Argumenti
Okt 10, 2011 - 10:12 PM
pročitano:  1139  puta

rupa


(SRNA)

Zbog otopljavanja i klimatskih promjena, koncentracija ozona će uticati na povećanje mortaliteta Evropljana u narednih 50 godina - tvrde klimatolozi iz Univerziteta "Umeo" u Švedskoj



štampaj  Print the article: Koncentracija ozona će u narednih 50 godina uticati na povećanje mortaliteta Evropljana   pošalji
Sep 26, 2011 - 08:32 PM
pročitano:  2126  puta

hugo_boss_nazi_hipster

Autori: Fridel Taube / Dijana Roščić

Doba nacional-socijalizma i danas baca sjenku na mnoge firme i institucije u Njemačkoj. Tek posljednjih godina, sve više firmi se suočava sa svojom nacističkom prošlošću. Jedna od njih je i poznata firma Hugo Boss



štampaj  Print the article: Nacistička prošlost Hugo Boss-a   pošalji
Avg 09, 2011 - 10:24 PM
pročitano:  808  puta

A. Camus

Iako su obožavatelji dobitnika Nobelove nagrade poštivali ironičnu činjenicu da je Camus u svom džepu, u trenutku nesreće, imao neiskorištenu voznu kartu...



štampaj  Print the article: Alberta Camusa ubio KGB   pošalji
Apr 16, 2011 - 07:12 PM
pročitano:  1271  puta

Marks Lenjin Engels

Kontra-moć (counterpower), participativna demokracija, obrana revolucije: debata o Black Flame-u* , revolucionarnom anarhizmu i historijskom marksizmu

*Black Flame: The Revolutionary Class Politics of Anarchism and Syndicalism (Counter-Power vol 1) je knjiga koju su napisali Lucien van der Walt i Michael Schmidt a koja se bavi idejama, poviješću i značajem široke anarhističke tradicije u radničkom pokretu)

Piše: Lucien van der Walt



štampaj  Print the article: Kontra-moć   pošalji
Feb 26, 2011 - 09:16 AM
pročitano:  1473  puta

freedomBez komunističkog pokreta, bez komunizma. Narodni ustanak o kome govorimo je upadljivo bez partije, bez hegemonske organizacije, bez priznatog vođe.

Piše: ALAIN BADIOU



štampaj  Print the article: Tunis, Egipat: kada istočni vetar počisti aroganciju zapada   pošalji
Feb 16, 2011 - 09:02 PM
pročitano:  1521  puta

Piše: Kevin Carson
Center for a Stateless Society

Anarhija je red

U novinskim komentarima na nedavna dešavanja u Egiptu, često je izražavana zabrinutost da bi Egipat mogao da zapadne u "anarhiju". "Anarhija", u konvencionalnoj žurnalističkoj upotrebi, znači haos, nered i krvoproliće - hobsovski rat svih protiv sviju - do kog dolazi onda kada se ukloni stabilišuća ruka vlade. "Anarhija" je plan gomile klinaca u crnom sa majicana na kojima je ispisano zaokruženo A, koji razbijaju izloge i spaljuju stvari.



štampaj  Print the article: U Egiptu, kao i drugde, anarhija je red   pošalji
Jan 18, 2011 - 10:20 PM
pročitano:  2178  puta
biciklisanje

Piše: IVAN ILIČ

Ono što razlikuje promet u bogatim zemljama od prometa u siromašnim zemljama nije veći broj prijeđenih kilometara po satu života za većinu, nego više sati obavezne potrošnje visokih doza energije, zapakirane i nejednako distribuirane od strane transportne industrije.



štampaj  Print the article: Brzina koja paralizira   pošalji
Dec 25, 2010 - 01:40 AM
pročitano:  1428  puta

Ivan Ilič

Piše: MARIO KOPIĆ

Poznati austrijsko-američki filozof i teolog Ivan Illich zastupao je tezu da sve ogromne institucije imaju tendenciju preći prag iza kojeg one postaju štetne i kontraproduktivne. Počinju, naime, stvarati više problema nego što su ih obećale riješiti. Inflacija institucija i pretjerani rast tehnologije guši i prekriva temeljne ljudske mogućnosti, poput dopuštenja da budem iznenađen, govorenja svojim jezikom ili umiranja svojom smrću.



štampaj  Print the article: Postelja za tuđinca   pošalji
Okt 24, 2010 - 04:08 AM
pročitano:  1075  puta
Čak 57 odsto građana Srbije veruje da je za uspeh na bilo kom planu neophodno imati vođu kojeg će svi bespogovorno slušati! Upravo je na takvu tvrdnju - „za uspeh neke grupe najvažnije je naći energičnog, strogog i pravednog vođu koga će svi slušati" - prihvatilo ukupno 57 odsto ispitanika (od čega 36 odsto u potpunosti), a odbacilo samo 13 odsto anketiranih građana.

štampaj  Print the article: Verujemo u stroge vođe i disciplinu   pošalji
Okt 24, 2010 - 03:02 AM
pročitano:  712  puta
Globalna ekonomska kriza služi da samo još više motiviše građane da traže rešenja kroz radikalnije opcije

štampaj  Print the article: Nezadovoljstvo vuče udesno   pošalji
Jul 24, 2010 - 03:17 PM
pročitano:  2043  puta

culture_of_resistance 

Piše:  Ramzy BaroudCounterpunch

Otpor nije grupa ljudi naložena da pravi haos. Nije ni ćelija terorista koja planira kako da sruši zgradu.

Pravi otpor je kultura.

To je kolektivni odgovor na opresiju.



štampaj  Print the article: Kultura otpora   pošalji
Mar 14, 2010 - 05:20 PM
pročitano:  3064  puta
transfeminism

Piše: J. Rogue - Common Action, Workers Solidarity Alliance

Transfeminizam je proistekao iz kritike mejnstrim i radikalnih feminističkih pokreta. Feministički pokret ima istoriju internih hijerarhija. Puno je primera obojenih žena, žena iz radničke klase, lezbejki i drugih koje su istupale protiv težnje ženskih pokreta kojima dominiraju bele i imućne žene da ih ućutkaju i zanemare njihove potrebe. Umesto poštovanja tih marginalizovanih glasova, mejnstrim feministički pokret je na prvo mesto stavio borbe za ona prava koja su prevashodno u interesu imućnih žena. Pošto se feministički pokret u celini nije rešio tih hijerarhijskih tendencija, razne grupe su nastavile da glasno govore o sopstvenoj marginalizaciji - a pre svih, transrodne žene. Proces razvijanja šireg razumevanja sistema opresije i načina na koji oni ostvaruju međusobnu interakciju unapredio je feminizam i ključ je za izgradnju teorije anarhističkog feminizma. 



štampaj  Print the article: Jačanje anarhističke rodne analize:  lekcije transfeminističkog pokreta   pošalji
Feb 28, 2010 - 01:38 AM
pročitano:  1509  puta
peter

Piše:
Peter Gelderloos

 

Mogu li institucije osnovane od strane države biti od koristi anarhistima i koja je uloga sveučilišta u socijalnom sukobu




štampaj  Print the article: Razlika između anarhije i akademizma   pošalji
Feb 17, 2010 - 12:30 AM
pročitano:  1620  puta

autor: Tomaž Mastnak

Thomas Jefferson je volio robove. S jednom od ropkinja imao je i dijete. A jer je bio dosljedan čovjek, nije bio sklon ukidanju ropstva. Nije mu se sviđalo, ni njemu, jednom od prvih američkih predsjednika, niti onima koji su zajedno s njim vladali u mladoj demokratskoj republici, da su se na Haitiju robovi oduprli svojim francuskim gospodarima, izborili samostalnost i ukinuli ropstvo. Zakleo se da će voditelja pobunjenih robova, takozvanog crnog jakobinca Toussainta Louvertura, izgladniti. Američka republika je za Haiti uvela embargo i odlučila se da njegovu nezavisnosti neće priznati.



štampaj  Print the article: Čuda spasioca iz civiliziranog svijeta   pošalji
Nov 14, 2009 - 12:52 AM
pročitano:  1899  puta
logor omarska

piše: Đorđo Agamben

Kaže se da preživjeli koji su se vratili - i koji se vraćaju - iz logora ne mogu ništa pripovijedati, a koliko je njihovo svjedočanstvo bilo autentičnije, toliko manje nastoje saopćiti ono što su doživjeli. Kao da ih je i same, prije nego druge, obuzela sumnja u istinitost onoga što im se dogodilo - nisu li slučajno neku svoju moru zamijenili sa zbiljskim događajem. Oni su znali - i znaju - da u Auschwitzu ili u Omarskoj nisu postali „mudriji, ili dublji, bolji, ljudskiji ili čovjeku naklonjeniji", naprotiv, izišli su ogoljeni, ispražnjeni, dezorijentirani. A o tome im se nije dalo govoriti. U određenim okolnostima, takav osjećaj sumnje u vlastito svjedočanstvo vrijedi, na izvjestan način, i za nas same. Kao da nam ništa od onoga što smo doživjeli ovih godina ne daje pravo o tome govoriti.



štampaj  Print the article: U ovom egzilu   pošalji
Okt 14, 2009 - 02:06 PM
pročitano:  1411  puta
liberalfascism

 piše: Nebojša Milikić

"... A neretko je pozadina ovakvih tumačenja skretanje iracionalnosti sistema (kapitalističkog) na iracionalnost pojedinca"

...i grupa, dodao bih na ovaj citat iz knjige Todora Kuljića "Fašizam". Ovaj post je ionako pokušaj implementacije analiza izvedenih u toj knjizi na današnje i ovdašnje uslove i događanja. Izvinjavam se unapred što neću na svakom mestu obeležiti citate ili aluzije, jer često nema ni potrebe - toliko se verno iščitavaju u današnjim okolnostima.



štampaj  Print the article: Istinu na sunce   pošalji
Sep 08, 2009 - 02:28 PM
pročitano:  1730  puta
buden

Negrijevo Mnoštvo kao postemancipa-
torski koncept emancipacije

Piše: Boris Buden



štampaj  Print the article: Zauvek mlada   pošalji
Jul 18, 2009 - 02:14 PM
pročitano:  1729  puta
affinitygroup

Piše: Komunista

Neophodni skok od izolovane individue, do inicijacije kolektivnog prekida sa kapitalističkom društvenom reprodukcijom treba potražiti u razvoju ozbiljnih i blisko povezanih neformalnih organizacija, koje će sa svoje strane, postati čvorovi u regionalnim i globalnim mrežama.



