhističke liberterske tradicije, socijalno-filozofski operacionalizira pojam slobode kao spontano stremljenje u prirodnoj evoluciji koje se može aktualizirati tek društvenom promjenom u evoluciji «druge prirode». Konačno, ukazuje se koliko se Bookchinov koncept socijalne ekologije može dovesti u vezu s brojnim anarhističkim i ekološkim grupama i pokretima, koliko je u njima prihvaćen kao inspirativan u domeni novog socijalnog djelovanja, ali i u kojoj mjeri može zahvatiti njihovu raznorordnost.

Ključne riječi: anarhizam, dominacija, hijerarhija, socijalna ekologija



štampaj  Print the article: Suvremeni anarhizam i ekološka kriza: socijalna ekologija Murraya Bookchina   pošalji
Nov 03, 2009 - 05:39 PM
pročitano:  2144  puta

Društvo za promicanje književnosti na novim medijima (DPKM) objavilo je u suradnji s zagrebačkim DAF-om u okviru projekta "Besplatne elektroničke knjige" novi besplatni naslov: "Anarhizam i drugi ogledi" Emme Goldman.

3. studenog 2009.



štampaj  Print the article: Elektroničko izdanje knjige ’Anarhizam i drugi ogledi’ Emme Goldman   pošalji
Nov 01, 2009 - 10:02 PM
pročitano:  2139  puta

Piše: Dejvid Greber

david graeberOvo što sledi je deo mnogo većeg istraživanja o dugu i dužničkom novcu u ljudskoj istoriji. Prvi zapanjujući zaključak ovog projekta je da u proučavanju ekonomske istorije postoji tendencija da se sistematski ignorišu uloga nasilja i centralna uloga ratova i ropstva u stvaranju osnovnih institucija onoga što danas nazivamo „ekonomijom“. Poreklo pojava je bitno za njihovo razumevanje. Nasilje ne mora biti vidljivo, ali ono je upisano u logiku našeg ekonomskog zdravog razuma, u naizgled očiglednu prirodu institucija koje su neodvojive od monopola nasilja, ali i sistematske pretnje nasiljem koju sprovodi savremena država.

štampaj  Print the article: Dug: prvih 5000 godina   pošalji
Avg 03, 2009 - 03:24 PM
pročitano:  3518  puta

michail_karl

PROTIV GLUPOSTI "SINTEZE"



štampaj  Print the article: "Sintetisani" marksizam i anarhizam? Do moga!   pošalji
Jun 02, 2009 - 10:14 PM
pročitano:  2564  puta

manifestacin_de_la_fora__ca_1915Promišljanje globalnog konteksta (deo III)

Piše: Džejson Adams

Svrha ovog rada jeste da pomogne danas aktivnim anarhističkim/antiautoritarnim pokretima u rekonceptualizovanja istorije i teorije anarhizma prvog talasa na globalnom nivou, i u preispitivanju njegovog značaja za anarhistički projekat koji i danas traje. Kako bi se u potpunosti shvatila kompleksnost i međupovezanost anarhizma kao svetskog pokreta, potrebno je usmeriti specifičan fokus na jedinstvenost i delanje pokreta "naroda bez istorije". Ovo stoga što se istoriografija anarhizma uglavnom usmeravala na anarhističke pokrete kao da su oni povezani sa narodima Zapada i Severa, dok su pokreti naroda Istoka i Juga uglavnom bili zapostavljani. Kao rezultat, stvorila se slika da su anarhistički pokreti prvenstveno nastajali unutar konteksta privilegovanih država. Ironično, istina je da je anarhizam prvenstveno bio pokret najeksploatisanijih regija i naroda sveta. 



štampaj  Print the article: Nezapadni anarhizmi   pošalji
Apr 12, 2009 - 07:38 PM
pročitano:  2793  puta

kannosugaPromišljanje globalnog konteksta (deo II)

Piše: Džejson Adams

Svrha ovog rada jeste da pomogne danas aktivnim anarhističkim/antiautoritarnim pokretima u rekonceptualizovanja istorije i teorije anarhizma prvog talasa na globalnom nivou, i u preispitivanju njegovog značaja za anarhistički projekat koji i danas traje. Kako bi se u potpunosti shvatila kompleksnost i međupovezanost anarhizma kao svetskog pokreta, potrebno je usmeriti specifičan fokus na jedinstvenost i delanje pokreta "naroda bez istorije". Ovo stoga što se istoriografija anarhizma uglavnom usmeravala na anarhističke pokrete kao da su oni povezani sa narodima Zapada i Severa, dok su pokreti naroda Istoka i Juga uglavnom bili zapostavljani. Kao rezultat, stvorila se slika da su anarhistički pokreti prvenstveno nastajali unutar konteksta privilegovanih država. Ironično, istina je da je anarhizam prvenstveno bio pokret najeksploatisanijih regija i naroda sveta. 



štampaj  Print the article: Nezapadni anarhizmi   pošalji
Mar 10, 2009 - 01:28 AM
pročitano:  2669  puta
quebracho

Promišljanje globalnog konteksta

Piše: Džejson Adams

Svrha ovog rada jeste da pomogne danas aktivnim anarhističkim/antiautoritarnim pokretima u rekonceptualizovanja istorije i teorije anarhizma prvog talasa na globalnom nivou, i u preispitivanju njegovog značaja za anarhistički projekat koji i danas traje. Kako bi se u potpunosti shvatila kompleksnost i međupovezanost anarhizma kao svetskog pokreta, potrebno je usmeriti specifičan fokus na jedinstvenost i delanje pokreta "naroda bez istorije". Ovo stoga što se istoriografija anarhizma uglavnom usmeravala na anarhističke pokrete kao da su oni povezani sa narodima Zapada i Severa, dok su pokreti naroda Istoka i Juga uglavnom bili zapostavljani. Kao rezultat, stvorila se slika da su anarhistički pokreti prvenstveno nastajali unutar konteksta privilegovanih država. Ironično, istina je da je anarhizam prvenstveno bio pokret najeksploatisanijih regija i naroda sveta. 



štampaj  Print the article: Nezapadni anarhizmi   pošalji
Maj 27, 2008 - 11:11 AM
pročitano:  2557  puta
Akad. prof. dr Dragutin Leković

Ovaj tekst je rezime izlaganja Akad. prof. dr Dragutina Lekovića, i njegovog gostovanja u okviru ciklusa „Razgovori o anarhizmu“ u Domu omladine Beograda, 7. decembra 2006. godine.

Imao sam retku privilegiju, da dugo godina boravim u Parizu radi specijalizacije iz filozofije i pripreme Državnog doktorata na Sorboni (boravio sam od 1954. do1962. godine).
Druga privilegija je bila da je jedan od mentora mojih teza bio čuveni sociolog Žorž Gurvič, (Georges Gurvitch) veliki poznavalac anarhističke doktrine koji je u vreme moje specijalizacije držao javni kurs (Course public) o Marksu i Prudonu.



štampaj  Print the article: Marksizam i anarhizam: pouke za savremenost   pošalji
Apr 08, 2008 - 02:39 PM
pročitano:  5049  puta

Da li je primena nasilja zaista neophodna da bi se izvela liberterska revolucija? Nije li nasilje u suprotnosti sa samom idejom revolucije? Ne donosi li upravo nenasilje odgovor na problem cilja i sredstva?

Mislim da liberterska revolucija u potpunosti ne može biti rezultat nasilja i to iz istih onih razloga koje anarhisti navode kada kritikuju upotrebu autoritarnih struktura koje bi trebalo da dovedu do revolucije. To mišljenje izlažem u prvom delu u kome pokušavam da opovrgnem različita opravdanja za upotrebu nasilja od strane revolucionara. U drugom delu, pokušavam opovrgnuti dva argumenta koji se obično koriste protiv nenasilja, bilo kao sredstva otpora tlačenju ili pak revolucionarnoj taktici. U trećem delu skrećem pažnju da se nenasilje ne bazira samo na etičkim principima već i na vrlo praktičnim razmatranjima reda, kao što su odnos prisutnih snaga i efikasnost nenasilja u čisto pragmatičnom smislu. Taj deo završavam pokazujući da se nenasilna strategija oslanja i na analizu realne prirode vlasti, pa i neophodnih načina da se ista, ne samo sruši već i uništi.




štampaj  Print the article: Anarhizam i nenasilje   pošalji
Feb 21, 2008 - 02:23 AM
pročitano:  2228  puta
Boris Buden, Vavilonska jama, Fabrika knjiga, Beograd, 2007.

štampaj  Print the article: Prevođenje kao oblikovanje zajednice   pošalji
Jan 06, 2008 - 04:59 PM
pročitano:  1987  puta
Marijan Krivak je poznat kao jedan od rijetkih filozofa s naših prostora koji se ustrajno bave problematikom postmodernizma. Još 2000. godine objavio je knjigu Filozofijsko tematiziranje postmoderne, koja je ubrzo postala polazišnom točkom ili za prvo upoznavanje s teorijom postmoderne ili za daljnje istraživanje fenomena koje vežemo uz taj i dalje kontroverzan termin.

štampaj  Print the article: Marijan Krivak - Protiv! Fragmenti o postmodernizmu, medijima, politici… i filozofiji   pošalji
Avg 11, 2007 - 01:14 PM
pročitano:  4005  puta

Tvrdio sam, dakle, da postoji iznenađujuća i neistražena sličnost između Štirnera i Deleza po pitanju Države. Štaviše istraživanje te veze nam može omogućiti da teorijski razradimo ne-esencijalističku politiku otpora Državnoj dominaciji. Oba mislioca poimaju Državu kao apstraktni princip moći i suverenosti koji nije svodiv na svoje konkretne oblike. Oni razvijaju teoriju Države koja ide izvan marksizma pošto poimaju Državu kao autonomnu od ekonomskog uređenja, i izvan anrhizma pošto poimaju Državu kao ono što funkcioniše kroz same moralne i racionalne diskurse koji su korišćeni kako bi se ona osudila. Radeći to oni raskidaju sa paradigmom Prosvetiteljskog humanizma, razotkrivajući veze između moći i ljudske esencije i pokazujući da želja može ponekad želeti sopstveno ugnjetavanje. Štirner i Delez, stoga, mogu biti viđeni kao da zauzimaju sličnu anti-autoritarnu filozofsku i političku putanju – onu koja objavljuje konceptualni rat protiv Države, i čije značajne teorijske implikacije na anarhizam moraju sa njim biti sabrane.



štampaj  Print the article: Sol Njumen - Rat protiv Države: Štirnerov i Delezov anarhizam   pošalji
Jul 08, 2007 - 12:11 AM
pročitano:  2544  puta
Kategorija hegemonije Lakloa i Mufove – kao specifična vrsta univerzalnoszi zasnovane na tenziji između razlike i jednakosti – nudi inovativni način za interpretaciju savremenih političkih borbi. Ideje poput lanaca ekvivalencije, antagonizma i artikulacije predstavljaju moćna analitička oruđa za aktiviste i političke teoretičare. Hegemonija je korisna nova, ne-esencijalistička teorija politike, koja afirmiše radikalnu kontingentnost i otvorenost društvenog polja. Mnogo toga se, naravno, promenilo od kad je objavljena Hegemony and Socialist Strategy, promene o kojima Laklo i Mufova raspravljaju u novom predgovoru: kraj hladnog rata i sovjetskog sistema, nove paradigme poput postmodernosti i multikulturalizma, i novi trendovi u globalnom kapitalizmu. Uprkos, ili bolje zbog, ovih promena, njihov rad je možda relevantniji danas nego ikada. Sa fragmentacijom društvenog, ekonomskog i političkog polja, novi izazovi se pojavljuju pred radikalnom politikom, novi oblici dominacije su postali očigledni i nastale su nove borbe. Iako postoji velik broj dimenzija iznetog argumenta, poruka je relativno jasna, radikalna politika ne može više biti poimana kao poduhvat racionalističke logike, ekonomskih prerogativa, i esencijalističkih identiteta; već mora biti viđena kao otvoreno polje borbi i antagonizama, čiji su efekti kontingentni i nepredvidivi.

štampaj  Print the article: Sol Njumen - O budućnosti radikalne politike   pošalji
Apr 20, 2007 - 09:11 PM
pročitano:  7307  puta
Ovo je transkript razgovora iz 1972. godine između post-strukturalističkih filozofa Mišela Fukoa i Žila Deleza, koji razgovaraju o vezi između borbi žena, homoseksualaca, zatvorenika itd. do klasne borbe, i takođe o vezi između teorije, prakse i moći.