štampaj  Print the article: Kratke beleške o društvenoj subverziji u 21. veku   pošalji
Jun 09, 2009 - 06:28 PM
pročitano:  4980  puta
ukidanje zatvora 

Piše: Yves Bourque

Uvod

Od pračovjeka koji svom kolegi krade sirovi komad mesa brontosaura i trči s njim divljački u šumu do dvadesetogodišnjaka koji prijeti pištoljem osobi na šalteru banke i bježi s osamsto dolara na svom motoru, ono što zovemo "kriminalom" ostalo je manje-više isto. Ono što se promijenilo su imena, društvena važnost i, najviše, naš način obračunavanja s počiniteljima "krivičnih djela". Činiti nešto loše, protivno osnovnim moralnim principima, protiv pravila, zakona, protiv naših susjeda, toliko je svojstveno, inherentno ljudima da nitko nije doista zaštićen od stida zbog prijekora roditelja ili javne sramote zbog osude "časnog suda". Oni koji se za vrijeme svog života ne nađu u takvoj situaciji zovu se "pravednima", "poštenim građanima koji poštuju zakon"; ostali su "kriminalci" do kraja života.



štampaj  Print the article: Ukidanje zatvora   pošalji
Nov 19, 2008 - 04:58 PM
pročitano:  2471  puta

Piše: Sajmon Kričli

Obamina pobeda obeležava simbolički moćan trenutak u američkoj istoriji, određenoj onako kakva jeste mrljom ropstva i činjenicom rasizma. Imaće to krupne korisne posledice za način na koji su Sjedinjene Države viđene širom sveta. Njegova pobeda takođe je bila strateški brilijantna a njegova kampanja je transformisala one koji su bili razočarani i koji su lišeni svojih prava od strane Bušove administracije, u veoma motivisanu i organizovanu narodnu silu. Ali ja sporim da će Obamina pobeda doneti promenu u bilo kom značajnijem smislu.



štampaj  Print the article: Šta je ostalo/levica posle Obame?   pošalji
Sep 13, 2008 - 04:17 AM
pročitano:  3072  puta

Osetija - Gruzija - Rusija - SAD

NOAM ČOMSKI

Zaprepašćen zverstvima počinjenim od strane snaga SAD koje su izvršile invaziju na Filipine, i retoričkim uzletima o oslobođenju i plemenitim namerama koji rutinski prate državne zločine, Mark Tven je poklekao pred sopstvenom nemoći da posegne za svojim ubojitim oružjem satire. Neposredni objekat njegove frustracije bio je renomirani general Fanston. "Ni jedan satirični prikaz Fanstona ne bi mogao da dosegne perfekciju", lamentirao je Tven, "zato što sam Fanston stoji na tom vrhuncu ... [on je] ovaploćena satira."



štampaj  Print the article: Ka Drugom hladnom ratu?   pošalji
Jun 17, 2008 - 05:24 PM
pročitano:  2007  puta
Od lažnog samoupravljanja i kooperativa, do neiskrenog EPS-a, predstavljamo vam presek onog što se dešavalo u Venecueli tokom zadnjih sedam godina glumljenja izgradnje socijalističke ekonomije, gde dostupni podaci i pouzdane činjenice razotkrivaju neuspeh Čavezove administracije. Od 2001. slušali smo vladina obećanja o razvijanju proizvodnog modela u kome će venecuelanska država stvoriti uslove da omogući i podrži razvoj nove sistemske ekonomije – prvo nazvane društvenom ili solidarnom, kasnije socijalističkom – započete pre 4 godine sa obećanjima privlačnim glasačima/cama na referendumu iz augusta 2004, i kasnije ponavljanim u potonjim izbornim takmičenjima.

štampaj  Print the article: Uspomene na “društveno upravljanje” u venecuelanskoj ekonomiji   pošalji
Feb 18, 2008 - 12:01 AM
pročitano:  1452  puta
Iako „pod suncem ničeg novog nema“, jedne se stvari ponavljaju češće, a druge opet rjeđe. Ovo što se na evropskom istoku (a to znači i kod nas) dogodilo krajem prošlog vijeka zaista se ne dešava svaki čas. Nestao je, kao što znamo (a znamo jer smo preživjeli), čitav lanac tzv. realnog socijalizma. Raspali su se takorekuć preko noći režimi, koji su decenijama djelovali sigurno i stameno, maltene nesrušivo. Odjedared kao da ih je čarobni štapić pretvorio u prašak i pepeo, propadoše kanda ne bijahu od betona. Zajedno sa svojim partijama i njihovim bezbrojnim provjerenim članstvom.

štampaj  Print the article: Koža u grmlju   pošalji
Jan 31, 2008 - 07:33 AM
pročitano:  1575  puta
Ima u Majakovskog poznata pesma u kojoj, futuristički zajapureno, veli se da nema više koračanja desnom nogom, jedino leva, leva, leva! Kad mu se ovo ne bi odbilo na pesničku šalu, ispalo bi da levim maršom ruske revolucije mogu koračati samo jednonogi invalidi.

štampaj  Print the article: Koračanje   pošalji
Jan 29, 2008 - 07:47 PM
pročitano:  1443  puta
Pre mesec dana „Blic“ je pisao o 400 prevarenih radnika iz Trgovišta. Najkraće: plate kasne; radnici blokiraju šlepere s proizvedenim cipelama; posle mesec dana uz posredovanje predsednika opštine potpisuje se sporazum; gazda isplaćuje radnike i cipele izvozi u Italiju... a onda od suda u Vranju traži da sporazum s radnicima poništi jer ga je, kaže, „potpisao pod prinudom“. Sudija uvažava njegove argumente, pa na vrata radnika u jesen 2007. stižu sudski izvršitelji da povrate gazdine pare, s kamatom koja je utrostručila dug... Čiča-miča, i završena još jedna priča o kapitalizmu u Srbiji.

štampaj  Print the article: Odmaganje Tadiću   pošalji
Jan 29, 2008 - 07:29 PM
pročitano:  1349  puta
Globalizam i komunizam - Protivnicima globalizma, naročito zagriženim komunistima, neće biti prijatno da čuju da je Marks još sredinom prošlog veka ne samo predvideo, već i pozdravio globalizam kao poglavlje ljudske istorije u kome će - pred neizbežnim nadiranjem kapitala - biti ukinute državne, nacionalne i verske granice. Poznati ekonomista i višestruko nagrađeni autor Fridman u delu „Svet je ravan“ ima za to neoborive dokaze citirajući - ni više ni manje - Marksov „Komunistički manifest“. Marks je, prema njemu, očekivao od globalizma da će - ukidanjem svih drugih suprotnosti - učiniti kristalno jasnim samo jednu važnu: onu između radnika i njihovih gazda. Njeno sagledavanje nije, ipak, bilo dovoljno da - kako je Marks pogrešno verovao - ubrza slom kapitalizma.

štampaj  Print the article: Kako se Marks radovao globalizmu   pošalji
Jan 09, 2008 - 02:48 PM
pročitano:  1235  puta
Možda će se nakon predstojećih izbora ovdje nešto i promijeniti, ali ako se i izmijeni, sve će ostati isto. Jer živimo u epohi u kojoj se događaju isključivo kozmetičke popravke i stvari se mijenjaju jedino zato da bi ostale iste. Naravno, ako za kriterij uzmemo napredak tehnologije, mnogima se može učiniti da je u kratkom razdoblju naš život postao bitno bolji. Sa ulica su nestali krševi, gradski autobusi se tu i tamo operu, nema djeteta bez mobilnog telefona, banke cvatu na svakom koraku, više je TV stanica nego dobrih programa, a ni WC-i ne vonjaju kao nekad. Nesumnjivo, napredak je vidljiv.

štampaj  Print the article: Pretvaranje birača u ovcu   pošalji
Jan 04, 2008 - 03:19 AM
pročitano:  1564  puta
Piroćanci su škrti. Crnogorci su lenji. Bosanci manje inteligentni. Englezi zlobni. Nemci su previše precizni. Italijani su neozbiljni. Rumuni kradu. Romi su neradnici. Jevreji su pohlepni. Mađarice su seksualno promiskuitetne. Pojava ovakvih stereotipa u medijima sve više i više uzrujava javnost, čak i u uobičajeno neosetljivoj Srbiji. Verovatno je i samo čitanje ovih rečenica izazvalo nelagodu. I vicevi na ovu temu, barem u javnom govoru, smatraju se neprihvatljivim.

štampaj  Print the article: Stereotipi u zvezdama   pošalji
Dec 21, 2007 - 05:37 PM
pročitano:  1228  puta
Imam običaj da čavrljam sa kasirkama po prodavnicama o njihovom materijalnom položaju. Naročito sa onima iz noćne smjene, tada je gužva manja, a one su raspoloženije za razgovor. Saznajem da im je plata između 14.000 i 20.000 dinara, iako im je strogo zabranjeno da pričaju o plati. Naravno da im je zabranjeno, objašnjavam im da gazde ne vole da se zna kako bijedno plaćaju radnike. A i tom jednostavnom tehnikom ćutanja uvodi se nepovjerenje između radnika, svak misli da onaj drugi dobija više pa svaki pomen međusobne radničke solidarnosti odmah pada u vodu.

štampaj  Print the article: Otkud gazdama lova?   pošalji
Dec 19, 2007 - 10:22 PM
pročitano:  1852  puta
Stranačka politika dovedena je do krajnosti, a tekuća politička bitka između dvije glavne američke stranke izgleda kao drugi građanski rat. To je premisa nove knjige bivšeg novinara Los Angeles Timesa Ronalda Brownsteina Drugi američki građanski rat: kako je ekstremno strančarenje paraliziralo Washington i polariziralo Ameriku.

štampaj  Print the article: Drugi američki Građanski rat: kako je ekstremno strančarenje paraliziralo Washington i polariziralo Ameriku   pošalji
Dec 18, 2007 - 04:17 PM
pročitano:  1118  puta
Tomas Džeferson je 1787. godine napisao da „mali ustanak ponekad može biti dobra stvar“. Ali, kada je postao predsednik, bio jedan od glavnih koji je osudio pobunu bivših robova na ostrvu Sveti Dominik (tadašnji naziv za Haiti) protiv Francuske. Njegove sankcije su direktno slomile ekonomiju nove, slobodne države i one su jedan od glavnih uzroka dugotrajnog siromaštva ove zemlje. To je jedan od boljih dokaza da pogled sa vlasti može da menja i najvećeg demokratu. Zato ne bi trebalo da se čudimo što Amerika i Evropska unija sve više gube poverenje u svoje sopstvene građane i sve više grade demokratiju na osnovu interesa svojih političkih i ekonomskih elita. Liberali su ovaj proces nazvali postdemokratijom.