Transkript se prvo pojavio u Engleskoj u knjizi “Language, Counter-Memory, Practice: selected essays and interviews by Michel Foucault” koju je uredio Donald. F. Bučard (Donald F. Bouchard)


štampaj  Print the article: Intelektualci i moć: razgovor između Mišela Fukoa i Žila Deleza   pošalji
Jan 04, 2007 - 01:24 PM
pročitano:  2601  puta
Pored socijalističkih ideja koje je širio Svetozar Marković, činjeni su pokušaji da se u Srbiju prenesu i Bakunjinova shvatanja. Cirih je bio centar u kome su se okupljali srpski đaci i studenti, a posebno socijalisti. Svi su oni tada bili socijalisti koji su prihvatali stavove Internacionale. Ali posle odlaska Svetozara Markovića iz Ciriha, kod njih je preovladao bakunjinistički anarhizam.

štampaj  Print the article: Pojava anarhista u radničkim pokretima jugoslovenskih zemalja   pošalji
Sep 17, 2006 - 10:04 PM
pročitano:  1838  puta
Boljševicki režim nije mogao tako jednostavno uništiti prilicno jak anarhisticki pokret u Ukrajini. Tamo je seljak Nestor Makhno stvorio snažnu anarhisticku organizaciju koja je zauzimala podrucje sa sedam milijuna stanovnika, a prostirala se u krugu od 250 x 280 km. Središte joj je bilo grad Gulaj-Polje.

štampaj  Print the article: Nestro Makhno i anarhizam u Ukrajini   pošalji
Jun 26, 2006 - 11:56 AM
pročitano:  5604  puta

ŠTA ZNAČI "DIREKTNA AKCIJA"

Direktna akcija je simbol revolucionarnog sindikalizma u akciji. Ova formula predstavlja dvostruku borbu - protiv eksploatacije i ugnjetavanja. Ona predstavlja, svojom unutrašnjom jasnoćom, pravac i smer težnji radničke klase u nemilosrdnom napadu na kapitalizam.



štampaj  Print the article: Emil Puže: Direktna akcija   pošalji
Apr 25, 2006 - 01:59 PM
pročitano:  6080  puta
“Po prvi put od pokušaja uspostavljanja socijalizma u Rusiji, Mađarskoj i Njemačkoj, koji su uslijedili poslije prvog svjetskog rata, revolucionarna borba španskih radnika predstavila je drugačiji tip prelaska od kapitalističkog do kolektivnog načina proizvodnje koji je, upkros svojoj nesavršenosti, bio izveden u impresivnim razmjerama”. Karl Korš - 1939.

štampaj  Print the article: Samoupravljanje i španska revolucija 1936-37.   pošalji
Mar 01, 2006 - 05:36 PM
pročitano:  2002  puta
O mom suđenju objavljeno u novinama Umanità Nova, br. 137, 20. septembar 1921. godine

Neke ideje o klasnoj borbi i proletarijatu koje sam izložio poroti u Milanu izazvale su kritike i začuđenost. Bolje da se osvrnem na te ideje.

štampaj  Print the article: Klasna borba ili klasna mržnja?   pošalji
Feb 02, 2006 - 10:56 AM
pročitano:  3596  puta
Rusija mora zauzeti prvo mesto na listi novih totalitarnih država. Prva je prihvatila nove državne principe, najdalje je otišla u njihovoj primjeni, prva je uspostavila ustavnu diktaturu, zajedno sa političkim i administrativnim sistemom straha koji ide uz to. Usvajajući sve osobine totalitarne države, postala je model za druge zemlje koje su bile prisiljene da se otarase demokratskog državnog sistema i da se okrenu diktatorskoj vladavini. Rusija je bila primjer za fašizam.

štampaj  Print the article: Borba protiv fašizma počinje borbom protiv boljševizma   pošalji
Jan 13, 2006 - 09:38 PM
pročitano:  1862  puta
Često nas kritikuju zbog toga što prihvatamo kao etiketu tu reč «anarhija» koja toliko plaši većinu ljudi. «Vaše ideje su odlične», kažu nam, «ali morate priznati da je izbor imena za vaš pokret loš. Anarhija je, u svakodnevnom govoru, sinonim za nered i haos; reč nas podsjeća na sukob interesa, na individue koje se bore, što ne može dovesti do uspostavljanja harmonije».

štampaj  Print the article: O redu   pošalji
Jul 14, 2005 - 03:08 AM
pročitano:  1641  puta
Anarhizam kao pravac u socijalnoj i političkoj teoriji javlja se u značajnoj mjeri u 19. stoljeću i od tada neprestano izaziva najkontroverznije ocjene. Dva su pitanja oko kojih se vodila, a i još uvijek se vodi žučna diskusija: što ako se prihvati anarhistički koncept i sruši država? te, kakva je etička pozadina ''propagande akcijom''? Naravno, još uvijek je mnogo primjedaba i zamjerki anarhizmu, ali je drugi od ovih problema (''propaganda akcijom'') ponovno posebno aktualiziran u 20. stoljeću što je dovelo do poistovjećenja anarhizma kao teorije ili učenja s nasiljem, posebno atentatima. Problematično je u anarhizmu i to što je, kao pojam, poistovjećen s ''kaosom, bezvlađem i neredom'', sve to skupa naravno s negativnim predznakom, što nedovoljno upućene navodi na često brkanje anarhizma s terorizmom. Danas je ''anarho-terorizam'' omiljen novinski termin pod kojim se, prilično neodgovorno, misli na svaku terorističku akciju bez obzira kojeg su političkog opredjeljenja njeni izvršioci.

štampaj  Print the article: Anarhizam na prijelazu stoljeća   pošalji
Maj 10, 2005 - 12:41 PM
pročitano:  2474  puta
Sve što živi čini to neprestanim uplitanjem u život drugih…

Najgore je po one koji su u tolikoj mjeri ignorantni prema prirodnom i društvenom zakonu solidarnosti da smatraju mogućim ili čak poželjnim apsolutnu nezavisnost pojedinaca jednih od drugih. Željeti to znači željeti nestanak društva… Svaki je čovjek, pa čak i onaj najinteligentniji i najjači, u svakom trenutku svog života proizvođač i proizvod. I sama je sloboda, sloboda svakog čovjeka, nikad prekinuti ishod velikog broja fizičkih, intelektualnih i moralnih utjecaja od strane ostalih ljudi koji ga okružuju i okoline u kojoj je rođen i u kojoj je proveo cjeli svoj život.

štampaj  Print the article: Izabrani spisi (M. Bakunjin)   pošalji
Maj 01, 2005 - 02:24 AM
pročitano:  1585  puta
Stotine hiljada američkih radnika, sve odlučniji da se odupru potčinjavanju kapitalističkoj moći, navalili su u mladu radničku organizaciju “Vitezovi Rada”.

Od 1. maja 1886. oni su izašli na ulice da bi zahtevali opšte prihvatanje osmočasovnog radnog dana. Čikago je bio centar pokreta. Radnici su tamo mesecima agitovali za osmočasovno radno vreme, i uoči 1. maja njih 50.000 je već bilo u štrajku. Novih 30.000 pridružilo im se sledećeg dana; to je dovelo veći deo čikaške proizvodnje do zastoja.


štampaj  Print the article: Prvi maj   pošalji
Apr 22, 2005 - 05:44 AM
pročitano:  1186  puta
Ako smo dovoljno radikalni/e da zamislimo ostvarenje situacionističke revolucije možemo, takođe, razmišljati i o njenim posledicama. Sve do sada, situacionisti/kinje su bili/e jedinstveni/e po svojoj spremnosti da pričaju o pozitivnim aspektima proleterske revolucije, ali je čak i u tom smislu vrlo malo rečeno o konkretnim problemima koji će se javiti pri bilo kom praktičnom pokušaju samoupravljanja. Iako nemamo želju da stvaramo bilo kakvu vrstu shematskog plana revolucije, ova pitanja se ne mogu ispustiti iz ruku; ako možemo pričati o radničkim savjetima iz prošlosti, takođe možemo pričati i o onim u budućnosti. Ako samoupravljanje nije teorijski shvaćeno kao savremena mogućnost, ostaće mit koji je lako izokrenuti. Lakoća kojom se situacionistička teorija može pretvoriti u ideologiju je najjasnije prikazana papagajskim ponavljanjem određenih fraza i određenih tradicija u današnjim “situacionističkim” tekstovima. Od sada, mi smo neprijatelji ne samo pro-situacionista/kinja, već i onih situacionista/kinja koji/e su samo prokonsilisti/kinje.

štampaj  Print the article: Moć savjeta   pošalji
Apr 02, 2005 - 02:52 PM
pročitano:  1860  puta
Istorija savremenog društva je vreća trikova pred koje su mrtvi stavili žive. Modeli i strukture koji danas preovlađuju nisu se prosto pojavili na osnovu nekog slučajnog tehnološkog razvoja; oni imaju svoje korijene u društvenoj i istorijskoj činjenici – preuzimanju sredstava za proizvodnju od strane revolucionarne buržoaske klase. Privatno prisvajanje proleterskog rada od strane ove klase pratilo je i prisvajanje društva u cjelini. Ono što se na početku činilo kao čisto ekonomsko osvajanje, ubrzo se proširilo u kolonizaciju svih aspekata života i okupaciju društvenog terena kao kapitalističkog terena. Buržoazija je došla na vlast u fizičkom okruženju koje je samo dijelom bilo rezultat njenog plana, i još od svoje društvene pobjede svjesno je stremila brisanju tragova prošlosti - prošlosti kojom nije dominirala.

štampaj  Print the article: Smena straže   pošalji
Mar 29, 2005 - 04:48 AM
pročitano:  5414  puta
Spisak knjiga koje za temu imaju anarhizam/radnički pokret/sindikalizam, a koje se mogu pronaći u beogradskim i novosadskim bibliotekama. Spisak je sačinjen na osnovu rezultata pretraživanja baze podataka Narodne biblioteke Srbije.

štampaj  Print the article: Spisak knjiga u bgd/ns bibliotekama   pošalji
Mar 27, 2005 - 07:12 AM
pročitano:  2205  puta

II
RUSIJA PRIJE PETRA I


Istorija Rusije nije ništa drugo do istorija embrionalnog razvoja slovenske države; sve dosad Rusija se tek stvarala. Cjelokupnu prošlost te države, od IX vijeka, treba posmatrati kao put u neznanu budućnost koja počinje da sviće pred njom.

Stvarnu istoriju Rusije otvara tek 1812. godina; sve što je bilo prije toga - samo je predgovor.

štampaj  Print the article: Hercen: O razvoju revolucionarnih ideja u Rusiji (II)   pošalji
Feb 23, 2005 - 01:58 PM
pročitano:  1374  puta
A ako čovjek skupi hrabrost i pođe dalje - do tvrdnje da se neke od onih maglovitih težnji slovenskih naroda podudaraju sa revolucionarnim težnjama narodnih masa u Evropi, da se u tome udaljenom horu čuju akordi koji nalaze odjeka u skrivenim dubinama staroga svijeta? A ako se dokaže da sjeverni i "domaći" varvari imaju zajedničkog neprijatelja - staro feudalno monarhijsko uređenje i zajedničku nadu - socijalnu revoluciju?

štampaj  Print the article: Hercen: O razvoju revolucionarnih ideja u Rusiji (I)   pošalji
Feb 17, 2005 - 08:31 AM
pročitano:  1051  puta
Trebamo raditi sa ljudima u postojećem društvu u nesretnim moralnim i materijalnim uvjetima i prevarit ćemo se misleći kako je dovoljna propaganda da ih uzdignemo na onaj stupanj moralnog i intelektualnog razvoja koji je potreban za ostvarenje naših ideala. Između društvenog ambijenta i čovjeka postoji recipročan odnos. Ljudi čine društvo takvim kakvo je i društvo čini ljude takvima kakvi jesu iz čega proizlazi jedna vrsta circulum vitiosusa. Za transformirati društvo potrebno je transformirati ljude, a za transformirati ljude potrebno je transformirati društvo