štampaj  Print the article: Demokratija za elitu   pošalji
Dec 01, 2007 - 11:05 PM
pročitano:  2091  puta
Po broju ozlijeđenih policajaca, nemiri u Parizu koji su izbili prije par dana već su sada mnogo intenzivniji od onih prije točno dvije godine. Štoviše, osim kamenja i molotovljevih koktela, gnjevna mladež iz predgrađa koristi i vatreno oružje, a sve se više govori i o organiziranoj urbanoj gerili. Izuzev automobila, pale i knjižnice i sve drugo što im dođe pod ruke. Radi li se tek o bezrazložnom i besmislenom nasilju, ili je ono zapravo simptom dubljeg fenomena koji je pogodio ne samo Francusku, već i ostatak svijeta?

štampaj  Print the article: Pariz gori   pošalji
Nov 28, 2007 - 04:15 PM
pročitano:  976  puta
Farmaceutska industrija šalje agresivnu i jasnu poruku – sa svetom je sve u redu, sa vama i vašom biohemijom nije, a mi imamo lek.

štampaj  Print the article: Zdravo društvo bolesnih ljudi   pošalji
Nov 26, 2007 - 08:46 PM
pročitano:  1711  puta
Kad sam ga prvi put čitao kao obaveznu srednjoškolsku lektiru, roman Alberta Camusa Stranac urezao mi se u pamćenje zbog kratkog razgovora koji glavni lik, mladi službenik Meursault, nakon ubojstva Arapina, a prije izricanja smrtne kazne, vodi u zatvoru s glavnim ključarom. Priznajući mu da ga prvih zatvorskih mjeseci muči žudnja za ženama i da mu se to čini nepravednim, ključar mu, kazavši mu da se i ostali na to najviše žale, odgovara: »Ali zato baš i jeste zatvoreni… u tome i jest sloboda. Oduzeli su vam slobodu«.

štampaj  Print the article: Pulski Oz   pošalji
Nov 25, 2007 - 03:20 AM
pročitano:  1105  puta
Sav bujni život na Zemlji razvio se iz jednostavnijih oblika života tijekom milijarda godina. To je činjenica koja više ne dopušta da se o njoj raspravlja na razini razuma. Ako sumnjate da su se ljudska bića razvila iz ranijih vrsta, možete isto tako sumnjati da je Sunce zvijezda.

štampaj  Print the article: Zašto Amerika ne vjeruje u Darwina   pošalji
Nov 20, 2007 - 06:17 PM
pročitano:  1095  puta
Pre neki dan mi je postavljeno veoma teško pitanje: Ko je ovde normalan i po kojim kriterijumima? Prvo sam se setio maksime doktora Šanka „Nema zdravih, ima samo nepregledanih!“, ali to nije zadovoljavajući odgovor.

štampaj  Print the article: Ko je ovde normalan?   pošalji
Jun 19, 2007 - 08:03 PM
pročitano:  1604  puta
Vrijeme prolazi, a oni sa vas nastavljaju skidati i posljednje krpice odjeće. Vrijeme prolazi, vi živite u bijedi, na rubu – a oni počinju da vam kožu deru sa vlastitog tijela. Što drugo da vam uzmu? Uzeli su sve. Koliko još vremena treba proći da bi vi shvatili da će na kraju pokušati da vam dostojanstvo uzmu i na njemu zarade – prodat će ga, stavit će ga u obliku blještavih reklama u oči gladne javnosti željne „vijesti“, tvrdeći da čine sve što mogu da vam (svima) omoguće bolji život. Stari, ofucani štos. Oni zarađuju na vašoj neimaštini – vi gledate. Do kada? Do smrti. Koliko još vremena treba proći da vidite druga s kojim neimaštinu dijelite kako umire gladan? Možete li živjeti prevareni, gladni, iznemogli, sami, bez ikoga kraj sebe?

štampaj  Print the article: Zaboravljenom proletarijatu   pošalji
Maj 26, 2007 - 01:58 PM
pročitano:  2418  puta
Hteo bih, pre svega, da kažem da sam zadovoljan ovom knjigom, jer se – ono što je retko kod domaćih marksista - u njoj pominje i jedan večiti brat i pratilac marksizma, a to je anarhizam. I govorio bih nešto o tome u kojoj meri ono što se tumači kao staljinizam duguje zanemarivanju jedne izvorno komunističke tradicije kao što je anarhistička tradicija. Prvi put se u jednoj studiji o staljinizmu kod nas pominje i liberterski socijalizam i mislim da je Zagorka Golubović uspela da ode mnogo dalje nego mnogi domaći marksisti u usvajanju i recepciji anarhističkoga nasleđa u tumačenju niza pojava u radničkom pokretu.

štampaj  Print the article: Anarhizam - izvorna komunistička baština   pošalji
Apr 26, 2007 - 04:07 PM
pročitano:  1244  puta
Mnogi su upoznati sa emotivnim (od)govorom indijanskog poglavice Sijetla iz 1854. godine na ponudu evropskih doseljenika za kupovinu određenog komada zemlje Novog sveta. On je govorio o tome kako se zemlja ne može kupiti i prodati, pa kako je sve u prirodi povezano i tome slično. Ovaj govor je postao često citirani dogmatski kredo mnogih tzv. ekoloških organizacija i aktivista. Šta je od svega toga istina? Malo šta. Jer, ovaj "govor" napisao je izvesni Ted Peri, profesor i scenarista, i to 1971. godine za jednu TV-dramu u produkciji američkog kanala ABC. Onaj "pravi" poglavica bio je okrutni robovlasnik i zapravo se iskreno zahvaljivao Evropljanima na velikodušnoj ponudi.

štampaj  Print the article: Zelena mitologija   pošalji
Apr 11, 2007 - 07:46 PM
pročitano:  1212  puta
Informacijski čipovi se ugrađuju u ljudski mozak, ratuje se oružjem sa elektromagnetnim impulsom, srednja klasa se okreće revolucionarnim idejama marksističkog proleterijata, populacija na Bliskom istoku se uvećava za 132 odsto, dok broj stanovnika u Evropi opada, a Iran postaje bogata demokratska država.

štampaj  Print the article: Za 30 godina ljudi će nositi čipove u glavi   pošalji
Mar 31, 2007 - 02:38 AM
pročitano:  1847  puta
Većina tendencija u anarhističkim krugovima ima skučenu koncepciju onoga što tačno čini anarhistu, šta je anarhistički projekt, i kako će izgledati transformacija u anarhistički svet. Bez obzira da li su Zeleni ili Crveni, komunisti ili individualisti, aktivisti ili kritički nastrojeni, anarhisti puno vremena troše na odbranu sopstvenih spekulativnih pozicija o ovim komplikovanim pitanjima prilikom upoznavanja sa onim šta drugi imaju da ponude - posebno drugi anarhisti.

štampaj  Print the article: Anarhija bez mapa ili prideva   pošalji
Mar 26, 2007 - 08:10 PM
pročitano:  1728  puta
Ako ste besni zbog rasta konzumerističkog individualizma, zatupljivanja obrazovanja u ime šire participacije ili ispraznog hedonizma savremenog života, ona samo izražavate duboko ukorenjenu mržnju prema demokratiji. To je provokativna teza Žaka Ransijera, jednog od vodećih političkih filozofa Francuske, koji direktno dovodi u pitanje tendenciju levičarskih intelektualaca da kombinuju ekspertsku zabrinutost za mase sa nadmenim odbacivanjem praktično svega što mase zaista misle ili rade.

štampaj  Print the article: Glas za anarhiju   pošalji
Mar 24, 2007 - 03:28 PM
pročitano:  1500  puta
"Bogati nisu poput tebe i mene." "Siromašni će uvek biti uz nas." Kažu nam da budemo realni i prihvatimo to. Dajte milostinju i pomozite siromašnima, oporezujte bogate. Ustanovite privatne fondacije, budite odgovorni puni poverenja poput dece i dajte. Sve ste to već čuli, i možda čak verujete u to duboko u svom srcu. Ali, to je otrovna misao. Imam predlog kako da razbistrimo našu svest: naučite da mrzite bogate. Mrzite, da. Možete preobući jezik i nazvati to besom. Ali, mržnja je potcenjeni koncept. Svako to radi, ali niko to ne želi da prizna, obično mrzeći pogrešnu osobu. Mržnja je suprotno od ljubavi. Da li volite bogate? Sviđaju li vam se bogati? Ako ne, onda možda možete da naučite da mrzite bogate. Ne mislim da treba da ih postidite da biste dobili novac na osnovu njihove krivice, što je dugo bila praksa na levici i u ne-profitnom sektoru. Mislim da NE uzimate pare od bogatih, da izolujete bogate, da ih naterate da izgrade visoke zidove oko svojih imanja i korporativnih sedišta kao što su ih ljudi u Latinskoj Americi na to naterali. Kako se usuđuju da imaju prozore od pločastog stakla! Sputavaju nas i unižavaju tvrdeći da je mržnja loša za nas, loša za sve. Možete mrzeti delo ali ne možete mrzeti osobu. Možete mrzeti bogatstvo ili kapitalizam ali ne i bogate. To je smešna logika koja nas navodi da mrzimo i krivimo sebe zato što nismo bogati i moćni. U svakom slučaju, to nije konzistentno, u redu je mrzeti ropstvo i robovlsnike, fašizam i Hitlera, itd. Zašto onda ne bi mrzeli bogate, pojedine bogataše, a ne neki apstraktan koncept?

štampaj  Print the article: Samo napred, mrzite ih, to je dobro za vas: Mrzeti bogate   pošalji
Feb 22, 2007 - 02:06 AM
pročitano:  1007  puta
Živimo u društvu nadmetanja. Vanjski je cilj pobijediti drugog, a unutarnji pobijediti sebe. Nerijetko to znači - ostati zadivljen vještinom i snagom onih koji su se pokazali boljim.

štampaj  Print the article: Unutrašnja strana natjecanja   pošalji
Jan 30, 2007 - 09:01 PM
pročitano:  3265  puta
Bolonjski proces, društvene znanosti i socijalna pozicija sveučilišta u vremenu neoliberalnog kapitalizma; objavljujemo prvi dio skice za kritičku refleksiju našeg suradnika Hajrudina Hromadžića: "Sveučilište postaje tek jedan od subjekata korporativnog kapitalizma. To bitno utiče na promjene u samom karakteru sveučilišnog obrazovanja i sveučilišne institucije, čineći sveučilište mjestom produkcije kontroliranog, određenog broja stručnih kadrova jasno definiranog profila, ovisno o potrebama i zahtjevima tržišta."