štampaj  Print the article: Anarho-komunistički program *   pošalji
Feb 09, 2005 - 12:11 AM
pročitano:  1180  puta
Ako se čini malo apsurdnim pričati o revoluciji, to je očigledno zbog toga što je organizovani revolucionarni pokret još odavno iščezao iz savremenih država, u kojima su koncentrisane mogućnosti presudne društvene transformacije. Ali sve alternative su još apsurdnije pošto, na ovaj ili onaj način, uključuju prihvatanje postojećeg poretka. Ako je riječ «revolucionarno» neutralizovana do te mjere da se koristi u reklamiranju, da bi se opisale najmanje promjene u vječito promjenljivoj proizvodnji robe, to je zbog toga što se više nigdje ne izražavaju mogućnosti osnovne poželjne promjene

štampaj  Print the article: Instrukcije za insurekciju   pošalji
Dec 29, 2004 - 08:33 PM
pročitano:  3672  puta
Bilo je ukinuto kmetstvo. Ali, za dva i po vijeka postojanja, ono je stvorilo cijeli svijet navika i običaja. Tu je i prezir prema čovjekovoj ličnosti, i despotizam očeva, i licemjerna potčinjenost žena, kćeri i sinova. Početkom XIX vijeka životni je despotizam vladao i u zapadnoj Evropi. Gomilu primjera dali su Tekerej i Dikens, ali on nigdje nije tako bujno cvjetao kao u Rusiji. Sav ruski život – u porodici, u odnosima šefa prema potčinjenom, oficira prema vojniku, gazde prema radniku – njime je bio prožet. Stvoren je čitav svijet navika, običaja, načina mišljenja, predrasuda i moralne tromosti, što je sve izraslo na tlu obespravljenosti. Čak su najbolji ljudi toga vremena platili veliki danak ovim normama kmetstva.

štampaj  Print the article: Nihilizam i nihilisti   pošalji
Nov 15, 2004 - 11:55 PM
pročitano:  1578  puta
II. O zauzimanju fabrika i zavoda

U prvom delu smo postavili da bazu revolucije čine njen pozitivan i stvaralački aspekt, da je najvažniji i najhitniji zadatak organizovati celokupnu privredu zemlje: industriju i poljoprivredu, u prvom redu - polazeći od principa jednakosti i opšteg samoupravljanja trudbenika, i da novi način proizvodnje treba da bude jedinstvena proizvodnja, koja obuhvata sve osnovne delatnosti rada u celini, kako ne bi zapala u buržoaske protivrečnosti.

štampaj  Print the article: Pjotr Aršinov: KONSTRUKTIVNI PROBLEMI SOCIJALNE REVOLUCIJE (II)   pošalji
Okt 27, 2004 - 02:49 AM
pročitano:  1417  puta
I. Problem organizovanja proizvodnje i potrošnje

Revolucionarni period, period otvorene socijalne borbe, za različite socijalne doktrine uvek predstavlja neku vrstu ispita. U konkretnim uslovima akcija život ustanovljuje pozitivan karakter ili neodrživost ove iii one socijalne doktrine, prihvata ili odbacuje neke od njihovih principa.

štampaj  Print the article: Pjotr Aršinov: KONSTRUKTIVNI PROBLEMI SOCIJALNE REVOLUCIJE (I)   pošalji
Okt 18, 2004 - 02:52 PM
pročitano:  1633  puta
Uvod

Kapitalizam je, u osnovi, ekonomski sistem; tj. poseban način organizovanja proizvodnje i raspodjele roba širom društva. Zašto se onda mnogi revolucionarni anarhisti, kao otvoreno i militantno anti-kapitalistički, ipak istovremeno gnušaju da ozbiljno razmisle o ekonomiji? Svakako dio problema je često automatska reakcija od strane mnogih anarhista zbog opažanja “autoritarizma” kod najpoznatijeg kritičara kapitalizma kao ekonomskog poretka: Karla Marksa.

štampaj  Print the article: SVAKOM PREMA POTREBAMA: Anarhistički pogled na komunističku ekonomiju   pošalji
Okt 06, 2004 - 06:11 AM
pročitano:  1450  puta
Slažem se...da je štetno za propagiranje i početno, nužno postepeno, ostvarivanje anarhističkih ideja, predstavljanje komunizma kao jedinog mogućeg i prihvatljivog načina života u uvjetima bez vlasti i vjerujem da se jedno jedino rješenje ekonomskih problema, primjenjivo na sve ambijente, ne slaže sa liberterskim principom koji se nalazi u osnovama anarhizma.

štampaj  Print the article: OD KOLEKTIVIZMA PREMA KOMUNIZMU*   pošalji
Okt 02, 2004 - 07:40 AM
pročitano:  1281  puta
Ovaj pamflet je isečak iz The Knouto-Germanic Empire and the Social Revolution i uključen je u Kompletni radovi Mihaila Bakunjina (The Complete Works of Michael Bakunin) pod naslovom "Fragment (Fragment)." Delovi texta su originalni prevodi na engleskom od strane G.P. Maximoff za njegovu antologiju Bakunjinovih dela, ali su delovi koji nedostaju prevedeni od Jeff Stein-a iz španske edicije, Diego Abad de Santillan, trans. (Buenos Aires 1926) vol. III, pp. 181-196.


štampaj  Print the article: KAPITALISTIČKI SISTEM   pošalji
Sep 15, 2004 - 11:54 PM
pročitano:  1609  puta
Ovaj tekst je namjenjen ljudima koji nisu zadovoljni svojim životima. Ako si zadovoljan svojim trenutnim životom, nemamo nikakvih argumenata za tebe. Opet, ako ti je dosta čekanja da ti se život promijeni...

štampaj  Print the article: OSOBNA REVOLUCIONARNA TEORIJA   pošalji
Sep 14, 2004 - 10:55 AM
pročitano:  2660  puta
Johan Kaspar Šmit (Johann Kaspar Schmidt, (25. oktobar, 1806. - 26. jun, 1856.), poznatiji kao Maks Štirner. Smatra se jednim od preteča anarhizma i egzistencijalizma, a posebno individualističkog anarhizma. Štirner je ekplicitno odbijao da se drži ma kakve apsolutne pozicije u filozofiji, pa je govorio da ako mora da se identifikuje sa nekim "-izmom", neka to bude onda egoizam, antitezu svim ideologijama i društvenim uzrocima.


štampaj  Print the article: Maks Štirner   pošalji
Sep 11, 2004 - 05:20 PM
pročitano:  1465  puta
Anarhizam je oduvijek bio društveni pokret sastavljen od različitih gledišta po pitanju organizacije i strategije. Autonomni i insurekcionistički anarhizam - koga odlikuju naglašavanje individualne odgovornosti, neformalna organizacija, direktna akcija i oružana borba - odigrao je ključnu ulogu u razvoju američkog anarhističkog pokreta.

štampaj  Print the article: Pogled na autonomni i insurekcionistički anarhizam u istoriji SAD   pošalji
Sep 06, 2004 - 01:23 PM
pročitano:  1643  puta
Šta je to vlast? Nije li to neumitna sila prironih zakona koji se ispoljavaju nužnim sledom pojava u svetu prirode i društva? Zaista, protiv takvih zakona pobuna ne samo da je zabranjena - ona je čak neizvodljiva. Mi možemo pogrešno da ih shvatimo ili da ih uopšte ne razumemo ali moramo im se pokoriti; oni čine bazu i osnovni su uslov našeg postojanja; oni nas okružuju, prožimaju nas, određuju naše kretanje, mišljenje i dela. Čak i onda kada mislimo da im se ne pokoravamo, mi samo pokazujemo njihovu svemoć.

štampaj  Print the article: MIHAIL BAKUNJIN:  Šta je Autoritet?   pošalji
Sep 04, 2004 - 04:00 PM
pročitano:  1859  puta
Pošto odbijamo da naše živote organizuje neko drugi, moramo biti u stanju da ih organizujemo sami; potrebna nam je sposobnost da “povežemo sve što je neophodno da bismo delovali kao kompaktna funkcionalna celina”. Anarhisti, individualci koji odlučno teze eliminaciji svakog oblika tiranije i pripitomljavanja, istraživali su ovu mogućnost u najrazličitijim društvenim i ekonomskim uslovima, ali i u skladu s tim kako je ko tumačio tu “celinu”. Ako je taj koncept nekada bio tumačen u smislu stvaranja velikih organizacija (sindikata) kao najboljeg načina za borbu protiv masivnog industrijskog sistema, današnja društvena dezintegracija i opšta neizvesnost zaoštrili su ovo pitanje više nego bilo koja kritika kojoj je ovaj sistem ikada bio izložen.

štampaj  Print the article: Iz predgovora za The Insurrectional Project (1998; Alfredo M. Bonanno)   pošalji
Sep 03, 2004 - 08:16 PM
pročitano:  1544  puta
Insurekcionistički anarhizam nije ideološko rješenje za sve društvene probleme, roba na kapitalističkom tržištu ideologija i mišljenja (stavova), već neprekidna praksa koja ima za cilj da stane na put dominaciji države i produženju kapitalizma kome su analize i diskusije potrebne da bi napredovao. Mi ne gledamo u neko idealno društvo niti nudimo sliku utopije za javnu potrošnju.

štampaj  Print the article: Neke napomene o insurekcionističkom anarhizmu   pošalji
Avg 22, 2004 - 01:13 PM
pročitano:  2694  puta
POGOVOR AUTORA

Pouke i značaj Kronštata

Kronštatski pokret bio je spontan, nepripremljen i miroljubiv. Jedino je tatarski despotizam komunističke diktature kriv za to što se on pretvorio u oružani sukob.

Iako je Kronštat sagledao opšti karakter boljševika, ipak je još verovao u mogućnost prijateljskog rešenja. Verovao je da se komunistička vlada može prizvati pameti, pripisivao joj je izvesno osećanje za pravednost i slobodu.

štampaj  Print the article: ALEKSANDAR BERKMAN: KRONŠTATSKA POBUNA (VII)   pošalji
Avg 05, 2004 - 04:29 AM
pročitano:  1696  puta
VI. Prvi hitac

Herojski i plemeniti Kronštat sanjao je o oslobođenju Rusije Trećom revolucijom, ponoseći se time što je dao inicijativu za nju. On nije formulisao nikakav određen program. Sloboda i univerzalno bratstvo su njegove parole. Treću revoluciju je zamišljao kao proces postepenog oslobađanja, čiji su prvi korak slobodni izbori nezavisnih sovjeta, koji ne podležu vlasti nijedne političke partije, izražavaju volju naroda i odgovaraju njegovim interesima.

štampaj  Print the article: ALEKSANDAR BERKMAN: KRONŠTATSKA POBUNA (VI)   pošalji
Avg 01, 2004 - 02:45 AM
pročitano:  1378  puta
Giuseppe Ciancabilla (rođen 1872. godine u Rimu, umro 15. septembra 1904. ) se kao osamnaestogodišnjak zaputio u Grčku sa ciljem da se priključi borbi protiv turskih ugnjetača. Radio je i kao dopisnik italijanskih socijalističkih novina “Avanti!”, ali umjesto da se priključi italijanskim dobrovoljcima, borio se sa grupom kiparskih liberterskih boraca koji su podsticali narodni ustanak kroz gerilsko – partizansko – ratovanje.

štampaj  Print the article: Protiv organizacije   pošalji
Jul 24, 2004 - 10:55 PM
pročitano:  1180  puta
(Rile, za koga – još dok je pripadao KRPN – revolucija „nije bila partijska stvar“, sad se okreće protiv svake partije, pa i protiv KRPN i zagovara ekonomsko politički jedinstvenu organizaciju.)

štampaj  Print the article: Oto Rile: SAVJETI   pošalji
Jul 22, 2004 - 03:58 AM
pročitano:  1430  puta
V. Ultimatum boljševika Kronštatu

Kronštat je bio plemenit. Nije prolio ni kap komunističke krvi, uprkos svoj provokaciji, blokadi grada i represivnim merama boljševičke vlade. Prezrivo je odbio da sledi uzor komunističke osvete, pa je čak otišao toliko daleko da je upozorio kronštatsko stanovništvo da ne pravi nikakve izgrede prema članovima Komunističke partije. Privremeni revolucionarni komitet izdao je proglas narodu Kronštata u tom smislu, čak i pošto je boljševička vlada ignorisala zahtev mornara za oslobadanje talaca pohapšenih u Petrogradu. Zahtev poslat preko radija Petrogradskom sovjetu i Manifest Revolucionarnog komiteta objavljeni su istog dana, 7. marta; ovde ih navodimo:

štampaj  Print the article: ALEKSANDAR BERKMAN: KRONŠTATSKA POBUNA (V)   pošalji
Jul 21, 2004 - 05:27 AM
pročitano:  2329  puta
Danas je sasvim poznata činjenica da je crna zastava simbol anarhizma. Na žalost, tačan nastanak ove asocijacije je neuhvatljiv. To može biti frustrirajuće za one koje fasciniraju istorijske trivijalnosti, no to ni malo ne iznenađuje.