štampaj  Print the article: Bolonjski konj   pošalji
Jan 30, 2007 - 01:16 PM
pročitano:  3688  puta
Gotovo celokupnu savremenu radikalnu misao karakteriše dijalektika. Klasični anarhizam, marksizam (u svim svojim varijantama), i situacionisti veoma mnogo duguju misli nemačkog filozofa G. V. F. Hegela, a time i dijalektici. Na primer, politička misao anarhističkih i anti-autoritarnih teoretičara poput Mihaila Bakunjina, Gi Debora, Marija Bukčina i Fredija Perlmana počiva na dijalektičkom razmišljanju. Čak je i poststrukuralistički socijalni teoretičar Mišel Fuko Hegelove teorije okarakterisao kao sablast koja se šunja kroz 20. vek. U stvari, dijalektika je do te mere hegemona u radikalnim krugovima da je uobičajeni prigovor koji se [unutar njih] upućuje određenoj perspektivi taj da je ista "nedovoljno dijalektična".

štampaj  Print the article: Svi bogovi, svi gospodari: Imanencija i anarhija/ontologija   pošalji
Jan 10, 2007 - 01:52 AM
pročitano:  1786  puta
Poslednjih šest godina „demokratske vlasti" su dokazale da vitalne probleme ne možemo rešavati u glasačkim kutijama. Lojalnošću MMF-u i Svetskoj banci, „nove vlasti" su ukinule pravo na besplatno obrazovanje, besplatno zdravstvo i socijalna primanja najugroženijim slojevima. Prirodna bogatstva i društvena imovina su stavljeni na prodaju, dok se potrošačkim kreditima i podsticanjem konzumerizma stvara privid „boljeg života".

štampaj  Print the article: Zbogom partije!   pošalji
Dec 26, 2006 - 01:57 AM
pročitano:  5556  puta
Nešto nalik sveobuhvatnom osvrtu na dešavanja tokom i u vezi sa blokadom Filozofskog fakulteta od strane učesnika/ca protesta Dole školarine!

Šestodnevna blokada Filzofskog fakulteta koja je trajala od 22. (17h) do 28. (15h) novembra predstavlja višestruki presedan u istoriji Beogradskog univerziteta. Lišena bilo kojh veza sa političkim partijama, lobi grupama, bilo kojim centrima moći čiji interesi bi eventualno mogli makar delimično i trenutno da se poduare sa studentskim, šta više direktno i otvoreno ih odbivši od sebe, ona je inaugurisala jedan drugačiji model studentskog organizovanja blisko povezan sa drugačijim poimanjem politike studenata i studentkinja koji/e su bili njeni inicijatori/ke.



štampaj  Print the article: Blokada – jedno viđenje   pošalji
Dec 05, 2006 - 03:03 AM
pročitano:  1138  puta
Spadamo li među one koji druge svode na 'to' ili među one koji u drugima vide 'ti'? Jesu li ljudi stvari ili su stvarni? Ponekad je zaista teško uočiti razliku… Riječ je o detalju... sitnici... Jednom slovu.

štampaj  Print the article: Osjećam, dakle jesam   pošalji
Nov 27, 2006 - 12:55 PM
pročitano:  1213  puta
Pompezno okarakterizirano kao prvi slučaj eko-terorizma u Hrvatskoj, u subotnjem dnevniku HTV-a objavljeno je javno preuzimanje odgovornosti za paljenje kombija Galerije Klovićevi dvori na Gornjem gradu. Ovu odmazdu je priznala Fronta za oslobođenje životinja (Animal Liberation Front), organizacija do sada potpuno nepoznata u Hrvatskoj, najavljujući nove akcije ako se nastavi s ubijanjem životinja u umjetničke svrhe.

štampaj  Print the article: Kljuckanje po površini   pošalji
Nov 09, 2006 - 12:26 AM
pročitano:  9013  puta
Već neko vrijeme oslobođenje životinja i aktivisti koji se u to ime bore uvučeni su u žestoku raspravu i akciju. Iako je mainstream ljevica rijetko ozbiljno shvaćala teoriju i aktivizam oslobođenja životinja mnogi anarhisti počinju prepoznavati legitimitet te borbe, ne samo kao vrijednu stvar već kao integralan i prijeko potreban aspekt radikalne teorije i revolucionarne prakse. I dok većina ljudi koji sebe nazivaju anarhistima nisu prihvatili oslobođenje životinja i sukladan način života – veganstvo, rastući broj mladih anarhista ipak prihvaća ekologiju i sklopove razmišljanja koji obuhvaćaju oslobođenje životinja kao dio njihove sveobuhvatne prakse.

štampaj  Print the article: Oslobođenje životinja i socijalna revolucija   pošalji
Okt 28, 2006 - 04:06 PM
pročitano:  3617  puta
Kada bismo krenuli nabrajati sve oblike manipulacije s kojima se svakodnevno susrećemo, na kraju bismo se morali zapitati, postoji li uopće nešto što nije manipulacija?

štampaj  Print the article: Tko još misli svojom glavom?   pošalji
Okt 27, 2006 - 04:58 PM
pročitano:  1387  puta
Koprcamo se komunicirajući simboličnima akcijama, dok nam nasmiješeni vladari krešu krila. Kad sam prvi put čitao o kampanji STAND UP dugo sam buljio u nevjerici. Prvo sam pomislio kako se radi o nekoj fori, performanceu, čemu već. Nakon što je zbunjenost prošla, dileme više nije bilo. STAND UP kampanja je zazivala što veći broj ljudi da 15. i 16. listopada fizički ustanu i time iskomunicira svoju poruku za borbu protiv siromaštva u svijetu. Ček', čekaj malo, pomislio sam, pa to oni misle kako bismo borbu protiv siromaštva trebali iskomunicirati (koji dobar izraz) tako da jedan dan ustanemo iz svojih stolica?!

štampaj  Print the article: Marketinško fejkanje aktivizma   pošalji
Sep 29, 2006 - 01:24 PM
pročitano:  1346  puta
Ovaj tekst je produkt diskusije nekoliko aktivista i aktivistkinja grupe London Greenpeace.

Što ne valja s autoritetom?

Očito je da ne živimo u savršenom svijetu. U svakoj zemlji na planeti postoji pritisak i nepravda - nekolicina bogatih i moćnih koji uživaju pravo da određuju zakone i posjeduju novac, dok većina siromašnijih (ili, bolje rečeno, siromašnih), "drugačijih" i nesretnijih nose teret preživljavanja. Nije bezrazložno propitivati i tražiti razloge od kuda to dolazi i zašto to postoji u našem društvu, koje bi trebalo biti moderno i prosvjetljeno. Gdje počinje nečovječnost čovječanstva i na koji način se oduprijeti tome?



štampaj  Print the article: Grupa autora:   Čineći to za sebe...   pošalji
Sep 24, 2006 - 11:53 PM
pročitano:  984  puta
Nakon nekoliko ključnih zaokreta u svijesti, čovjek može prestati biti pasivan promatrač filma zvanog život i postati aktivan sudionik igre postojanja.

štampaj  Print the article: Iluzija odvojenosti   pošalji
Avg 22, 2006 - 10:57 PM
pročitano:  1087  puta
Europske integracije nisu proces koji teče podmazanim kolosijekom bez trenja i napetosti. Naime, nije toliko riječ o tempu integracija, koliko o manje ili više integracija, naravno, do koncepta pune integracije koja bi završila sekularnim ustavom Europe. Pa shodno tomu i federalnom ustrojstvu Europe.

štampaj  Print the article: Sukob nacionalizama   pošalji
Avg 13, 2006 - 12:59 PM
pročitano:  1464  puta
Ljubav i rad su, po Vilhelmu Rajhu, ono najvrednije što čovek može imati, ono što mu ispunjava život, što čini njegovu vitalnost, ono što čoveka odvaja od ostalih životinja. Rad, a ljubav naročito, su najisprofanisanije reči u bilo kom jeziku na svetu. Ljubavnika odskora ni nema, postoje samo veze, “šeme”, partneri, “bračni drugovi”, supruzi, zakonski vezane osobe, u morganatskom braku i sl. Ne volimo se više, čak ni u jeziku. Zbog čega? Između ostalog zbog vraškog posla koji nam ne da mira i koji nas tera da radimo prekovremeno ili radimo dva-tri posla istovremeno ne bi li obezbedili hleb naš nasušni. Jedan moj drug nosi bedž s natpisom Wage slave i ta duhovita parola može se nalepiti na čelo gotovo svakog zaposlenog na planeti. Rad se otaljava, odrađuje, »rmbači« se, »šljaka« a onda malo lake zabave na TV-u ili surfovanje po netu, hrana, spavanje i sve ispočetka. Znam za neke ljude koji ne znaju kako im stan izgleda danju. U čemu je onda smisao?

štampaj  Print the article: O agaparhiji   pošalji
Avg 09, 2006 - 11:42 AM
pročitano:  2242  puta
Transkript intervjua sa izlozbe ,,Alternativne ekonomije, alternativna društva''

Zovem se Majkl Albert. Živim u Sjedinjenim Američkim Državama. Sarađujem sa Z Magazinom i Znet-om (onlajn vebsajt). Takođe sam koautor i zagovornik, ako je tako možemo nazvati, ekonomske vizije nazvane participatorna ekonomija, ili skraćeno parekon. Rečeno mi je da se o tome govori u ovom filmu.

štampaj  Print the article: Majkl Albert - Participativna ekonomija   pošalji
Jun 26, 2006 - 12:54 AM
pročitano:  2549  puta
Od vremena kada je prvi put definisan kao zaseban radikalni pokret, anarhizam je bio vezivan za ljevicu, ali je to vezivanje uvijek bilo nezgodno. Ljevičari koji su se nalazili na pozicijama vlasti (uključujući i one koji su se nazivali anarhistima, poput vođa CNT i FAI u Španiji 1936-1937. godine) su anarhistički cilj - potpunu transformaciju života i tome odgovarajući princip da cilj mora postojati već u samoj borbi – smatrali preprekom za svoje političke programe. Prava pobuna je uvijek izbijala izvan svih političkih programa, a najdosledniji/e anarhisti/kinje su ostvarenje svojih snova vidjeli/e upravo u tom nepoznatom području.

štampaj  Print the article: OD POLITIKE DO ŽIVOTA: Oslobađanje anarhije od ljevičarskog tereta   pošalji
Maj 09, 2006 - 12:58 PM
pročitano:  6129  puta
Napuštanja koja režu klasu
(izlazak iz ekonomije kao strategija za ponovno preuzimanje sopstvenog života i spasavanje sveta)

Déclassé: (pridjev ili imenica) gubitak klase ili statusa u društvu
De-class: (glagol) odbaciti društvenu ili ekonomsku ulogu


štampaj  Print the article: CrimethInc: Deklasirajući rat*   pošalji
Apr 28, 2006 - 09:15 PM
pročitano:  1373  puta
Za anarhistički insurekcionistički projekat potreban je metod koji oslikava svet koji želimo, i realnost sveta koji želimo da uništimo. Delovanje unutar grupa zasnovanih na afinitetu odgovara i jednom i drugom zahtevu. Moć u današnjem svetu više nema stvarni centar, već se širi po celom društvenom terenu. Delovanje u malim grupama omogućava napadačkim projektima da se isto tako šire terenom. Ali, što je najvažnije, ovaj metod unosi naš cilj u naše sredstvo – sam revolt postaje drugačjii način shvatanja odnosa.

štampaj  Print the article: Insurekcionistički projekat   pošalji
Mar 31, 2006 - 12:04 PM
pročitano:  2443  puta

Prolog za postljevičarsku anarhiju

Prošla je gotovo decenija i po od pada Berlinskog zida. Sedam godina je otkako mi je Bob Blek poslao rukopis svoje knjige Anarchy after Leftism, koja je objavljena 1997. godine. Prošlo je više od četiri godine od kada sam zamolio urednike magazina Anarchy da učestvuju u diskusiji o ‘post-ljevičarskoj anarhiji’ koja se konačno pojavila u 48. broju tog magazina (jesen/zima 1999-2000.). A prošla je i jedna godina otkako sam prvi put napisao i objavio tekst ‘Postljevičarska anarhija: Odbijanje reifikacije pobune’, koji je objavljen u 54. broju (jesen/zima 2003.) magazina Anarchy: A Journal of Desire Armed.



štampaj  Print the article: Post-ljevičarska anarhija   pošalji
Feb 23, 2006 - 03:14 PM
pročitano:  1546  puta

O simuliranju jedne diskusije

Na ovim prostorima od pre nekog vremena buja 'diskusija' o 'primitivizmu' i 'sindikalizmu', i njihovim derivatima. Upotrebljen u ovom kontekstu, termin 'diskusija' (l. discussio) pokazuje nešto drugačiji izvor i značenje od onog koje mu se obično pripisuje - u 'raspravi' između 'sindikalizma' i 'primitivizma' termin verovatno vodi poreklo od l. discus, gr. diskos - u atletici obli disk za bacanje, u pravoslavnoj crkvi tanjir ili čaša iz koje se vinom vernice pričešćuju - što najbolje opisuje o čemu se zapravo radi: uzajamno gađanje tvrdim ili okoštalim izrazima/argumentima, koji su po mišljenju bacača 'dobro zaokruženi' argumenti, a sve to sa religijskim nadahnućem i željom da se spase ili pročisti ova 'scena', privlačenjem novih vernika pod skute jedne od crkava.

štampaj  Print the article: Politički primitivizam   pošalji
Feb 07, 2006 - 10:34 PM
pročitano:  4425  puta
Urokljivo oko – malocchio – istinski postoji, i moderna je zapadna kultura tako duboko potisnula svo znanje o njemu da nas njegovi efekti nadvladavaju – i krivo su protumačeni kao nešto sasvim drugo. Tako je ono slobodno da operira neprovjereno, konvulzirajući društvo u paroksizmu Invidie. Invidialna zavist – aktivna manifestacija pasivnog ressentmenta – projicirana na van kroz zurenje (npr. cijelim jezikom pokreta i fizionomije, na koji je većina modernih gluha, ili, bolje rečeno, oni nisu svjesni da to čuju).

štampaj  Print the article: Hakim Bey: Urokljivo oko (evil eye)   pošalji
Jan 17, 2006 - 10:10 AM
pročitano:  2047  puta

Istorijske činjenice nedvosmisleno ukazuju kako jedna društvena forma, jedan oblik društveno-ekonomskog sistema smenjuje drugi. Upravo u takvom sledu ogleda se normalan tok razvoja čoveka kao socijalnog bića. Svakako ova dijalektička zakonitost je zdravog karaktera samo kada biva determinisana progresom kao suštinskom odrednicom. Progres se konkretno ispoljava u smislu da zaostali - retrogradni sistem smenjuje napredniji i razvijeniji društveni i ekonomski poredak.



štampaj  Print the article: Nasilje u ime verske države   pošalji
Jan 08, 2006 - 10:43 AM
pročitano:  2118  puta
Koliko sati dnevno provodiš ispred televizijskog ekrana? Kompjuterskog ekrana? Iza automobilskog stakla? Ispred sva tri “stakla” zajedno? Od čega se zaklanjaš? Koliko tvog života dolazi do tebe kroz ekran, posredno?

Da li je posmatranje nečega uzbudljivo koliko i obavljanje nečega? Da li imaš dovoljno vremena da uradiš sve stvari koje želiš? Da li imaš dovoljno energije za to? Zašto? A koliko sati dnevno spavaš? Kako na tebe utiče standardizovano vrijeme, stvoreno samo da bi tvoje pokrete sinhronizovalo sa pokretima miliona drugih ljudi? Koje je najduže vreme za koje nisi znao koliko je sati? Ko ili šta kontroliše tvoje minute i sate? Minute i sate koji se dodaju tvom životu? Da li štediš vrijeme? Štediš ga za šta?

štampaj  Print the article: Sadržaj tvog svakodnevnog života   pošalji
Dec 30, 2005 - 07:05 AM
pročitano:  1518  puta

1) Klase su postojale još od nastanka civilizacije. Civilizacija je oduvijek bila klasno društvo.

2) Klasa nije samo ekonomska kategorija, ona je društvena. Klasni odnosi strukturišu i disciplinuju čitavo društvo, ne samo ekonomiju.

3) Klasni društveni odnosi su oduvijek bili povezani sa nizom drugih ugnjetavanja kao što su partrijarhalni društveni odnosi i razni oblici rasizma.



štampaj  Print the article: Trinaest teza o klasnoj borbi, za diskusiju   pošalji
Dec 21, 2005 - 09:40 AM
pročitano:  2129  puta
1.

Društvene znanosti su, neizbježno, mješavina objektivnih i subjektivnih elemenata. Budući da je nemoguće ukloniti subjektivni dio, možemo ga djelomično >neutralizirati< ako postanemo toga svjesni ili ako ga iznesemo, precizirajući gledište istraživača.



štampaj  Print the article: Amedeo Bertolo: Za definiciju novih gazdi   pošalji
Dec 01, 2005 - 02:20 AM
pročitano:  2238  puta
Septembar je bio najtopliji mesec ikad zabeležen od kada se naučno mere temperature (1880), objavio je 14. oktobra Američki centar za okeanska i atmosferska proučavanja. Pet dana nakon toga, Međunarodni naučni savet je saopštio da će, kao posledica klimatskog zagrevanja, na planeti sve češće dolaziti do smrtonosnih elementarnih nepogoda. Emisija gasova sa efektom staklene bašte, zagađenost vazduha, potrošnja ograničenih prirodnih resursa i vode... Kako pokrenuti mehanizam moralnog ponašanja koji bi doveo do smanjenja privrednog rasta i potrošnje obezbeđujući istovremeno socijalnu pravdu bez koje je čovečanstvo osuđeno na nered.

štampaj  Print the article: Eko-fašizam ili eko-demokratija   pošalji
Nov 26, 2005 - 01:06 PM
pročitano:  4975  puta

Anarhosindikalizam oblik je anarhizma koji se usredotočuje na stvaranje sindikata organiziranih na anarhističkim principima i koji se u svojoj borbi za slobodnije društvo koriste anarhističkim taktikama (a prije svega direktnom akcijom). Riječima Međunarodnog udruženja radnika/ca (MUR):

'' Revolucionarni sindikalizam, bazirajući se na klasnoj borbi, teži ujediniti sve radnike/ce u borbene ekonomske organizacije koje se bore za slobodu od dvostrukog jarma kapitala i države. Njegov cilj je reorganizacija društvenog života na bazi slobodarskog komunizma kroz revolucionarnu akciju radničke klase. Budući da su samo ekonomske organizacije radništva u stanju ostvariti ovaj cilj, revolucionarni sindikalizam se obraća radnicima i radnicama kao proizvođačima/cama, stvaraocima društvenog bogatstva, želeći pustiti korijene i razviti se među njima, nasuprot modernim radničkim partijama, koje smatra nesposobnim za ekonomsku reorganizaciju društva. '' [Principi revolucionarnog sindikalizma, stavka I. ]



štampaj  Print the article: Anarhosindikalizam   pošalji
Nov 22, 2005 - 03:50 PM
pročitano:  2775  puta
Prvo treba napomenuti da će sam tekst ići redoslijedom obrnutim od onog kojeg pretpostavlja naslov teksta. Razlog tome su čisto praktični razlozi: da bi govorili o 'suvremenom' i 'novom' anarhizmu prvo je potrebno pokušati odrediti značenja oba pojma.

štampaj  Print the article: Što je suvremeni anarhizam i zašto je bolji od 'novog' anarhizma   pošalji
Nov 15, 2005 - 03:19 PM
pročitano:  2605  puta
Mnoštvo struktura, autonomna osnovna jezgra, elementi su koji povezuju specifične neformalne organizacije sa društvenom borbom.

Autonomno osnovno jezgro nije u potpunosti novi oblik borbe. U Italiji je, tokom poslednjih deset godina, bilo pokušaja da se takve strukture razviju. Najznačajniji pokušaji te vrste bili su Autonomni pokret turinskih radnika željeznice (1), i Samoupravne lige protiv izgradnje nukearne baze u Komizu (2).

štampaj  Print the article: Autonomno osnovno jezgro   pošalji
Okt 11, 2005 - 07:39 AM
pročitano:  1382  puta
Radnička klasa u savremenom kapitalizmu više nije neprijatelj kapitalista: ona je njihov saradnik i njihov sledbenik. Radnička klasa, zavedena olakšicama koje je dobila gotovo bez borbe, gleda u svog idola raširenih očiju. Ovako hrabra izjava možda izgleda bezobrazno, ali nas njena istinitost zauvek ostavlja tužnim.

štampaj  Print the article: Protiv rada   pošalji
Okt 06, 2005 - 02:17 PM
pročitano:  2668  puta
1. Na pitanje da li se razvijeno industrijsko društvo može ili ne može definisati kao “tehnološko društvo” može se odgovoriti samo analizom preovlađujućih oblika industrijskog društva. Preliminarno, ovo društvo može se definisati kao ono koje se oslanja na sve mehanizovaniji aparat (skup mašina i mehanizovanih postupaka) u svim dimenzijama ljudske egzistencije (proizvodnji, raspodeli, potrošnji; radu i dokolici; javnom i privatnom).

štampaj  Print the article: Neki sudovi o tehnološkom društvu / Sloboda i potrebe   pošalji
Okt 05, 2005 - 10:15 AM
pročitano:  1061  puta
Anarhizam danas ima šansu. Anarhizam danas ima veliku šansu, ima šansu za kojom bi mogao žaliti ne iskoristi li je. Po svemu sudeći, anarhizam će opet, naglašavam opet, propustiti priliku da se uzdigne na noge.