Anarhizam je uvek zastupao uopštenu, i povremeno nejasnu, političku platformu. Razlozi su sasvim jasni; šematski planovi stvaraju rigidnu dogmu i guše kreativni duh revolta. U skladu sa tim i rezultujući sa istim problemima, anarhisti su odbacili “disciplinovano” vođstvo koje je prisutno u mnogim drugim političkim grupacijama na levici. Razlog ovakvog rezonovanja je takođe sasvim jasan; vođstvo zasnovano na autoritetu je neodvojivo od hijerarhije. Čini se logičnim da bi, pošto su zazirali od bilo čega što ima veze sa državom, anarhisti trebali takođe da zaziru i od važnosti simbola i ikona.

štampaj  Print the article: Anarhizam i istorija crne zastave   pošalji
Jul 14, 2004 - 12:39 PM
pročitano:  1393  puta
Marta 1870, uvek u ime Generalnog veća i s potpisima svih njegovih članova, gospodnin Marks je napisao protiv mene jedan difamatorski cirkular na nemačkom i francuskom jeziku i razaslao ga svim zemaljskim federacijama. O tom cirkularu sam čuo tek pre šest ili sedam meseci, prilikom poslednjeg procesa gospodi Libknehtu i Bebelu [marta 1872], u kojem je igrao i bio protiv njih kao optužnica javno pročitan. U tome, kako izgleda, isključivo protiv mene uperenom memoradndumu, čije mi pojedinosti ni dan-danas nisu poznate, gospodin Marks preporučuje, između ostalog, svojim prisnim prijateljima podzemnu aktivnost u Internacionali; zatim se okreće protiv mene i, pored mnogih finih stvari, podiže protiv mene optužbu da sam u Internacionali, a očigledno u svrhu njenog uništenja, osnovao ubistveno tajno društvo, nazvano Alijansa.

štampaj  Print the article: BAKUNJINOVO PISMO REDAKCIJI LISTA "LIBERTE" (IV)   pošalji
Jul 10, 2004 - 12:00 AM
pročitano:  1469  puta
Mirjana Oklobdžija Zagreb

Revija za Sociologiju Zagreb, N° 1-2 1984, ctr. 99-108

SAŽETAK
Tekstom se prvenstveno želi demistificirati predrasuda po kojoj je organizacija nešto strano anarhizmu, neprimjereno. Polazeći od radova teoretičara, preko historijskih primjera do suvremene situacije, pokušava se pokazati kako su disciplina, organizacija i potpuno određena alternativa postojećem u socijalnim odnosima (samoupravljanje) sastavni i nezaobilazni dijelovi anarhizma kao doktrine i kao pokreta. Činjenica nepriznavanja autoritarne organizacije ne znači automatski nepriznavanje organizacije same, već uvjerenje da slobodni pojedinci mogu uspješno organizirati društvo bez prinude. To je vidljivo kako na teorijskoj razini (od klasičnih do suvremenih radova), tako i u pokušajima pretakanja ideja u praksu.

štampaj  Print the article: Anaristička organizacija pokreta i društva (II)   pošalji
Jul 04, 2004 - 06:12 PM
pročitano:  1634  puta
IV. Ciljevi Kronštata

Kronštat se osećao preporođenim. Revolucionarno oduševljenje dostiglo je vrhunac onih dana u oktobru kad su heroizam i žrtvovanje mornara odigrali odlučujuću ulogu. Po prvi put otkad je isključivo Komunistička partija preuzela rukovođenje revolucijom i sudbinom Rusije, Kronštat se osetio slobodnim. Nov duh solidarnosti i bratstva sjedinio je mornare, vojnike garnizona, fabričke radnike i vanpartijske elemente u udruženom nastojanju za zajedničku stvar. Čak je i komuniste zahvatilo bratimljenje celog grada, pa su sudelovali u pripremi budućih izbora za Kronštatski sovjet.

štampaj  Print the article: Aleksandar Berkman: Kronštatska pobuna (IV)   pošalji
Jul 03, 2004 - 12:00 AM
pročitano:  1703  puta
Mirjana Oklobdžija Zagreb

Revija za Sociologiju Zagreb, N° 1-2 1984, ctr. 99-108

SAŽETAK

Tekstom se prvenstveno želi demistificirati predrasuda po kojoj je organizacija nešto strano anarhizmu, neprimjereno. Polazeći od radova teoretičara, preko historijskih primjera do suvremene situacije, pokušava se pokazati kako su disciplina, organizacija i potpuno određena alternativa postojećem u socijalnim odnosima (samoupravljanje) sastavni i nezaobilazni dijelovi anarhizma kao doktrine i kao pokreta. Činjenica nepriznavanja autoritarne organizacije ne znači automatski nepriznavanje organizacije same, već uvjerenje da slobodni pojedinci mogu uspješno organizirati društvo bez prinude. To je vidljivo kako na teorijskoj razini (od klasičnih do suvremenih radova), tako i u pokušajima pretakanja ideja u praksu.

štampaj  Print the article: Anarhistička organizacija pokreta i društva   pošalji
Jun 30, 2004 - 04:23 PM
pročitano:  1428  puta
[...] Kakav bedan ishod posle dvadesetogodišnjeg udvaranja jednom narodu! Posle hvalospeva upućivanih engleskim radnicima u svim tonovima, posle preporuka da budu uzor proleterijatu svih zemalja, odjedanput se naći prisiljen da ih prokune i izjavi da su se prodali svakoj reakciji! Kakva nesreća i pad, ne za engleske radnike, već za gospodina Marksa.

štampaj  Print the article: Bakunjinovo pismo redakciji lista "Liberte" (III)   pošalji
Jun 29, 2004 - 05:00 PM
pročitano:  2279  puta
Nastavak članka Oto Rile-a (Otto Rühle) koji je prvi put objavljen u žurnalu "Living Marxism" (Vol. 4 No. 8 1939.). Članak se bazira na mnogo dužem tekstu napisanom takođe 1939. pod naslovom "Brauner und Roter Faschismus" ("Braon i crveni fašizam").