štampaj  Print the article: O nedostatku komunikacije i propagande   pošalji
Sep 30, 2005 - 10:24 AM
pročitano:  1430  puta
Nasuprot očekivanom, kontrarevolucija nije (samo) suprotnost revoluciji. Kontrarevolucija nije ni puko nasilno održavanje status quo-a. Kontrarevolucija ne ubija revolucionare, barem ne fizički. Ona ne stvara mučenike. Ona se ne sukobljava sa idejama, jer zna da bi brzo izgubila tu bitku. Kontrarevolucija je pametna, lukava, osmišljena, imućna... Ona poseduje sve resurse, pa i nasilne, koje nerado primenjuje. Ona se koristi logikom svojih protivnika da bi ih pobedila, ubedila u nešto, ili prosto ostavila u ubeđenju da su pobedili. Ona se koristi njihovim jezikom, njihovim lozinkama, tajnim rukovanjima. Ona sve zna. Ona se ne brine, ne plaši se. Ona je stvarna i stalna koliko i njena nemezis – Revolucija. I njen osnovni cilj nije pobeda nad revolucijom, već njeno obesmišljenje. Njeno priključenje na postojeće izvore, na data rešenja, na već izgrađenu istinu.

štampaj  Print the article: Elementi kontrarevolucije   pošalji
Avg 29, 2005 - 07:41 AM
pročitano:  1182  puta
Kao što se vidi iz ovog kratkog pregleda (koji nužno izostavlja diskusiju o mnogim važnim detaljima, kao i ostale važne sudionike i utjecaje), primitivističke struje ne samo da su raznolike, već su i inkompatibilne. Identificirati se s primitivizmom može značiti različito onima pod utjecajem Fredyja Perlmana ili Davida Watsona, Johna Zerzana ili Arnea Naessa.

štampaj  Print the article: Zašto nisam primitivist   pošalji
Avg 25, 2005 - 10:03 AM
pročitano:  2117  puta
Nedavno sam i sam vodio prepirku, pismenu doduše, što je prvenstveno bilo uvjetovano geografskom udaljenosti, koju u zadnjih 30 godina vode pripadnici anarhističkog pokreta diljem svijeta, od pojave prve ideje primitivizma. Naime, sukob koji traje na socijalnoj sceni između zagovornika anarhističke teorije i zagovornika kapitalizma, nedavno je po svojoj žestini dobio konkurenta u sukobu anarhističkih teoretičara i praktičara sindikalizma i komunizma, s jedne, te s druge strane teoretičara i praktičara primitivizma, i možda, situacionizma. Ono što taj sukob čini, po mom mišljenju apsurdnijim, i zato još i više štetnijim, je zapravo očigledna i potrebna simbioza različitih pravaca anarhizma u našem pokretu, i njihova komplementarnost kako u teoriji tako i u izvedbi.

Osobno, ne mogu i što je meni važnije, ne želim se svrstavati u ni jednu od struja o kojima pišem jer za mene takvo što u sebi nosi upravo opasnost kojoj smo svjedoci, a to je sekretarijanizam koji nužno vodi u zatvorenost, izoliranost i konzekventno u dogmatičnost. Upravo ono što je dijametralno suprotno ideji anarhizma.

štampaj  Print the article: Sindikalizam i/ili primitivizam   pošalji
Avg 18, 2005 - 04:32 AM
pročitano:  1370  puta
Kada se govori o zdravlju i bolesti tradicionalno smo pripremljeni da ih smatramo prirodnim fenomenima suprotnog značenja izmedju kojih postoji jasna i isto tako prirodna razlika. U zapadnoj kulturi položaj čoveka se u suštini sastoji iz aktivne prisutnosti i budnosti u njegovoj vertikali: uspravno telo je odraz duha koji stalno teži idealu koji ga prevazilazi. Kada je telo inertno, horizontalno, pasivno i zavisno onda se ono po tradiciji posmatra kao čista negativnost, a ne kao jedan od sastavnih delova čovekove stvarnosti. Inercija je, dakle, negativitet života (ispoljava se kroz ležanje, koje ide od odmora, preko bolesti pa sve do smrti) tj. ono što se odbija od ukupnog života. Ono pozitivno što čini sam život je aktivnost, zdravlje, rad, učestvovanje, prisutnost, budnost, gde bolest i pasivnost koja je prati igraju ulogu suspenzije norme i nisu ništa drugo do odricanje od života.

štampaj  Print the article: F. O. Bazalja: Govor bolesti   pošalji
Jul 08, 2005 - 08:07 PM
pročitano:  1535  puta
Pojam „revolucionarnog karaktera“ je političko-psihološki. U tom smislu on je sličan pojmu autoritarnog karaktera, koji je pre tridesetak godina uveden u psihologiju. Ovaj poslednji povezivao je političku kategoriju, autoritarnu strukturu u državi i porodici, sa psihološkom kategorijom, strukturom karaktera, što čini osnovu takve političke i društvene strukture.

Pojam autoritarnog karaktera rodio se iz određenih političkih interesa. Oko 1930. godine mi smo u Nemačkoj hteli da utvrdimo kakvi su izgledi da Hitlera porazi većina stanovništva. Godine 1930. većina nemačkog stanovništva, naročito radnici i službenici, bila je protiv nacizma. Bili su na strani demokratije, kao što se pokazalo na političkim i sindikalnim izborima. Postavljalo se pitanje da li bi se oni, kad bi došlo do borbe, borili za svoje ideje.

štampaj  Print the article: Revolucionarni karakter   pošalji
Jun 29, 2005 - 12:33 PM
pročitano:  1870  puta
Opsesivno recikliram; zatrpan sam novinama, iz ormara mi ispadaju PET boce, staklenke perem pa gomilam, toaletni papir presavijam... Stara navika, još sam bio mali kad me žešće oprala zaštita okoliša (kakvog li defektnog djeteta).

Klanjam se svetom 3R načelu - recycle, reduce and reuse (recikliraj, reduciraj i ponovo koristi).

Biram tako cijeli život veća pakiranja da bude manje otpada, tražim one žute kontejnere za PET plastiku, osjećam se sjebano kad moram list papira baciti u obično smeće.

štampaj  Print the article: Jeste li danas već spasili Zemlju?   pošalji
Jun 29, 2005 - 12:18 PM
pročitano:  1771  puta
REFORMSKI «(ANTI)FAŠIZAM»

Obeležavanje 9. maja kao dana pobede nad fašizmom, koji je postao i Dan Evrope, je lepa prilika da se postavipitanje postojanja fašizma i fašističkih ideja u Srbiji, te da se političkim protivnicima prilepi zloglasna etiketa. Tako se jedan jubilej pretvorio u „političke žmurke“, tj. igru u kojoj pobeđuje (ili se bar tako čini) onaj koji prvi svoje protivnike časti fašističkim atributom.

štampaj  Print the article: Reformski fasizam u Srbiji   pošalji
Jun 29, 2005 - 08:49 AM
pročitano:  2616  puta
Čini se da naši pojmovni sistemi, naše teorije, žive dva umesto jednog života: jedan, u kome je od presudnog značaja njihov referencijalni sadržaj, aktualni denotati koje pokrivamo svetlom označavanja, uspostavljene relacije među njima, i drugi, u kome se sve teorije izjednačavaju, koji predstavlja polje mogućih transformacija, univerzalno za sve pojmovne sisteme, polje čistog koda, koje omogućava beskonačnu reprodukciju para teorija-kritika, ili kritika-kritika, i u kome se samo značenje, važnost označenih, gubi.

štampaj  Print the article: Dona Haravej - pre i posle nauke   pošalji
Jun 24, 2005 - 03:26 PM
pročitano:  1409  puta
Pretpostavljam da bi se svi/e anarhisti/kinje složili/e u tome da želimo uništiti svaku instituciju, strukturu i sistem dominacije i eksploatacije. Odbacivanje ovih stvari čini, na kraju krajeva, osnovu anarhizma. Mnogi/e bi se takođe složili/e da se među ovim institucijama, strukturama i sistemima nalaze država, privatno vlasništvo, religija, zakoni, patrijarhalna porodica, klasna vladavina...

štampaj  Print the article: Uništiti civilizaciju?   pošalji
Jun 20, 2005 - 05:45 PM
pročitano:  1387  puta
Welfare drzava je, dakle, ubijena.

Uzrok ovog kriminalnog cina lezi u prirodi neoliberalizma, tog veselog i odlucnog naslednika industijalizma. On ne tezi ka daljoj industrijalizaciji, ili mu ona nije prvenstveni cilj. On hoce da poseduje, vise i jasnije, sve sto ga okruzuje. Njegovi nosioci nisu sefovi drzava; koji su samo pioni u rukama velikih korporacija. On zeli da ima kontrolu nad svim segmentima proizvodnje i ne samo proizvodnje. On zeli kontrolu zivljenja, gde nista ne moze da se koristi (cak ni ono cega on nije vlasnik) a da se ne plati.

štampaj  Print the article: Nasilna smrt socijalne (Welfare) drzave (2)   pošalji
Jun 16, 2005 - 09:39 AM
pročitano:  1959  puta
U  Davnini turizam nije postojao. Cigani, Krpari i drugi istinski nomadi i sada slobodno lutaju svojim svjetovima, ali nitko ih zbog toga ne bi nazvao  “turistima”. Turizam je izum 19.stoljeca – perioda povjesti koji se, cini se ponekad, neprirodno oduzio. Mi  jos  po mnogo cemu zivimo u 19.stoljecu.

štampaj  Print the article: H.Bey: Prevladati turizam   pošalji
Jun 12, 2005 - 10:42 AM
pročitano:  1509  puta
Svedoci smo necega sto niko nije predvideo: umire socijalna drzava. Noz joj je zaboden u grlo i njen ropac nikome ne da da spava. Jos svega nekoliko udisaja vazduha pomesanog sa sopstvenom krvlju i ta ce drzava, uzdanica onih koji su se nadali mirnoj socijalistickoj revoluciji, zauvek otici u istoriju koja ce je se, podilazeci svojim gospodarima, nerado secati, i to uvek samo kao necega na sta su kapitalisti bili primorani.

štampaj  Print the article: Nasilna smrt socijalne (welfare) drzave   pošalji
Maj 03, 2005 - 01:00 AM
pročitano:  1692  puta
Osnovni problem upornog ne pokretanja revolucije ne nalazi se u snazi sistema, niti u blagodetima Civilizacije kojima smo okruzeni. Problem nije ni u nerazumevanju nekih buducih odnosa, niti u previse usitnjenoj masi "wanna be" revolucionara. Osnovni problem, i to je stvarno problem koji se mora razresiti ukoliko ne zelimo da crknemo radeci bez vode i bez vazduha, jeste u cinjenici da velika vecina "pobunjenika" smatra da neprijatelj nije Civilizacija, nego njen produkt (ili nusprodukt) Kapitalizam.

štampaj  Print the article: Bolest Civilizacije   pošalji
Apr 30, 2005 - 06:15 AM
pročitano:  1741  puta
Pred sam dolazak Džona Zerzana, ovaj kratak osvrt na njegovo nedavno predavanje na jednom američkom univrezitetu će verovatno biti dobra skica onoga što ćemo ovih dana i sami biti u prilici da iskusimo.

štampaj  Print the article: Džon Zerzan govori o anarhiji   pošalji
Apr 14, 2005 - 03:51 PM
pročitano:  5851  puta
Gotovo cijelo stoljeće o anarhizmu se ili šire bezočne laži ili ga se kao politički pokret odnosno teoriju suprotstavljenu jednako kapitalizmu i etatističkom komunizmu, sustavno ignorira. Uvjerljivo, kako idejno tako i praktično, najslobodoljubiviji i najhumaniji od svih ekonomsko-političkih alternativa, anarhizam se uporno veže za mračne strane individualnog terorizma, zaluđenih fanatika čiji je jedini smisao egzistencije sijanje kaosa i nerede u društvu. Iako je točno da je anarhizma usmjeren na rušenje samih temelja ovog robovskog društva i gradnju novog egalitarnog, slobodnog na ruševinama starog, to ne znači da je njegova ideja povezana s izrazima zaluđenosti pojedinaca. I to prvenstveno iz tri razloga. Terorizam podrazumijeva ili kao cilj ili kao posljedicu ubijanje nevinih ljudi, no da bi anarhija mogla postojati potreban je angažman običnih ljudi. Kao drugo, anarhizam je usko vezan uz ideju samooslobođenja. Ne mogu se društveni odnosi dignuti u zrak. Sloboda ne može biti ostvarena akcijama «izabranih» koji će u ime svih uništiti vlast, jer dok ljudi budu osjećali potrebu za vođama hijerarhija će, kao najočitija suprotnost anarhizmu, egzistirati. I na kraju, krajnji je cilj anarhizma sloboda, pa stoga kao što Bakunjin (ruski anarhist) kaže:

štampaj  Print the article: Što je to anarhizam ili, kako se to još često naziva, liberterski socijalizam?   pošalji
Apr 07, 2005 - 06:45 PM
pročitano:  1325  puta
Radnicki zahtevi – to je uvek ista prica: vece plate, manje maltretiranja, bolji uslovi... Sistem je sebi stvorio neprijatelja koji u stvari radi za njega. Naravno, ljudi su se borili i ginuli u ratu protiv kapitalizma, uvereni da menjaju svet. Ali sistem je uvek imao stitinike protiv revolucije. Postavljajuci se fleksibilno, ispunjavajuci uslove koji su od njega zahtevani, postizao je mir u kuci i nastavak proizvodnje. Posle svake bitke je mogao da odahne i kaze: nisu se setili "onoga". A to "ono" je uvek bilo “trajni prestanak proizvodnje”, bez postavljanja uslova. To je jedino sto je ikada moglo da nanese stetu kapitalistina. Smena vlasnika nikada nije donela neko bitnije poboljsanje radnicima i obicnom svetu. Poboljsanje uslova rada je uvek trajalo kratko i bivalo zamenjeno novim, jos gorim uslovima (dodavanje poslova, smanjenje plate, do samog ukidanja radnih mesta).

štampaj  Print the article: Pucanje u prazno   pošalji
Apr 06, 2005 - 04:50 AM
pročitano:  1329  puta
To se samo po sebi razumije, anarhisti ne glasaju. Konačno, ne želimo da povjeravamo nekome naše živote, želimo da ih živimo direktno. Zar se glasanje ne bi kosilo sa našim anarhističkim principima?

Ali šta znači biti anarhista/kinja? Koliko njih koristi tu etiketu dok, svakog dana, nastavljaju da odlaze na posao da bi mogli da plate stanarinu i račune, da održe kola u pokretu, i nahrane porodicu – nuklearnu koliko i struja koja napaja njihove stereo-uređaje, televizore i računare?

štampaj  Print the article: Znači, ne glasaš   pošalji
Jan 28, 2005 - 11:19 AM
pročitano:  1912  puta
Kiborg je kibernetički organizam, hibrid mašine i organizma, tvorevina društvene realnosti i fikcije. Društvena realnost su živi društveni odnosi, naša najvažnija politička konstrukcija, fikcija koja menja svet. Internacionalni ženski pokreti obrazovali su “žensko iskustvo” koje treba da razotkrije ili da otkrije ovaj krucijalni kolektivni objekt. Ovo iskustvo je fikcija i činjenica najvažnije političke vrste. Oslobađanje počiva na obrazovanju svesnosti, imaginativnom zahvatanju, na opresiji, i dakle, na mogućnosti. Kiborg je stvar fikcije i živog iskustva koje menja ono što se krajem dvadesetog veka, shvata kao “žensko iskustvo”. To je borba na život i smrt, ali granica između naučne fantastike i društvene stvarnosti je optička varka.

štampaj  Print the article: Manifest kiborga   pošalji
Jan 09, 2005 - 06:58 AM
pročitano:  1638  puta
Pre nekoliko godina jedna radikalna grupa iz Engleske, Pleasure Tendency, objavila je pamflet pod naslovom “Teze protiv cinizma”. U tom pamfletu oni kritikuju stav pomodne ravnodusnosti, plitkog i sarkasticnog beznadja, a posebno sirenje tog stava u antiautoritarnim i revolucionarnim krugovima.

štampaj  Print the article: Zavijanje divljeg psa   pošalji
Jan 07, 2005 - 02:47 AM
pročitano:  3977  puta
Često se smatra da je tradicionalizam način mišljenja koji se poziva na sistem vrednosti i običaja ustanovljenih u prošlosti, a koji se nekritički primenjuje na razumevanje savremenih situacija. Patrijarhalni tradicionalizam, na primer, pokušava u savremenom društvu da sprovodi vrednosni sistem ustanovljen u društvima drugačije strukture, u kojima je još i imao snage da uredi društvene odnose po merilima svog vrednosnog sistema.

štampaj  Print the article: Tradicionalizam   pošalji
Jan 04, 2005 - 01:12 AM
pročitano:  1637  puta
Ovaj prikaz ne predstavlja principe koji definišu green anarchist “pokret”, kao što ne predstavlja ni neku vrstu anti-civilizacijskog manifesta. To je, prosto, pregled nekih osnovnih ideja i pojomova koje, kao članovi kolektiva, dijelimo među sobom i sa onima koji sebe smatraju “zelenim anarhistima” (engl. green anarchists).

štampaj  Print the article: Uvod u anti-civilizacijsku anarhističku teoriju i praksu  (I)   pošalji
Jan 01, 2005 - 10:03 AM
pročitano:  1611  puta
Istorija ljudskog drustva jeste istorija razvoja represije. Nema drustvene evolucije. Postoji samo evolucija represije. Drustvena represija postoji od onog trenutka od koga postoji hijerarhija i organizacija.

Svaka organizacija je po sebi i u svojoj biti represivna. Ovo zato sto organizacija znaci specijalizaciju i koordinaciju odredjenih funkcija koju ljudi ukljuceni u organizaciju obavljaju. Dovodjenje coveka u odredjenu funkciju znaci redukciju na tu funkciju jer dokle covek obavlja funkciju on nije nista drugo nego ta funkcija.

štampaj  Print the article: Interni  despotizam   pošalji
Dec 21, 2004 - 08:16 PM
pročitano:  1776  puta
Antinomije globalizacije - Prosvećeno društvo 2000.
Jirgen Habermas je 1973. godine, u svojoj i danas veoma uticajnoj knjizi Problem legitimnosti u poznom kapitalizmu, razmatra suprotnost koja vodi permanentnoj "krizi legitimiteta" u razvijenom kapitalizmu. Legitimni su oni naši interesi koje smo bili kadri da "univerzalizujemo" ili da ih u slobodnom, javnom dijalogu odbranimo kao opšte, potencijalno sveljudske. Samo dezinformacije, utaje, ucene, manipulacije i prikriveno ili otvoreno nasilje omogućavaju da se "univerzalizuje" isključivo privatni interes. Država u sve većoj meri interveniše u procesu proizvodnje i distribucije resursa, kompezuje masivne disfunkcije tržišta, skrivene i beskrajno rasute eksternalije i zato joj je sve više potreban "legitimitet" masovne lojalnosti. Nju generiše samo "otvoreno društvo" u kome se politička volja građana formira učešćem u neograničenom dijalogu u "slobodnoj javnoj sferi".

štampaj  Print the article: Nova vidljivost i krize legitimiteta   pošalji
Dec 18, 2004 - 04:32 PM
pročitano:  2568  puta
Prvi dio: Demonologija primitivizma: Struja, jezik, i ostala zla modernog doba

[i]“Do sada niko nije bio tako duhovit kao ti pokušavajući da od nas stvoriš divljake: čitanje tvojih knjiga navodi čoveka da poželi da hoda na sve četiri. Međutim, pošto ima već oko šezdeset godina kako sam odustao od vežbanja, čini mi se da je, nažalost, nemoguće da s tim nastavim: tu prirodnu naviku ostavljam onima koji su joj više prilagođeni nego ti i ja.” - Volter, pismo Rusou, 30. avgust 1755. [/i]

štampaj  Print the article: ANARHIZAM PROTIV PRIMITIVIZMA (I)   pošalji
Dec 07, 2004 - 05:41 PM
pročitano:  1693  puta
Jesen/zima 2003. Pre tačno godinu dana na BG aktivističkoj sceni je bilo nekoliko znatnijih akcija i inicijativa: Kampanja za besplatno obrazovanje, skvotiranje napuštenog prostora ispod Brankovog mosta za Alternativni kulturni centar AKCIJA, Food not bombs, anti MC Donald akcija, odbrana autonomije univeziteta, studentski štrajkovi na Filozofskom i FPN-u, dan bez kupovine, noć reklamoždera, video kolektiv u nastajanju, bilten Bauk slobode. Akcije su izvodili kolektivi: Subwar, SUS (Sistematsko uništavanje sistema), SPK (Stani pani kolektiv), GDV (Grupa dobre volje), ASI (Anarho-sindikalistička inicijativa), SUF (Studentska unija Filozofskog) i gomila ljudi koji su se uključivali od akcije do akcije. Karakteristična stvar za ovaj period je što su odnosi između kolektiva bili veoma dobri i obično bi se svi pojavljivali jedni drugima na akcijama.

štampaj  Print the article: Beogradski aktivizam i PGA:  dijagnoza, stanje i perspektive   pošalji
Nov 21, 2004 - 08:04 PM
pročitano:  2036  puta
(…) Krajem Drugog svetskog rata, Sjedinjene Države bile su zastrašujuća i nezaustavljiva proizvodna mašina, neviđena u istoriji. One su bile nesporno u središtu svetske pažnje. Sve institucije stvorene u to vreme priznale su tu činjenicu: čak i Ujedinjene nacije odražavaju Ustav Sjedinjenih Država.