štampaj  Print the article: BORBA PROTIV FAŠIZMA POČINJE BORBOM PROTIV BOLJŠEVIZMA (IV)   pošalji
Jun 27, 2004 - 09:11 PM
pročitano:  1647  puta
III. Boljševička kampanja protiv Kronštata

Petrograd je zahvatila jaka nervna napetost. Izbili su novi štrajkovi i stalno su kružile glasine o radničkim nemirima u Moskvi i seljačkim ustancima na istoku i u Sibiru. Pošto nije bilo pouzdane štampe, narod je verovao i najpreuveličanijim, pa čak i očigledno lažnim izveštajima. Sve oči su bile uprte u Kronštat, u očekivanju događaja od presudnog značaja.

štampaj  Print the article: Aleksandar Berkman: Kronštatska pobuna (III)   pošalji
Jun 22, 2004 - 05:00 PM
pročitano:  1665  puta
Nastavak članka Oto Rile-a (Otto Rühle) koji je prvi put objavljen u žurnalu "Living Marxism" (Vol. 4 No. 8 1939.). Članak se bazira na mnogo dužem tekstu napisanom takođe 1939. pod naslovom "Brauner und Roter Faschismus" ("Braon i crveni fašizam").

štampaj  Print the article: BORBA PROTIV FAŠIZMA POČINJE BORBOM PROTIV BOLJŠEVIZMA (III)   pošalji
Jun 20, 2004 - 05:48 PM
pročitano:  1483  puta
Sigurno je da se ni Italijani, ni Španci, ni Jurašani, ni Francuzi, ni Belgijanci, ni Holanđani, ni slovenski narodi, ti istorijski neprijatelji pangermanizma, pa čak ni engleski i američki proleterijat nikada neće potčiniti političkim tendencijama koje danas nemačkom proleterijatu nameće njegov slavoljubivi vođa. Ali čak i u slučaju da zbog ove poslušnosti novo Generalno veće (u Njujorku) na sve ove zemlje stavi zabranu i da ih neki novi veliki koncil marksovaca ekskomunicira i objavi da su iz Internacionale isterane, da li se možda time umanjuje ekonomska solidarnost koja nužno, prirodno i faktički postoji između proleterijata?

štampaj  Print the article: Bakunjinovo pismo redakciji lista "Liberte" (II)   pošalji
Jun 17, 2004 - 04:16 PM
pročitano:  1561  puta
II. Kronštatski pokret

Kronštatske mornare veoma su uzbudili petrogradski događaji. Mračno su posmatrali drastičan postupak vlade prema štrajkačima. Znali su šta je revolucionarni proleterijat glavnog grada morao da snosi od prvih dana revolucije, koliko se herojski borio protiv Judeniča i koliko je strpljivo podnosio lišavanja i bedu. Ali Kronštat nije ni pomišljao da podrži Ustavotvornu skupštinu ili zahtev za slobodu trgovine, koji je istican u Petrogradu. Mornari su duhom i delom bili sasvim revolucionarni, bili su najčvršći oslonac sovjetskog sistema, ali i protivnici diktature bilo koje partije.

štampaj  Print the article: Aleksandar Berkman: Kronštatska pobuna (II)   pošalji
Jun 15, 2004 - 07:00 PM
pročitano:  1403  puta
Nastavak članka Oto Rile-a (Otto Rühle) koji je prvi put objavljen u žurnalu "Living Marxism" (Vol. 4 No. 8 1939.). Članak se bazira na mnogo dužem tekstu napisanom takođe 1939. pod naslovom "Brauner und Roter Faschismus" ("Braon i crveni fašizam").


štampaj  Print the article: BORBA PROTIV FAŠIZMA POČINJE BORBOM PROTIV BOLJŠEVIZMA (II)   pošalji
Jun 11, 2004 - 05:03 PM
pročitano:  2195  puta
Mihail Aleksandrovič Bakunjin redakciji lista “Liberte” u Briselu

Cirih, 5. oktobar 1872.

Gospodo urednici, pošto ste sa Marksovog kongresa u Hagu izvestili o mojoj ekskomunikaciji, smatraćete stoga umesnim, zar ne, da primite i moj odgovor. Evo ga.


štampaj  Print the article: Bakunjinovo pismo redakciji lista "Liberte" (I)   pošalji
Jun 09, 2004 - 11:04 AM
pročitano:  1996  puta
Posebno mesto u okviru komunističke kritike boljševizma pripada radovima ruskih anarhista u periodu 1917-1923. Priznaju se realnosti konkretnih okolnosti, pa se u tom smislu dopušta "prelazna faza revolucije" - ali ne u smislu trajnog društvenog stanja kojim se komunizam odlaže za budućnost koja se nazire. Međutim, nakon sloma Mahnoa i Kronštatskog ustanka radikalizuje se i anarhistička kritika boljševizma. U brošuri Kronštatski ustanak (1922) Aleksandar Berkman poziva na treću revoluciju, na revoluciju protiv državnog socijalizma, a radi ostvarenja izvornog revolucionarnog principa: "Sva vlast savetima".

štampaj  Print the article: Aleksandar Berkman: Kronštatska pobuna (I)   pošalji
Jun 07, 2004 - 04:44 PM
pročitano:  1698  puta
Socijaldemokratski agitator i političar Oto Rile (1874-1943) poznat je po pedagoškim radovima Proletersko dete (1911). Član Rajhstaga 1914, kada doduše podvrgnut partijskoj disciplini glasa za ratne kredite, ali pripada manjini poslanika koja se u okviru stranačke rasprave izjasnila protiv. Marta 1915. pridružuje se Karlu Lipnkehtu u protivratnoj agitaciji. Iz partije istupa 1916. Učestvuje u Oktobarskoj revoluciji i jedan je od osnivača KP Nemačke. Nakon boravka u Sovjetskoj Rusiji oštar kritičar Kominterne i Lenjina. U kasnijoj fazi zastupnik slobodarskog komunizma.

štampaj  Print the article: BORBA PROTIV FAŠIZMA POČINJE BORBOM PROTIV BOLJŠEVIZMA (I)   pošalji

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]