Ali Amerikanci su hteli više od toga. Oni su želeli da svoju novu poziciju u svetu učine sasvim belodanom. Zeleli su da učvrste tu hegemoniju i učine je trajnom. U tom cilju, zamislili su političku kampanju na globalnoj skali koja će otvoreno nositi njihov pečat. Oni su čak izmislili odgovarajući simbol za prepoznavanje kampanje. I oprezno su odabrali priliku da to lansiraju - 20. januar 1949. Tog istog dana, kada je predsednik Truman došao na vlast, počelo je novo doba čovečanstva - doba razvoja.

štampaj  Print the article: Gustavo Esteva: RAZVOJ   pošalji
Nov 07, 2004 - 11:50 AM
pročitano:  1718  puta
Oni koji misle progresivno, na drugu Bušovu pobedu reagovali su očajom, čak i strahom: poslednje četiri godine nisu bile samo ružan san. Nastavlja se košmarna koalicija velikog biznisa i fundametalizma dok Buš s novim poletom radi ono što je zacrtao, postavlja konzervativne sudije u Vrhovni sud, posle Iraka kreće u invaziju neke sledeće zemlje, a liberalizam u SAD dovodi još jedan korak bliže konačnom istrebljenju. Ipak, moramo se odupreti ovakvoj emotivnoj reakciji – ona svedoči samo o tome koliko su nam liberali uspešno nametnuli svoj pogled na svet. Ako ostanemo hladne glave i smireno analiziramo, izbori 2004. godine pokazaće nam se u sasvim drugačijem svetlu.

štampaj  Print the article: Žižek: Vaterlo liberala, ili: Konačno lepe vesti iz Vašingtona!   pošalji
Okt 31, 2004 - 01:41 PM
pročitano:  1436  puta
Anarhisti i revolucionari nisu to što jesu zbog toga što sami sebe tako nazivaju ili zato što pišu tekstove i programe koje završavaju sloganima i/ili anarhističkim simbolima.

štampaj  Print the article: Insurekcija (Jean Weir)   pošalji
Okt 12, 2004 - 03:31 AM
pročitano:  1470  puta
Pobunjenik i mali čovek
(posvećeno W. Reichu)

Pobunjenici ne predstavljaju nikoga. Samo sebe same. Samo svoje živote, samo svoja gola tela. Pretenzija da budu više vodi ih u hipokriziju, jer čovek i nema ništa osim svog tela i svog života.


štampaj  Print the article: Pobunjenik i mali čovek   pošalji
Okt 04, 2004 - 09:19 AM
pročitano:  1493  puta
... ili Neki zaključci povodom rasprava na forumu Kontrapunkta

štampaj  Print the article: Od izvora dva putića...   pošalji
Okt 02, 2004 - 07:34 AM
pročitano:  1672  puta
Bit reformističkog učenja je u tome što ono odbacuje revoluciju kao put do konačnog socijalističkog cilja i proletersku stvar ostavlja unutar postojećeg buržoaskog horizonta. S druge strane, anarho sindikalističko odstupanje od revolucionarnog marxizma nastaje kao reakcija na vladavinu takozvane levičarske radikalne buržoazije i kao izraz slabosti socijalističkih partijskih rukovodstava koja skreću u parlamentarni oportunizam i sitno izborno taktizerstvo. Na anarhističkoj tradiciji Bakunjina i Prudona u socijalističkim pokretima mora se odbaciti politički organizovana borba proletarijata i strategija i taktika se prebacuje na sindikat kao autonomnom, pravom i istinskom središtu radikalne revolucije. Zato se i naziva REVOLUCIONARNI SINDIKALIZAM.

štampaj  Print the article: Anarho-sindikalizam protiv reformizma   pošalji
Sep 30, 2004 - 04:38 PM
pročitano:  1588  puta
Nema potrebe da ovde dajem nove definicije anarhizma – bilo bi zaista teško unaprediti one koje su još odavno dali svi ti čuveni i mrtvi stranci. Niti ima potrebe da se zadržavam na njegovim poznatim izmima: anarhokomunizmu, anarhoindividualizmu, itd. Sve je to već obrađeno u obaveznoj literaturi.

štampaj  Print the article: Anarhizam i druge prepreke na putu ka anarhiji   pošalji
Sep 26, 2004 - 06:31 PM
pročitano:  1642  puta
Pre nekoliko pitao sam jednog prijatelja: “Ako bi mogao da biraš na kojem ćeš tehnološkom niovu živeti, šta bi izabrao?”

štampaj  Print the article: Industrijalizam mora da nestane   pošalji
Sep 10, 2004 - 01:52 AM
pročitano:  2089  puta
Svima je poznato da je teško definisati anarhiju. Anarhizam je često kritikovan zbog određivanja anarhije negacijom, negacijom vlasti. Nema ničega čudnog u tome, mada, anarhija i vlast stoje u antitezi, poput dobra i zla, ili ljubavi i mržnje. Kada je anarhija bila prirodni oblik društva, ljudi nisu imali potrebe da je definišu. Tek nakon što su iskusili vlast i proučili njenu prirodu, i njena antiteza je takođe mogla da bude definisana kao fenomen svoje vrste. Tako da nema razloga za stid zbog izvlacenja definicije anarhije iz vlasti.

štampaj  Print the article: Anarhija je ljubav   pošalji
Jul 08, 2004 - 01:40 PM
pročitano:  3335  puta
«Ubeđivačka» definicija je takva definicija koja jednoj poznatoj reči daje novo pojmovno značenje, a da pri tom bitno ne menja njeno emotivno značenje, i koja se upotrebljava sa svesnom ili nesvesnom namerom da se pomoću nje promeni usmerenost ljudskih interesa.

štampaj  Print the article: Čarls Stivenson: Ubeđivačke definicije   pošalji
Jun 18, 2004 - 11:06 PM
pročitano:  1701  puta
Bob Blek

(1) Anarhizam, im.: 1. Doktrina po kojoj je društvo bez države moguće i poželjno. 2. Zastarelo značenje: vladavina anarhista.

(2) Anarhizam, ispravno shvaćen, nema ništa sa standardima i vrednostima u moralističkom smislu. Moralizam je za duh isto što i država za društvo: strano telo i otuđujuće ograničenje slobode, izokretanje ciljeva i sredstava. Za anarhiste je najbolje, ili možda najkorisnijie, da na standarde i vrednosti gledaju kao na okvire, prečice, pogodnosti, koje ponekad mogu sažeto da izraze određenu političku mudrost stečenu kroz društvenu praksu. Ali, opet, to može da bude samodovoljni diktat autoriteta; nekada korisne formulacije koje u izmenjenim okolnostima više ne služe bilo kojem anarhističkom cilju, niti bilo kom drugom dobrom cilju.

štampaj  Print the article: Teze o anarhizmu nakon postmodernizma   pošalji
Maj 25, 2004 - 02:13 PM
pročitano:  2473  puta

Pre desetak dana sam na jednom forumu video konstataciju sličnu naslovnoj. To me je podsetilo na moju artikulaciju istovetnu toj sa foruma prilikom razgovora sa dvoje prijatelja pre nekih godinu dana.

Uopšte me ne zanima kako će na ove reči reagovati neko ko anarhista nije. Jer, dovoljno je postaviti samo dva pitanja svakom da bi se dobio jednoznačan odgovor: osoba može biti ili nesamosvesna ili anarhista.



štampaj  Print the article: Svako samosvesno ljudsko biće je anarhista   pošalji
Maj 21, 2004 - 10:00 PM
pročitano:  1744  puta
I dalje postoji veliki broj anarhista koji nastavlju da se identifikuju sa političkom levicom, na ovaj ili onaj način. Ali sve je više onih koji su spremni da odbace više nego teško breme u vezi sa levičarskom tradicijom. Dobar deo ovih razmatranja posvećen je započinjanju novog istraživanja onoga što je u pitanju kada se razmatra da li je indentifikovanje sa političkom levicom donelo ikakvu korist anarhistima.

štampaj  Print the article: Post-levičarski anarhizam   pošalji
Maj 18, 2004 - 10:18 PM
pročitano:  1999  puta
Svi anarhisti žele ukidanje vlasti; to je definicija anarhizma. Počevši od Bakunjina, anarhizam je bio eksplicitno protiv države, anti-kapitalistički i anti-autoritaran; nijedan anarhista ne pokušava da to promeni. Levičari su, pak, dosledno podržavali i promovisali ulogu države, imali nejasan odnos prema razvoju kapitalizma, i zainteresovani su za održavanje hijerarhijskih odnosa. Pored toga, istorijski oni su ili ćutke ignorisali ili aktivno suzbijali pojedince ili grupe koje su tražile autonomiju i samoorganizovanje, dalje slabeći svaku iskrenu solidarnost između sebe i anarhista. Na nivou definicije, stoga, trebalo bi da postoji automatsko razdvajanje levičara i anarhista, bez obzira kako su stvari izgledale tokom istorije.

štampaj  Print the article: Da li su sve vrste anarhizma levičarske?   pošalji
Maj 09, 2004 - 11:38 AM
pročitano:  2192  puta
Anarhija je proces individualnog i društvenog oslobađana, barem sudeći na osnovu ogromne većine onih koji su je zagovarali kao lični i kolektivni cilj. Kao rezultat ove potpune posvećenosti pravoj slobodi, kako na ličnim tako i na kolektivnim nivoima, anarhisti su tokom istorije bili kritikovani ili ismevani od gotovo svih sa političke levice – od liberala do socijalista i komunista – uplašenih od prave slobode na bilo kom iskustvenom nivou. Ali najsurovija, najneracionalnija i najskandaloznija od levičarskih denuncijacija se najčešće fokusirala na osudu anarhističkih ideja i prakse lične, individualne slobode.

štampaj  Print the article: Strah od individualne slobode u radikalnom miljeu   pošalji
Maj 06, 2004 - 11:34 PM
pročitano:  2279  puta
Srednjoškolac koji se dohvati Orvela, Hakslija, Zamjatina, Bardžisa itd. nađe se zgranut i vrlo deprimiran. Po mom iskustvu, a sumnjam da bi se ijedan drugi koji dobije potrebu da pročita tako nešto osećao drukčije. Osim ako nije vunderkind, tj. poprilično svesniji od proseka za životno doba u kom se nalazi. Pa, pošto su pitanja o smislu života u Srbalja ili tabu tema ili ostavljeno u isključivoj nadležnosti popova, obično mora sam da se snalazi u traženju odgovora.

štampaj  Print the article: Kakotopija utopije   pošalji

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]